Валеријана
Одољен (мацина трава, валеријана, макебохија), Valeriana officinalis, вишегодишња је зељаста биљка из породице Valerianaceae.
| Валеријана | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Плантае |
| Кладус: | Трацхеопхyтес |
| Кладус: | Ангиоспермае |
| Кладус: | Еудицотидае |
| Кладус: | Астеридс |
| Ред: | Дипсацалес |
| Породица: | Цаприфолиацеае |
| Род: | Валериана |
| Врста: | V. оффициналис
|
| Биномно име | |
| Валериана оффициналис | |
Опис биљке уреди
У Србији одољен расте као самоникла биљка у полусеновитим шумама, на ливадама са више влаге, поред река и потока. Успева на надморској висини до 2000 метара. Валеријана тражи растресита, влажна и хумусна земљишта. Због све веће потражње на домаћем и иностраном тржишту прешло се на плантажно гајење, највише у Банату и централној Србији. Валеријана се најуспешније гаји у пределима са просеком падавина од 800 до 1000 mm по m2 годишње или ако је могуће надокнадити недостатак падавина вештачким путем (заливањем). Годишњи оптимални просек температуре је од 8 до 11 °Ц. Надморска висина такође утиче на принос и квалитет: са повећањем надморске висине опада принос али се повећава проценат етарског уља. Домаћа валеријана садржи од 0,2 до 0,5% етарског уља.
Деловање уреди
Валеријана делује на ГАБА неуротрансмитере у ЦНС с, повећавањем њихове концентрације у пукотини између две нервне ћелије, тако што повећава њихову секрецију и смањује поновни улазак супстанце у ћелију.[1]
Валеријана садржи валеренску киселину, која је одговорна за њено седативно дејство.
Такође осим седативног валеријана има и анксиолитичко деловање.[2]
Тестови на лабораторијским животињама показали су да валеријана повољно утиче у лечењу срчане аритмије.[2]
Медицинска примена уреди
Најделотворније компоненте свих врста валеријане су валепотријати и етерично уље. Мање важни су алкалоиди и гликозиди. Препарати могу бити у облику тинктура, таблета, капсула или дражеја које садрже екстракте корена.
Током Првог и Другог светског рата, тинктуре валеријане су се користиле за лечење војника који су претрпели такозвани "рововски шок".[3]
Примена валеријане је широко распрострањена у алтернативној медицини, где се користи као лек за нервну напетост, раздражљивост и несаницу, као и за помоћ приликом одвикавања од пушења.[4][5]
Истраживања су показала да валеријана може бити корисна код умањвања апстиненционалне кризе изазване наглим престанком узимања диазепама (валијум, бенседин).[6]
Лекови против нервозе, несанице и стреса, који се у Србији могу купити без рецепта, често у себи садрже валеријану.[7][8]
Нежељена дејства уреди
Употребом алкохола и лекова који делују као депресори централног нервног система, појачава се дејство валеријане.[9] Превелика доза валеријане може изазвати главобоље, узнемиреност и тешкоће са буђењем.[9] Не препуручује се трудницама и дојиљама, као и возачима и особама које управљају опасним машинама.[9]
Приликом правилног дозирања валеријане, нису пријављена нежељена дејства.[2] Обично не изазива физичку зависност, мада је доказано да свакодневно узимање валеријане у великим количинама (већим од препоручене дозе), може изазвати апстиненцијалну кризу ако се нагло прекине са узимањем.[6]
Референце уреди
- ^ „стетоскоп.инфо”. Архивирано из оригинала 25. 02. 2014. г. Приступљено 12. 04. 2014.
- ^ а б в публисхер.медфак.ни.ац.рс Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2016) (САВРЕМЕНИ АСПЕКТИ УПОТРЕБЕ ВАЛЕРИАНАЕ ОФФИЦИНАЛИС)
- ^ „ксре.ксу.еду”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2014. г. Приступљено 11. 04. 2014.
- ^ лифепрессмагазин.цом/
- ^ „Магична валеријана: ублажава напетост и помаже код поремећаја сна”. Б92. 21. 1. 2023. Приступљено 22. 1. 2023.
- ^ а б „публисхер.медфак.ни.ац.рс” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 03. 2016. г. Приступљено 12. 04. 2014.
- ^ ОДОВАЛ С®
- ^ ПЕРСЕН
- ^ а б в Природни лек (валеријана)
Спољашње везе уреди
- Валериан ат ААФП Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2008)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
