Википедија

Универзитет Џонс Хопкинс

Универзитет Џонс Хопкинс (енгл. Johns Hopkins University) је приватни истраживачки универзитет у Балтимору, Мериленд. Основан 1876. године, овај универзитет је назван по свом првом донатору, америчком предузетнику, аболиционисти, и филантропу Џонсу Хопкинсу.[4] Његова донација од седам милиона долара (око $144,5 милиона долара у данашњим доларима) - од чега је половина кориштена за финансирање оснивања болнице Џонс Хопкинс - била је највећи филантропски дар у историји САД до тог времена.[5] Данијел Коит Гилман, који је инаугуриран као први председник установе 22. фебруара 1876. године,[6] предводио је универзитет тако да ова установа револуционисала високо образовање у САД интеграцијом наставе и истраживања.[7] Захваљујући усвајању концепта дипломске школе од древног немачког универзитета у Хајделбергу, Универзитет Џонс Хопкинс се данас сматра првим истраживачким универзитетом у Сједињеним Државама.[8] Током периода од неколико деценија, универзитет је предводио све америчке универзитете у погледу годишњих трошкове истраживања и развоја. У фискалној години 2016, Џонс Хопкинс је утрошио готово 2,5 милијарди долара на истраживања.[9]

Универзитет Џонс Хопкинс
Јохнс Хопкинс Университy
Печат Универзитета Џонс Хопкинс
МотоVeritas vos liberabit (латински)
Мото (на српском)Истина ће вас ослободити
ТипПриватни
Оснивање1876. (1876)
Академске
афилијације
ААУ
УРА
НАИЦУ
ЦОФХЕ
ОРАУ
Ендаумент$4,33 милијарде (2018)[1]
ПредседникРоналд Ј. Даниелс
ПроректорСунил Кумар
Број студената26.402
Преддипломци5.615[2]
Постдипломци20,787[2]
ЛокацијаБалтимор, Мериленд, Сједињене Државе
39° 19′ 44″ Н 76° 37′ 13″ W / 39.32889° С; 76.62028° З / 39.32889; -76.62028
НовинеЏонс Хопкинс новине (проц. 1896)
БојеХопкинс плаво, бело, и црно[3]
     
Атлетски надимакБлу џејс
МаскотаБлу Џеј
Спортске
афилијације
НЦАА дивизија III
Стогодишња конференција, НЦАА дивизија I
Конференција великих десет у лакросу за мушкарце и жене
Веб-сајтwww.jhu.edu

Џонс Хопкинс је организован у 10 дивизија на кампусима у Мериленду и Вашингтону, и са међународним центрима у Италији, Кини и Сингапору.[10] Две додипломске дивизије, Занвил Кригерова школа уметности и науке и Витингова школа инжењерства, налазе се на Хомвуд кампусу у Балтиморској четврти Чарлсово село.[11] Медицинска школа, Школа за медицинске сестре и Блумбергова школа јавног здравља налазе се у кампусу медицинских установа у источном Балтимору.[12] Универзитет се састоји од Пибоди института, Лабораторије за примењену физику, Школе напредних међународних студија Пола Х. Ничеа, Школе за образовање, Керијеве пословне школе и разних других објеката.[13]

Џонс Хопкинс је био оснивачки члан Америчког удружења универзитета.[14] Током више од 140 година, 37 добитника Нобелове награде и 1 добитник Филдсове медаље су били повезани са Џонс Хопкинсом.[15] Основан 1883, тим Блу Џејс за мушки лакрос је освојио 44 националне титуле[16] и игра у Конференцији великих десет као придружени члан од 2014. године.[17]

Историја

уреди

Оснивање

уреди
 
Џонс Хопкинс
 
Универзитет у Хајделбергу је послужио као узор по коме је нова институција моделована

Након своје смрти 1873. године, Џонс Хопкинс, квекерски предузетник, аболициониста и нежења без деце, оставио је 7 милиона долара (око 136,7 милиона долара данас прилагођених инфлацији потрошачких цена) за финанцирање болнице и универзитета у Балтимору, у Мериленду.[18] У то време ово богатство, настало првенствено од Балтимор и Охајо жељезнице,[19] било је највећи филантропски дар у историји Сједињених Држава,[5] а задужбина је тада била највећа у Америци.[20] До 2020. се претпостављало да је Хопкинс ватрени аболициониста, све док истраживање која је школа извршила у његовој евиденцији пописа становништва у Сједињеним Државама није открило да је тврдио да поседује најмање пет кућних робова у десетогодишњим пописима из 1840. и 1850. године.[21][22]

