Википедија

Velociraptor

Велоцираптор („брзи крадљивац”)[1] је род дромеосаурида који је живео пре 75 до 71 милиона година, током касне креде.[2][3] Тренутно су признате две врсте, мада су пре у овај род сврставане и друге. Типична врста је V. mongoliensis; фосили ове врсте откривени су у Монголији. Друга врста, V. osmolskae, основана је 2008. године на основу једне лобање из Унутрашње Монголије (Кина).

Велоцираптор
Временски распон: Касна креда, 75–71 Ма
Костур V. mongoliensis у Вајоминшком диносаурушком центру
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Кладус: Диносауриа
Кладус: Саурисцхиа
Кладус: Тхеропода
Породица: †Дромаеосауридае
Потпородица: †Велоцирапторинае
Род: †Велоцираптор
Осборн, 1924
Типска врста
†Велоцираптор монголиенсис
Осборн, 1924
Врсте
  • †V. mongoliensis Osborn, 1924
  • †V. osmolskae Godefroit et al., 2008

Мањи од дромеосаурида као што су Deinonychus и Achillobator, Велоцираптор је ипак са њима делио многе анатомске особине. Био је двоножни грабљивац са перјем, дугим укрућеним репом и великом канџом на другом прсту ноге, за коју се сматра да је служила као помоћ приликом лова. Велоцираптор се од осталих дромеосаурида може разликовати по дугом и ниском лобањом са уздигнутом њушком.

Велоцираптор (који се често скраћено назива раптор) је један од најпопуларнијих диносаура који се појављују у медијима због своје истакнуте улоге у серијалу фимова Јурски парк. Он је у њима приказан са одређеним анатомским грешкама; нпр. био је много већи него у стварности и није приказан са перјем. Такође је добро познат палеонтолозима, с обзиром на то да је описано више од дванаест скелета - више него и код једног другог дромеосаурида. Један врло познат примерак приказује Велоцираптора у борби са Протоцератопсом.

Опис уреди

 
Величина врсте V. mongoliensis у односу на човека
 
Реконструкција

Велоцираптор је био дромеосаурид средње величине. Одрасли су били дуги до 2,07 м, у куковима високи 0,5 м, а тешки до 15 кг.[4] Лобања, дуга до 25 цм, била је упадљиво савијена према горе, конкавна на горњој површини, а конвексна на доњој. У чељустима се са сваке стране налазило 26 до 28 размакнутих зуба, више назубљених на свом задњем рубу него на предњем, што је можда прилагођавање лову на брзи плен.[1][5]

Велоцираптор је, као и други дромеосауриди, имао велику руку са три врло закривљене канџе, које су по конструкцији и флексибилности биле сличне костима крила код данашњих птица. Други прст је био најдужи, а први је био најкраћи. Структура костију ручног зглоба онемогућавала је окретање руке у том зглобу. Због тога је руке морао држати дланом према назад (према остатку тела), а не према доле (према тлу).[6] Први прст стопала је, као и код осталих теропода, био врло мали. Међутим, Велоцираптор и његови сродници тло су дотицали само са трећим и четвртим прстом, док су остали тероподи ходали на три прста. Други прст, по којем је Велоцираптор врло познат, био је врло модификован и држао га је изнад тла. На њему се налазила релативно велика канџа у облику српа, типична за дромеосауриде и трудонтиде. Та канџа, која је могла бити дуга и до 6,5 цм, веројатно је служила у лову за рањавање плена, а можда је њоме и задавао смртни ударац.[7][8]

Велоцирапторов реп су учвршћавала дугачка коштана испупчења (презигапофизе) на вањској површини пршљена, као и окоштале тетиве испод њих. Презигапофизе су почињале од десетог репног пршљена и затезале следећих четири до десет пршљена, зависно од позиције репа. То учвршћивање резултирало је тиме да се реп понашао као прут - вертикални покрети између пршљена били су онемогућени. Међутим, пронађен је барем један примерак са репом савијеним у страну у облику слова С, што значи да је реп био знатно флексибилнији хоризонтално. Наведена прилагођавања веројатно су давала равнотежу и стабилност приликом скретања при великим брзинама.[7][8]

Палеонтолози су 2007. године пријавили откриће кврга на подлактици за које је било причвршћено перје, необориво доказавши присуство перја код врсте Velociraptor mongoliensis.[9]

Историја уреди

 
Холотипна лобања Velociraptor mongoliensis у Америчком природословном музеју
 
Цртеж лобање изнад и канџе пронађене с њом, Хенри Ферфилд Осборн, 1924.

Питер Кајзен је током једне експедиције Америчког природословног музеја у пустињу Гоби 11. августа 1923. године пронашао први фосил Велоцираптора познат науци: једну смрвљену али потпуну лобању са једном канџом са другог ножног прста (АМНХ 6515).[1] Хенри Ферфилд Озборн, директор музеја, је 1924. године прикључио лобању и канџу (за коју је сматрао да се налазила на руци живог примерка) новом роду, Велоцираптор. Тај назив потиче од латинског velox („брзи”) и raptor („пљачкаш”) и односи се на грабежљив начин живота ове животиње. Осборн је типичну врсту назвао V. mongoliensis према земљи порекла (Монголија).[1] Раније те године Осборн је био споменуо ту животињу у једном популарном чланку, али под називом Ovoraptor djadochtari (не сме се помешати са родом Овираптор).[10] Међутим, будући да назив „Овораптор” није био објављен у научном часопису и није имао формалан опис, сматра се да је nomen nudum, па назив Велоцираптор задржава приоритет.

