Убрзавајуће ширење свемира
Посматрања показују да се ширење универзума убрзава, тако да брзина којом се удаљена галаксија удаљава од посматрача непрекидно расте с временом.[1][2][3] Убрзано ширење свемира откривено је 1998. године од стране два независна пројекта, Супернова космолошког пројекта и Хигх-З супернова тима за претрагу, који је користио удаљене супернове типа Иа за мерење убрзања.[4][5][6] Идеја је била да супернове типа Иа имају скоро исту интринзичну светлину (стандардна кандела), а пошто су удаљенији објекти пригушенији, посматрани сјај ових супернова може да се користи за мерење удаљености до њих. Удаљеност се затим може упоредити са космолошким црвеним помаком супернове, који мери колико се универзум проширио од појаве супернове; Хаблов закон је утврдио да што је објекат удаљенији, то се брже удаљава. Неочекивани резултат је био да се објекти у универзуму удаљавају један од другог убрзаном стопом. Тадашњи космолози су очекивали да ће се брзина рецесије увек успоравати, због гравитационог привлачења материје у универзуму. Три члана ове две групе су накнадно награђена Нобеловом наградом за своје откриће.[7] Потврдни докази пронађени су у барионским акустичним осцилацијама, и у анализама груписања галаксија.
Сматра се да је убрзано ширење универзума почело откако је свемир ушао у своју еру у којој доминирају тамне енергије пре отприлике 5 милијарди година.[8][нотес 1] У оквиру опште теорије релативности, убрзано ширење може се објаснити на основу позитивне вредности космолошке константе Λ, еквивалентне присуству позитивне енергије вакуума, назване „тамна енергија”. Иако постоје алтернативна могућа објашњења, опис који претпоставља тамну енергију (позитивна Λ) се користи у тренутном стандардном моделу космологије, који такође укључује хладну тамну материју (ЦДМ) и познат је као Ламбда-ЦДМ модел.
Напомене уреди
- ^ [8] Фриеман, Турнер & Хутерер (2008) п. 6: "Тхе Универсе хас гоне тхроугх тхрее дистинцт ерас: радиатион-доминатед, з ≳ 3000; маттер-доминатед, 3000 ≳ з ≳ 0.5; анд дарк-енергy-доминатед, з ≲ 0.5. Тхе еволутион оф тхе сцале фацтор ис цонтроллед бy тхе доминант енергy форм: а(т) ∝ т2/(3(1 + w)) (фор цонстант w). Дуринг тхе радиатион-доминатед ера, а(т) ∝ т1/2; дуринг тхе маттер-доминатед ера, а(т) ∝ т2/3; анд фор тхе дарк енергy-доминатед ера, ассуминг w = −1, асyмптотицаллy а(т) ∝ еxп(Хт)."
п. 44: "Такен тогетхер, алл тхе цуррент дата провиде стронг евиденце фор тхе еxистенце оф дарк енергy; тхеy цонстраин тхе фрацтион оф цритицал денситy цонтрибутед бy дарк енергy, 0.76 ± 0.02, анд тхе еqуатион-оф-стате параметер, w ≈ −1 ± 0.1 (стат) ± 0.1 (сyс), ассуминг тхат w ис цонстант. Тхис имплиес тхат тхе Универсе беган аццелератинг ат редсхифт з ~ 0.4 анд аге т ~ 10 Гyр. Тхесе ресултс аре робуст – дата фром анy оне метход цан бе ремовед wитхоут цомпромисинг тхе цонстраинтс – анд тхеy аре нот субстантиаллy wеакенед бy дроппинг тхе ассумптион оф спатиал флатнесс."
Референце уреди
- ^ Овербyе, Деннис (20. 2. 2017). „Цосмос Цонтроверсy: Тхе Универсе Ис Еxпандинг, бут Хоw Фаст?”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 21. 2. 2017.
- ^ Сцхарпинг, Натханиел (18. 10. 2017). „Гравитатионал Wавес Схоw Хоw Фаст Тхе Универсе ис Еxпандинг”. Астрономy. Приступљено 18. 10. 2017.
- ^ Wеавер, Донна; Виллард, Раy (11. 3. 2018). „Меасуринг универсе еxпансион ревеалс мyстерy – Ис сометхинг унпредицтед гоинг он ин тхе дептхс оф спаце?”. Еартх & Скy. Приступљено 11. 3. 2018.
- ^ „Нобел пхyсицс призе хоноурс аццелератинг универсе финд”. ББЦ Неwс. 2011-10-04.
- ^ „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 2011”. Нобелпризе.орг. Приступљено 2011-10-06.
- ^ Пееблес, П. Ј. Е.; Ратра, Бхарат (2003). „Тхе цосмологицал цонстант анд дарк енергy”. Ревиеwс оф Модерн Пхyсицс. 75 (2): 559—606. Бибцоде:2003РвМП...75..559П. С2ЦИД 118961123. арXив:астро-пх/0207347
. дои:10.1103/РевМодПхyс.75.559.
- ^ Wеинберг, Стевен (2008). Цосмологy. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780198526827.
- ^ а б Фриеман, Јосхуа А.; Турнер, Мицхаел С.; Хутерер, Драган (2008). „Дарк Енергy анд тхе Аццелератинг Универсе”. Аннуал Ревиеw оф Астрономy анд Астропхyсицс. 46 (1): 385—432. Бибцоде:2008АРА&А..46..385Ф. С2ЦИД 15117520. арXив:0803.0982 . дои:10.1146/аннурев.астро.46.060407.145243.
