Универзитет Ђингхуа

Универзитет Ђингхуа (енгл. Tsinghua University, скраћено THU; kineski: 清华大学; takođe romanizovano kao Qinghua) један је од главних истраживачких универзитета у Пекингу, и члан је Ц9 лиге кинеских универзитета.[12][13] Од његовог оснивања 1911. године, на овом универзитету је дипломирао знатан број кинеских лидера у областима политике, бизниса, уметности и културе.[14][15]

Тсингхуа Университy
清华大学
Мото自强不息、厚德载物[1]
Самодисциплина и друштвена посвећеност[2]
ТипЈавни
Оснивање1911
ЕндаументЦНY 7.30Б (2017)
ПредседникЋу Јунг[3]
Партијски секретарЧен Сју[4]
Наставно особље3.133
Административно
особље

4.101
Број студената36.300[5]
Преддипломци15.570
Постдипломци19.311
ЛокацијаХајдјен област, Пекинг, Народна Република Кина
40° 00′ 00″ Н 116° 19′ 36″ Е / 40.00000° С; 116.32667° И / 40.00000; 116.32667
КампусУрбани, 395 ха (980 ацрес)
Цвет[6]Јудино дрво и јоргован
БојеПурпурна и бела   [7][8]
МаскотаКустом мачка научник (незванична маскота)[9]
АфилијацијеАЕАРУ, АПРУ, Ц9, БРИЦС универзитетска лига, Макдонелова интернационална научна академија,[10] Транспаренси интернашонал[11]
Веб-сајтwww.tsinghua.edu.cn

Одражавајући свој мото самодисциплине и друштвене посвећености, универзитет Ђингхуа је посвећен академској изврсности, унапређењу благостања кинеског друштва и глобалном развоју.[16] Ђингхуа је институција класе А у универзитетском плану двоструке прве класе.[17]

Историја уреди

 
Натпис на улазу у Ђингхуа башту. Овај врт је један од најстаријих компоненти кампуса Универзитета Ђингхуа
 
Поглед на Сиџун башту, која потиче из ере династије Ћинг на кампусу Ђингхуа универзитета
 
Традиционално Хе Танг Јуе Се (језеро месечине) је део принчеве резиденције из династије Ћинг. Ова врт је лоциран на локацији Ђингхуа универзитета
 
Изграђен 1917. године, Велико Аудиторијум својим Џеферсонијанским архитектонским дизајном је средишња грађевина старог кампуса.

Рани 20. век (1911–1949) уреди

Универзитет Ђинг хуе основан је у Пекингу, током бурног периода националних превирања и сукоба са страним силама, који су кулминирали у Боксерској побуни, антиимперијалистичком устанку против страног утицаја у Кини. Након сузбијања побуне од стране страног савеза, укључујући Сједињене Државе, владајућа династија Ђинг била је у обавези да исплати одштету члановима савеза. Амерички државни секретар Џон Хај је сугерисао да је одштета у износу од 30 милиона америчких долара додељена Сједињеним Државама превелика. Након дужег преговора са Ђинг амбасадором Лијанг Ченгом, амерички председник Теодор Рузвелт је добио одобрење Конгреса Сједињених Држава 1909. године да умањи исплату одштете за 10,8 милиона УСД, под условом да средства буду употребљена као стипендије за кинеске студенте за студирање у Сједињеним Државама.

Користећи овај фонд, Ђингхуа колеџ () основан је у Пекингу, 29. априла 1911. године на месту бивше краљевске баште да служи као припремна школа за студенте које је влада планирала да пошаље у Сједињене Државе.[18] Особље факултета за науку је било регрутовано помоћу YMCA из Сједињених Држава, а његови дипломирани студенти су пребацивани директно у америчке школе након матуре. Мото Ћингхуа универзитета, самодисциплина и друштвена посвећеност, изведен је из говора проминентног научника и професора Лијанг Ћичао из 1914. године, у којем је цитирао Ји ђинг како би описао појам идеалног господина.[19]

Године 1925, школа је основала властити четворогодишњи додипломски програм и покренула истраживачки институт за кинеске студије.[20][21][22][23][24] Ђингхуа је 1928. године променио име у Национални универзитет Ђинг Хуа (НТХУ).

Током Другог кинеско-јапанског рата, многи кинески универзитети били су принуђени да евакуишу своје кампусе да би избегли јапанску инвазију. Године 1937. Универзитет Ђингхуа, заједно са суседним Пекиншким универзитетом и Универзитетом Нанкај, спојили су се у Чангша привремени универзитет у Чангши, који је касније постао Национални југозападни придружени универзитет у Куенмингу, провинција Јунан. Предајом окупационих јапанских снага на крају Другог светског рата, универзитет Ђингхуа наставио је са операцијама у Пекингу.[25][26][27][28][29]