Прво име филантропа Џона Хопкинса је презиме његове прабаке, Маргарет Џонс, која се удала за Џерарда Хопкинса. Назвали су свог сина Џонс Хопкинс, који је именовао свог сина Самјуел Хопкинс. Самјуел је именовао једног од својих синова по свом оцу и тај син би постао добротвор универзитета. Милтон Ајзенхауер, бивши председник универзитета, једном је говорио на конвенцији у Питсбургу, где га је организатор церемоније представио као „председника Џон Хопкинса”. Ајзенхауер је одговорио да му је „драго што је овде у Питбургу”.[23]

Првобитна управа одлучила се за потпуно нови универзитетски модел посвећен откривању знања на напредном нивоу, проширујући праксу тадашње Немачке.[24] Ослањајући се на Хумболтов модел високог образовања, немачки образовни модел Вилхелма фон Хумболта, установа је постала посвећена истраживању. Нарочито је универзитет у Хајделбергу и његова дуга академска историја истраживања била узор по коме је нова институција била моделована.[25] Тако је Џонс Хопкинс постао модел модерног истраживачког универзитета у Сједињеним Државама. Његов успех је временом померио високо образовање у Сједињеним Државама са фокуса на подучавању откривених и/или примењених знања на научна открића нових знања.[26]

19. век

уреди

Повереници су радили заједно са четири истакнута председника универзитета, Чарлсом V. Елиотом са Универзитета Харвард, Ендрјуом D. Вајтом са Универзитета Корнел, Ноем Портером са Јејл колеџа и Џејмсом Б. Анђелом са Универзитета у Мичигену. Сваки од њих је подржао Данијела Којта Гилмана да води нови универзитет и он је постао први председник универзитета.[27] Гилман, научник образован на Јејлу, био је председник Калифорнијског универзитета у Берклију пре овог именовања.[27] Припремајући се за оснивање универзитета, Гилман је посетио Универзитет у Фрајбургу и друге немачке универзитете.

Гилман је покренуо оно што су многи у то време сматрали смелим и невиђеним академским експериментом за спајање наставе и истраживања. Он је одбацио идеју да се та два аспекта међусобно искључују: „Најбољи наставници су обично они који су слободни, компетентни и вољни да ураде оригинална истраживања у библиотеци и лабораторији“, навео је он.[28] Да би спровео свој план, Гилман је ангажовао међународно познате истраживаче, укључујући математичара Џејмса Џозефа Силвестера; биолога Х. Невел Мартина; физичара Хенри А. Роуланда, првог председника Америчког физичког друштва, класичаре Бејсил Гилдерслива и Чарлс D. Мориса;[29] економисту Ричарда Т. Елија; и хемичара Ајру Ремсена, који је постао други председник универзитета 1901. године.[30]

Гилман се фокусирао на проширење дипломског образовања и подршку факултетском истраживању. Нови универзитет је спојио напредне стипендије са професионалним школама као што су медицина и инжењеринг. Хопкинс је постао национални трендсетер докторских програма и домаћин бројних научних часописа и удружења.[31] Универзитетска штампа Џонс Хопкинс, основана 1878. године, најстарија је америчка универзитетска штампарија која непрекидно ради.[32]

Са завршетком Џонс Хопкинс болнице 1889. и медицинске школе 1893. године, универзитетски начин наставе фокусиран на истраживање убрзо је почео да привлачи светски познате чланове факултета који ће постати главне личности у новој области академске медицине, укључујући Вилијама Ослера, Вилијама Халстеда, Хауард Келија и Вилијам Велча.[33] Студенти су долазили из целог света да студирају на Џонс Хопкинсу и враћали се у своју земљу да служе својој нацији, укључујући др Харија Чунга (р. 1872) који је служио као дипломата у династији Манџу и први секретар у Сједињеним Државама. Током овог периода Хопкинс је остао забележен у историји по томе што је постао прва медицинска школа која је примала жене на равноправној основи са мушкарцима и која је захтевала диплому, на основу напора Мери Е. Герет, која је дала донацију школи на Гилманов захтев.[34] Медицинска школа је била прва америчка медицинска школа са заједничким образовањем, дипломирана медицинска школа, и постала је прототип за академску медицину која је наглашавала самостално учење, истраживачке пројекте и лабораторијску обуку.

У свом тестаменту и у упутствима повереницима универзитета и болнице, Хопкинс је тражио да се обе институције изграде на огромном земљишту његовог имања у Балтимору, Клифтон. Када је Гилман преузео председничку функцију, одлучио је да би било најбоље да задужбину универзитета искористи за регрутовање особља и студената, одлучивши да, како је парафразирано, „гради људе, а не зграде“.[35] У свом тестаменту Хопкинс је условио да ниједна његова задужбина не треба да се користи за градњу; у ту сврху могла се користити само камата на главницу. Нажалост, акције Балтиморске и охајске железнице, које су требале да створе највећи део прихода, постале су готово безвредне убрзо након Хопкинсове смрти. Тако је први дом универзитета био у центру Балтимора, што је одлагало планове за постављање универзитета у Клифтону.[18]

Референце

уреди
  1. ^ Ас оф Јуне 30, 2018. „У.С. анд Цанадиан Институтионс Листед бy Фисцал Yеар (ФY) 2018 Ендоwмент Маркет Валуе анд Цханге ин Ендоwмент Маркет Валуе фром ФY 2017 то ФY 2018” (ПДФ). Натионал Ассоциатион оф Цоллеге анд Университy Бусинесс Оффицерс анд Цоммонфунд Институте. 2018. Архивирано (ПДФ) из оригинала 29. 06. 2019. г. Приступљено 29. 6. 2019. 
  2. ^ а б „Фацт Боок Јохнс Хопкинс, Еверyтхинг yоу wантед то кноw абоутАмерица’с фирст ресеарцх университy” (ПДФ). Архивирано (ПДФ) из оригинала 09. 10. 2022. г. Приступљено 4. 2. 2019. 
  3. ^ „Цолор – Јохнс Хопкинс Идентитy Гуиделинес”. Архивирано из оригинала 17. 09. 2015. г. Приступљено 14. 11. 2015. 
  4. ^ „Тхере ис онлy оне Јохнс Хопкинс”. Архивирано из оригинала 7. 12. 2010. г. 
  5. ^ а б „Фацтс ат а Гланце”. Архивирано из оригинала 26. 12. 2007. г. 
  6. ^ „Инаугурал Аддресс оф Даниел Цоит Гилман”. Архивирано из оригинала 10. 7. 2011. г. 
  7. ^ „Даниел Цоит Гилман анд Јохнс Хопкинс Университy”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 26. 07. 2019. 
  8. ^ „Wхен Герман Университиес Wере Моделс фор Америцан Университиес”. Атлантиц Ревиеw. Архивирано из оригинала 19. 12. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2016. 
  9. ^ Еицхенсехр, Морган. „Фор тхе 38тх тиме, Хопкинс леадс тхе цоунтрy ин Р&D еxпендитурес”. www,бизјоурналс.цом. Архивирано из оригинала 28. 07. 2020. г. 
  10. ^ „Хисторy анд Дивисионс”. Архивирано из оригинала 28. 7. 2014. г. 
  11. ^ „Јохнс Хопкинс Хомеwоод Цампус”. wебаппс.јху.еду. Јохнс Хопкинс Университy. Архивирано из оригинала 6. 3. 2015. г. Приступљено 2. 3. 2015. 
  12. ^ „Еаст Балтиморе Цампус”. wебаппс.јху.еду. Јохнс Хопкинс Университy. Архивирано из оригинала 11. 3. 2015. г. Приступљено 2. 3. 2015. 
  13. ^ „Тхе Цампусес оф тхе Јохнс Хопкинс Университy”. wебаппс.јху.еду. Јохнс Хопкинс Университy. Архивирано из оригинала 28. 2. 2015. г. Приступљено 2. 3. 2015. 
  14. ^ „Јохнс Хопкинс Фацт Боок” (ПДФ). јху.еду. Јохнс Хопкинс Университy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 02. 2015. г. Приступљено 2. 3. 2015. 
  15. ^ „Нобел Призе wиннерс – Јохнс Хопкинс Университy”. Јохнс Хопкинс Университy. Архивирано из оригинала 1. 11. 2017. г. 
  16. ^ „Абоут Ус” (ПДФ). Јохнс Хопкинс Университy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2. 11. 2013. г. 
  17. ^ „Јохнс Хопкинс мен'с лацроссе програм то јоин Биг Тен”. Тхе Балтиморе Сун. 2013. Архивирано из оригинала 3. 6. 2013. г. Приступљено 3. 6. 2013. 
  18. ^ а б „Тхе Хомеwоод Цампус: Итс Буилдингс, Монументс анд Сцулптуре” (ПДФ). 2010. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 02. 2015. г. Приступљено 2. 3. 2015. 
