Википедија

Универзитет у Саламанци

Универзитет у Саламанци (шп. Universidad de Salamanca) шпанска је институција високог образовања, лоцирана у граду Саламанка, западно од Мадрида, у аутономној заједници Кастиља и Леон. Он је основан 1134. године, а краљ Алфонсо IX му је доделио Краљевску оснивачку повељу 1218. године. То је трећи најстарији универзитет на свету који још увек ради и најстарији универзитет на шпанском говорном подручју. Формални назив „Универзитет” овој установи је доделио краљ Алфонсо X 1254, а папа Александар IV је признао ову институцију 1255. године.

Универзитет у Саламанци
Universidad de Salamanca
Печат Универзитета у Саламанци
лат. Universitas Studii Salamanticensis
МотоOmnium scientiarum princeps Salmantica docet (латински)
Принципи свих наука предају се на Саламанци
ТипЈавни
ОснивањеНепознато; настава постоји бар од 1130. Формално га је признао папа Александар IV 1255.[1]
РекторРикардо Риверо Ортега
Наставно особље2.453[2]
Административно
особље
1.252[2]
Број студенатаца. 28.000[3]
Докторанти2.240[3]
ЛокацијаСаламанца, Шпанија
КампусУрбани/студентски град
Боје  Кармин
АфилијацијеЕУА, Коимбра група
Веб-сајтwww.усал.ес
Плетерска фасада Универзитета у Саламанци изблиза.
Плетерска фасада универзитета наспрам статуе фатара Луиса де Леона.
Школско двориште универзитета.
Стара библиотека Универзитета у Саламанци.
Луис де Леонова учионица.
Универзитетски рангови
Глобално – свеукупно
АРWУ Свет[4]601-700 (2019)
ЦWТС Свет[5]699 (2019)
QС Свет[6]601-650 (2020)
ТХЕ Свет[7]601–800 (2020)
УСНWР глобално[8]651 (2020)

Историја уреди

Његово претеча је, као и код свих других старијих универзитета, била катедрална школа, чије се постојање може пратити од 1130. године. Универзитет је основао 1134. године, а леонски краљ Алфонсо IX 1218. године га је као признао као „Општу школу краљевине“. Краљ Алфонсо X је доделио овој установи краљевску повељу, дата 8. маја 1254. године, чиме су на Универзитету у Саламанци успостављена правила организације и финансијска задужбина.

На основу папске буле Александра IV из 1255. године, којом је потврђена Краљевска повеља Алфонса X,[9] школа је стекла звање универзитета.

Историјске фразе Quod natura non dat, Salmantica non praestat (оно што природа не даје, Саламанца не позајмљује, на латинском) и Multos et doctissimos Salmantica habet (многе и врло упућене Саламанка има) дају идеју о престижу који је институција брзо стекла.[10]

Током владавине арагонског краља Фердинанда II и кастиљске краљице Изабеле I, шпанска влада је обновљена. У време шпанске инквизиције, протеривања Јевреја и муслимана и освајања Гранаде, дошло је до одређене професионализације државног апарата. То је подразумевало масовно запошљавање „летрадоса”, тј. бирократа и правника, који су били „лиценцијадос” (дипломци универзитета), посебно у Саламанци и новооснованом Универзитету у Алкали. Ти људи су били особље различитих државних већа, укључујући, на крају, Савет Индије и Трговачку кућу, два највиша тела у метрополи Шпаније за владу Шпанског царства у Новом свету.

Док је Колумбо лобирао код краља и краљице за уговор о потрази за западном рутом до Индије, он је изнео свој случај већу географа на Универзитету у Саламанци. У следећем веку, школа морала Саламанке расправљала је о моралу колонизације у Индима, заједно са питањима економије, филозофије и теологије.

Попут Окфорда и Кембриџа, Саламанца је имала бројне колеџе (Colegios Mayores). Они су основани као добротворне институције како би сиромашним студентима омогућили да похађају универзитет. До осамнаестог века он су постале затворене корпорације под контролом породица њихових оснивача, и доминирале су универзитетом. Већину њих су уништиле Наполеонове трупе. Данас су неки претворени у факултетске зграде, док се други користе као домови за становање.

У 19. веку шпанска влада је растворила факултете канонског права и теологије. Они су касније поново успостављени четрдесетих година 20. века као део Папског универзитета у Саламанци.