Референце уреди

  1. ^ 学校沿革 (на језику: кинески). Тсингхуа У. Архивирано из оригинала 30. 08. 2016. г. Приступљено 14. 7. 2014. 
  2. ^ „Генерал Информатион”. Тсингхуа У. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014. 
  3. ^ 吴耀谦 (26. 3. 2015). 邱勇接替陈吉宁任清华大学校长,已在校工作学习30余年. 澎湃新闻. Приступљено 20. 10. 2016. 
  4. ^ 现任领导. Тсингхуа Университy. Архивирано из оригинала 08. 12. 2018. г. Приступљено 16. 12. 2016. 
  5. ^ „Тсингхуа Университy”. топуниверситиес.цом. 16. 7. 2015. Приступљено 29. 10. 2017. 
  6. ^ Тсингхуа Университy (3. 3. 2016). 清華大學章程 (на језику: кинески). Беијинг: Тсингхуа Университy Алумни Ассоциатион. Архивирано из оригинала 29. 4. 2017. г. Приступљено 29. 4. 2017. „校花为紫荆花(Церцис цхиненсис)及丁香花(紫丁香Сyринга облата、白丁香Сyринга облате Вар.алба)。 
  7. ^ 清华大学章程 [Тсингхуа Университy Регулатионс] (на језику: кинески). Архивирано из оригинала 24. 09. 2018. г. Приступљено 17. 10. 2019. 
  8. ^ 清华大学百年校庆组织委员会办公室 (2010). 校标、校徽、校色. 清华大学百年校庆网 (на језику: кинески). Тсингхуа Университy. Архивирано из оригинала 29. 11. 2012. г. Приступљено 1. 11. 2010. 
  9. ^ Хуи Зхонгwу (2013). „Тсингхуа Университy цат аллегедлy мурдеред ин боилинг wатер аттацк”. Приступљено 29. 6. 2018. 
  10. ^ „МцДоннелл Интернатионал Сцхоларс Ацадемy”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2020. г. Приступљено 27. 11. 2019. 
  11. ^ „Транспаренцy Интернатионал - Цхина”. www.транспаренцy.орг. Архивирано из оригинала 19. 02. 2020. г. Приступљено 27. 11. 2019. 
  12. ^ „Бест университиес ин Цхина 2018”. Тимес Хигхер Едуцатион. 6. 9. 2017. 
  13. ^ „Wорлд Университy Ранкингс”. Топ Университиес. Приступљено 15. 7. 2015. 
  14. ^ Дипломат, Бо Зхиyуе, Тхе. „Тхе Рисе оф а Неw Тсингхуа Цлиqуе ин Цхинесе Политицс”. Тхе Дипломат (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2018. 
  15. ^ „Хоw 'Цхина'с МИТ' дривес тхе цоунтрy'с тецхнологy амбитионс”. Соутх Цхина Морнинг Пост (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2018. 
  16. ^ „Интродуцтион оф Тсингхуа Университy”. Тсингхуа.еду.цн. Архивирано из оригинала 1. 4. 2012. г. Приступљено 22. 4. 2012. 
  17. ^ 教育部 财政部 国家发展改革委 关于公布世界一流大学和一流学科建设高校及建设 学科名单的通知 [Нотице фром тхе Министрy оф Едуцатион анд отхер натионал говернментал департментс анноунцинг тхе лист оф доубле фирст цласс университиес анд дисциплинес]. 
  18. ^ Су-Yан Пан (2009). Университy аутономy, тхе стате, анд социал цханге ин Цхина. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 68. ИСБН 978-962-209-936-4. 
  19. ^ „Тсингхуа Мотто: Царвед он еверy Тсингхуа Пеопле”. Тсингхуа Университy. Архивирано из оригинала 9. 11. 2016. г. Приступљено 8. 11. 2016. 
  20. ^ 王小石 (24. 12. 2014). 美国退还庚子赔款的真相. 紫网在线 (на језику: кинески). 西征网. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 14. 11. 2010. 
  21. ^ 黄延复 (2005). 清华园风物志 (на језику: кинески). Беијинг: Тсингхуа Университy Пресс. стр. 20—23. ИСБН 978-730-21155-4-0. Приступљено 21. 11. 2016. 
  22. ^ 国立清华大学. 校史:北京清华时期 (на језику: кинески). 国立清华大学官网. Архивирано из оригинала 10. 4. 2016. г. Приступљено 5. 11. 2010. 
  23. ^ 校史概略. 清华周刊 (на језику: кинески) (13–14): 1—3. 1934. 
  24. ^ 吴清军 (18. 8. 2014). 清华传奇. 南文博雅. стр. 3—4. 
  25. ^ 《新清华》编辑部. 图说清华抗战那些事儿(二)辗转西南,离乱弦歌不辍. 清华新闻网 (на језику: кинески). 清华大学党委宣传部 [Тсингхуа Университy ЦЦП Цоммиттее Департмент оф Пропаганда]. Архивирано из оригинала 19. 11. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2016. 
  26. ^ 方惠坚,张思敬 (2001). 清华大学志(下册)[M] (на језику: кинески). Беијинг: Тсингхуа Университy Пресс. стр. 677—698. ИСБН 978-7-302-04319-5. 
  27. ^ 國立清華大學圖書館. 校史:西南联大时期. 國立清華大學數位校史館 (на језику: кинески). 国立清华大学. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 5. 11. 2010. 
  28. ^ 金富军 (7. 3. 2009). 复员之后的国立清华大学. 清華大學新聞網 (на језику: кинески). 清华大学校史研究室 [Тсингхуа Университy Оффице оф университy ресеарцх]. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 5. 11. 2010. 
  29. ^ 梅贻琦 (1994). 复原后之清华. 清华大学史料选编. Беијинг: Тсингхуа Университy Пресс. 4: 33. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди