Велики нанду,[5] амерички нанду или обични нанду[6] (лат. Rhea americana), је јужноамеричка врста птице нелетачице. Њен ареал је источни дио Јужне Америке. Не само што је највећа врста рода Rhea, већ је и највећа живућа америчка птица.

Велики нанду
Велики нанду (Рхеа америцана) у зоолошком врту код Минхена у Немачкој.
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Infraklasa:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
R. americana
Биномно име
Rhea americana
Подврсте

R. americana americana (Линнаеус, 1758)[2]
R. a. intermidia (Rotschild & Chubb, 1914)[2]
R. a. nobilis (Бродкорб, 1939)[2]
R. a. araneipes (Бродкорб, 1938)[2]
R. a. albescens (Arribálzaga & Holmberg, 1878)[2]

Distribucija podvrsta
Sinonimi

Struthio camelus americanus
(Линнаеус, 1758)[3]
Struthio americanus (Линнаеус, 1758)[4]

Опис уреди

Одрасли у просјеку теже 20-27 килограма и дуги су 129 цм од репа до кљуна. Високи су 1,5 метар. Мужјаци су углавном већи од женки и могу тежити до 40 килограма и бити дуги преко 150 цм.

Ноге су им дуге и снажне и имају три прста. Крила код великог нандуа су релативно дуга; користе их током наглих заокрета у трку за одржавање равнотеже.

Перје је сиво или смеђо, са великом индувидуалном варијацијом. Мужјаци су углавном тамнији од женки. У дивљини - посебно у Аргентини - се понекада појаве јединке са бијелим перјем и плавим очима, као и албино једнике. Тек излегли птићи су сиви са тамним водоравним пругама.

Подврсте уреди

Постоји пет подврста великог нандуа, које је тешко разликовати:[7]

Распрострањеност и понашање уреди

Велики нанду је ендемит Аргентине, Боливије, Бразила, Парагваја и Урагваја. Ова врста настањује пампе, шикаре, па чак и пустиње, иако више воли мјеста са барем мало високе вегетације. Не настањује јужноамеричке тропске кишне шуме. Током сезоне парења остају близу воде.

Мала популација великог нандуа живи у Њемачкој. Три пара су побјегла са фарме у Грос Гренауу у Шлезвиг-Холштајну, у августу 2000. Преживјеле су зиму и размножиле се у станишту које је слично оном у Јужној Америци. На крају су прошли ријеку Вакениц и остале живјети тамо. У октобру 2008 два њемачка научника су избројала око 100 птица.

Ти велики нандуи су заштићени у Њемачкој слично као и у Јужној Америци.

Исхрана и грабежљивци уреди

Велики нандуи се хране корјењем биљака, лишћем, сјемењем и маленим животињама као што су кукци.

Природни грабежљивци одраслих великог нандуа су пума и јагуар. Пси понекада убијају младе птице, а птица грабљивица јужна ћубаста каракара (Caracara plancus) убија тек излегле птиће. Армадили понекада једу јаја нандуа.

Размножавање уреди

 
Јаје великог нандуа

Велики нандуи се размножавају у топлијим мјесецима, између августа и јануара, овисно о клими. I мужјаци и женке су полигамни (женка се пари са једним мужјаком, снесе јаја и остави га да их чува, а она одлази да се пари са другим). Свака од неколико женки несе до десет јаја у гнијездо, а мужјак их затим инкубира 35-40 дана.

Јаја су зеленкастожута кад су тек снесена, али постану блиједокрем боје јер буду изложена на свјетлости. Гнијездо је удубина прекривена травом коју прави мужјак. Сви се птићи, након инкубације, излегу у року од 36 сати; изгледа да први птићи који су спремни да се излегу још у јајету производе звукове, које чују птићи у другим јајима. Тако успјевају координирати истовремено излегање. Нандуи су сполно зрели са 14 мјесеци старости.

Референце уреди

  1. ^ БирдЛифе Интернатионал (2016). Rhea americana. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. Версион 2019.3. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре. Приступљено 20. 1. 2020. 
  2. ^ а б в г д ђ Блаке, Еммет Реид (1977). Мануал оф Неотропицал Бирдс: Спхенисцидае (пенгуинс) то Ларидае (гуллс анд аллиес). Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 8—9. ИСБН 978-0-226-05641-8. 
  3. ^ Линнаеус, Царл (1758). Сyстема натурае пер регна триа натурае :сецундум цлассес, ординес, генера, специес, цум цхарацтерибус, дифферентиис, сyнонyмис, лоцис (10тх едитион изд.). Стоцкхолм: Лаурентиус Салвиус. стр. 155. 
  4. ^ Петерс, Јамес Лее (1931). Цхецклист оф Бирдс оф тхе Wорлд (ПДФ). 1. Цамбридге, МА: Харвард Университy Пресс. стр. 5. 
  5. ^ „Заштићене врсте које се налазе на Додацима ЦИТЕС конвенције, Прилог ИИ”. www.правно-информациони-систем.рс. 
  6. ^ „Обични нанду”. www.бионет-скола.цом. 
  7. ^ Фолцх, А. (1992). "Рхеидаи (Рхеас)". Ин дел Хоyо, Ј.; Еллиотт, А.; Саргатал, Ј. Хандбоок оф тхе бирдс оф тхе wорлд. Барцелона, Спаин: Лyнx Едиционс. стр. 84–89.
  8. ^ а б в г д Ходес, C. "Идентифицатион – Греатер Рхеа (Рхеа америцана)". Цорнелл.

Литература уреди

Спољашње везе уреди