  19. ^ „Wхо Wас Јохнс Хопкинс?”. Архивирано из оригинала 8. 6. 2010. г. 
  20. ^ „Тхе Рациал Рецорд оф Јохнс Хопкинс Университy”. Тхе Јоурнал оф Блацкс ин Хигхер Едуцатион (25): 42—43. 1999. ИССН 1077-3711. ЈСТОР 2999371. дои:10.2307/2999371. 
  21. ^ „Рееxамининг тхе хисторy оф оур фоундер”. Оффице оф тхе Пресидент - ЈХУ. 9. 12. 2020. Архивирано из оригинала 24. 3. 2021. г. Приступљено 2020-12-14. 
  22. ^ Сцхуесслер, Јеннифер (9. 12. 2020). „Јохнс Хопкинс Ревеалс Тхат Итс Фоундер Оwнед Славес”. Тхе Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала 14. 12. 2020. г. Приступљено 14. 12. 2020. 
  23. ^ Лаура Воззелла (15. 12. 2006). „Цхеесецаке он тхе Тарт Сиде”. Тхе Балтиморе Сун. Архивирано из оригинала 20. 3. 2007. г. Приступљено 10. 1. 2007. : "Университy спокесман Деннис О'Схеа цхецкед wитх Росс Јонес, wхо wас Еисенхоwер'с ассистант. Анд Јонес цонфирмед ит... Росс толд О'Схеа: 'I ремембер хим теллинг ме абоут ит фирст тхинг афтер хе гот бацк. Хе wас тицклед wитх химселф фор пицкинг уп он ит со qуицклy wитх тхат респонсе. Анд тхен ит бецаме а легенд! Хе wоулд лове тхе фацт тхат ит стилл хас легс.'"
  24. ^ Јанес, Јацксон (2004). „А спирит оф реасон фестсцхрифт фор стевен муллер” (ПДФ). АИЦГС. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 12. 2013. г. Приступљено 2. 3. 2015. 
  25. ^ Јанес, Јацксон (2004). А спирит оф реасон – Фестсцхрифт фор Стевен Муллер (ПДФ). Wасхингтон, D.C.: Америцан Институте фор Цонтемпорарy Герман Студиес. стр. 15. ИСБН 978-0-941441-88-9. ОЦЛЦ 179735617. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 12. 2013. г. Приступљено 26. 07. 2019. 
  26. ^ Сандер, Катхлеен Wатерс (2003). „Јохнс Хопкинс Университy”. Енцyцлопедиа.цом. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 2. 3. 2015. 
  27. ^ а б Хаwкинс, Хугх (1960). Пионеер: А Хисторy оф тхе Јохнс Хопкинс Университy, 1874–1889. Итхаца, НY: Цорнелл Университy Пресс. стр. 15. ИСБН 9780810858183. ОЦЛЦ 876490592. 
  28. ^ „Сцхоол Хисторy анд Миссион”. Јохнс Хопкинс Криегер Сцхоол оф Артс анд Сциенцес. Архивирано из оригинала 24. 4. 2015. г. Приступљено 4. 3. 2015. 
  29. ^ Тхе Јохнс Хопкинс Университy Цирцулар 1886, пп. 65
  30. ^ Стимперт, Јамес. „Ира Ремсен: Тхе Цхемистрy Wас Ригхт”. Тхе Јохнс Хопкинс Газетте Онлине. Архивирано из оригинала 17. 3. 2015. г. Приступљено 4. 3. 2015. 
  31. ^ „Гилман, Даниел Цоит”. Тхе Социал Wелфаре Хисторy Пројецт. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 4. 3. 2015. 
  32. ^ Гивлер, Петер. „Хисторy оф Университy Прессес”. ААУП. Архивирано из оригинала 13. 3. 2015. г. Приступљено 4. 3. 2015. 
  33. ^ „Тхе Фоур Фоундинг Пхyсицианс”. Хопкинс Медицине. Архивирано из оригинала 10. 3. 2015. г. Приступљено 4. 3. 2015. 
  34. ^ „А Биологицал Скетцх оф Марy Елизабетх Гарретт”. ЈХМИ Медицал Арцхивес. Тхе Алан Масан Цхеснеy Арцхивес оф тхе Јохнс Хопкинс Медицал Институтион. Архивирано из оригинала 21. 2. 2015. г. Приступљено 4. 3. 2015. 
  35. ^ Оливер, Јохн W. Јр. (2007). Фоундед бy Фриендс: Тхе Qуакер Херитаге оф Фифтеен Америцан Цоллегес анд Университиес. Плyмоутх: Сцарецроw Пресс. стр. 135. 

[1]

Спољашње везе

уреди
  1. ^ „Цлассицс ин тхе Хисторy оф Псyцхологy -- Wатсон & Раyнер (1920)”. псyцхцлассицс.yорку.ца. Архивирано из оригинала 24. 04. 2024. г. Приступљено 2024-04-25. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Univerzitet_Džons_Hopkins&oldid=27710546”