Сродни послови уреди

Особље овог универзитета је дискутовало о изводљивости пројекта Кристифора Колумба и ефектима које су донеле његове тврдње. Након што је Америка откривена, они су разматрали права аутохтоних народа у смислу њиховог пуног признавања, што је за тај период било револуционарно. По први пут су анализирани економски процеси, а они су исто тако развили правну науку када је постала класични део научног фокуса. То је био период када су неки од најбистријих умова похађали овај универзитет и био је познат као Школа у Саламанци. Чланови школе су реновирали теологију, поставили темеље модерном праву, међународном праву, савременој економској науци и активно учествовали у Тридентском савету. Математичари ове школе проучавали су реформу календара, коју је наручио папа Гргур XIII, и предложили решење које је касније спроведено. До 1580. године 6.500 нових студената стизало је сваке године у Саламанку. Међу дипломцима су били многи државни службеници администрације Шпанске монархије. Такође су током овог периода примљене прве студенткиње универзитета, као што су Беатрис Галиндо и Луција де Медрано, а потоња је била прва жена која је икада држала часове на универзитету.

Садашњост уреди

Саламанца привлачи студенте основних и постдипломских студија из целе Шпаније и света; то је најбоље рангирани универзитет у Шпанији судећи по броја студената који долазе из других региона.[11] Овај универзитет је такође познат по својим курсевима шпанског језика за странце, који сваке године привуку више од две хиљаде страних студената.[12]

Данас је Универзитет у Саламанци важан центар за проучавање хуманистичких наука и посебно је познат по студијама језика, као и по настави права и економије. Научна истраживања се спроводе на универзитету и истраживачким центрима који су с њим повезани, као што су Centro de Investigación del Cáncer [Центар за истраживање рака],[13] Instituto de Neurociencias de Castilla y León или ИНЦиЛ (Институт неуронауке Кастиље и Леона),[14] Centro de Láseres Pulsados Ultracortos Ultraintensos (Ласерски центрар за ултракратке ултраинтензивне пулсеве).

У сарадњи са Универзитетом у Кембриџу, Универзитет у Саламанци је 1989. године основао Асоцијацију језичког тестирања у Европи (АЛТЕ).

Године 2018, институција је прославила своју осму стогодишњицу.[15]

Библиотека уреди

Библиотека садржи око 906.000 томова.[16]

Референце уреди

  1. ^ ÁЛВАРЕЗ ВИЛЛАР, Јулиáн (1993), Ла Универсидад де Саламанца: арте y традиционес, ISBN 847481751X
  2. ^ а б University of Salamanca. „Personal” (на језику: Spanish). Архивирано из оригинала 2009-03-25. г. Приступљено 2008-09-15. 
  3. ^ а б University of Salamanca. „Estudiantes” (на језику: Spanish). Архивирано из оригинала 2009-03-25. г. Приступљено 2008-09-15. 
  4. ^ „Academic Ranking of World Universities - University of Salamanca”. Shanghai Ranking. Архивирано из оригинала 19. 08. 2020. г. Приступљено 2020-02-01. 
  5. ^ „CWTS Leiden Ranking 2019”. Приступљено 2019-10-13. 
  6. ^ „QS World University Rankings - University of Salamanca”. Top Universities. Приступљено 2020-02-01. 
  7. ^ „World University Rankings - University of Salamanca”. THE World University Rankings. Приступљено 2020-02-01. [мртва веза]
  8. ^ „Best Global Universities - University of Salamanca”. U.S. News Education (USNWR). Приступљено 2020-02-01. 
  9. ^ „University of Salamanca, A BRIEF HISTORY OF THE UNIVERSITY OF SALAMANCA.”. Архивирано из оригинала 28. 03. 2009. г. Приступљено 11. 11. 2020. 
  10. ^ VIII Centenario de la Universidad de Salamanca - Reseña Histórica de la Universidad de Salamanca:. Centenario.usal.es. Retrieved on 2013-09-05.
  11. ^ „Universidad de Salamanca”. 
  12. ^ La USAL inaugura los cursos de verano con 2.000 estudiantes extranjeros. elmundo.es. Retrieved on 2013-09-05.
  13. ^ „Centro de Investigación del Cáncer”. 
  14. ^ INCyL. INCyL. Retrieved on 2013-09-05.
  15. ^ VIII Centenario de la Universidad de Salamanca - VIII Centenario de la Universidad de Salamanca Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2011). Центенарио.усал.ес. Ретриевед он 2013-09-05.
  16. ^ Спаин – Либрариес анд мусеумс

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Универзитет у Саламанци на Викимедијиној остави.
40° 57′ 42″ С; 5° 40′ 03″ З / 40.961612° С; 5.667607° З / 40.961612; -5.667607
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Univerzitet_u_Salamanci&oldid=27677373”