Док је северноамеричким тимовима током Хладног рата приступ комунистичкој Монголији био забрањен, експедиције совјетских и пољских научника, саједно са њиховим монголским колегама, откриле су још неколико примерака Велоцираптора. Најпознатији примерак су легендарни „Диносаури у борби” (ГИН 100/25), које је 1971. године открио пољско-монголски тим. У овом примерку очуван је један Велоцираптор у борби са једним Протоцератопсом.[7][11][12] Тај примерак се сматра националним благом Монголије, мада га је 2000. године за привремену егзибицију позајмио Амерички природословни музеј у Њујорку.[13]

Између 1988. и 1990. године један кинеско-канадски тим је открио остатке Велоцираптора у северној Кини.[14] Амерички научници су се 1990. године вратили у Монголију. Једна монголско-америчка експедиција у пустињу Гоби, коју су водили Амерички природословни музеј и Монголска академија наука, открила је неколико добро очуваних скелета.[8][15] Један од тих примерака, ИГМ 100/980, добио је надимак „Ичабодкраниосаурус}-” зато што је био прилично добро очуван, али без лобање (односи се на Ичабода Кранеа - главног јунака Легенде о Успаваној долини, који на крају буде обезглављен).[16] Тај примерак можда припада врсти Велоцираптор монголиенсис, али Норел и Маковики су закључили да није био довољно потпун да би се то сигурно рекло; још увек се очекује службени опис.[8]

За горњу чељуст и сузну кост, које су откривене 1999. године, закључено је да припадају роду Велоцираптор, али не типичној врсти V. монголиенсис. Паскал Годефроит и колеге су према тим костима 2008. године назвали нову врсту V. осмолскае (према пољској палеонтологињи Халсзки Осмолски).[2]

Порекло уреди

 
Добро очувана неописана лобања из Монголије

Сви познати примерци врсте Velociraptor mongoliensis откривени су у формацији Дјадокта у монголској провинцији Умнегов. Врсте Велоцираптора такође су пронађене у мало млађој формацији Барун Гојот у Монголији,[17] мада су оне интермедијарни облици и можда припадају неком сродном роду.[18] Сматра се да те геолошке формације потичу из периода кампанија (пре 83-70 милиона година[19]) из касне креде.[20]

V. монголиенсис је пронађен у многим најпознатијим локалитетима формације Дјадокта. Типични примерак пронађен је у Флејминг Клифсу (такође званом и Бејн Дзак и Шабарак Усу),[1] а примерак „Диносаури у борби” пронађен је на локалитету Тугриг (такође званом Тугругин Ширех).[12] На познатим локалитетима формације Барун Гојот, Кулсан и Кермин Тсав, такође су пронађени остаци који можда припадају роду Велоцираптор или неком сродном роду.[21] Зуби и непотпуни остаци за које се сматра да припадају младом примерку врсте V. монголиенсис такође су пронађени у формацији Бејан Мандаху, плодном налазишту у Унутрашњој Монголији (Кина) која потиче из истог периода као и формација Дјадокта.[14] Међутим, ти фосили нису били припремљени или истражени 2008. године.[2] Једна лобања одрасле јединке из формације Бејан Мандаху прикључена је другој врсти, Велоцираптор осмолскае.[2]

Палеоекологија уреди

Сва фосилна налазишта из којих потичу остаци Велоцираптора пре су била сува станишта са пешчаним динама и само повремено потоцима, мада изгледа да је станиште млађе формације Барун Гојот било мало влажније него оно старије формације Дјадокта.[20] Позиција неких потпуних фосила и њихово очување у пешчару, указује на то да је већина примерака жива закопана теком пешчаних олуја, које су врло честе у таквим стаништима.[2]

У наведеним формацијама били су присутни исти родови, али су животиње варирале на нивоу врсте. На пример, у формацији Дјадокта живели су Велоцираптор монголиенсис, Protoceratops andrewsi и Pinacosaurus grangeri, док су у формацији Бејан Мандаху живели Велоцираптор осмолскае, Protoceratops hellenikorhinus и Pinacosaurus mephistocephalus. Те разлике можда су настале због физичке препреке између те две формације, које су географски близу једна другој.[2] Међутим, будући да није познато да је икада постојала икаква препрека у том подручју, веројатније је да су се формације Дјадокта и Бејан Мандаху разликовале по времену настанка.[18]

Други диносаури који су живели на истом простору као и V. монголиенсис су трудонтид Saurornithoides mongoliensis, овирапторид Oviraptor philoceratops и дромеосаурид Mahakala omnogovae. V. осмолскае живео је са цератопсом Magnirostris dodsoni, као и овирапторидом Machairasaurus leptonychus и дромеосауридом Linheraptor exquisitus.[18]

Reference уреди

  1. ^ а б в г д Osborn, Henry F. (1924a). „Three new Theropoda, Protoceratops zone, central Mongolia”. American Museum Novitates. 144: 1—12. 
  2. ^ а б в г д ђ Godefroit, Pascal; Currie, Philip J.; et al. (2008). „A new species of Velociraptor (Dinosauria: Dromaeosauridae) from the Upper Cretaceous of northern China”. Journal of Vertebrate Paleontology. 28 (2): 432—438. doi:10.1671/0272-4634(2008)28[432:ANSOVD]2.0.CO;2. 
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 34. ISBN 86-331-2112-3. 
  4. ^ Paul, Gregory S. (1988). Predatory Dinosaurs of the World. New York: Simon and Schuster. стр. 464pp. ISBN 978-0-6716-1946-6. 
  5. ^ Barsbold, Rinchen; Osmólska, Halszka (1999). „The skull of Velociraptor (Theropoda) from the Late Cretaceous of Mongolia”. Acta Palaeontologica Polonica. 44 (2): 189—219. 
  6. ^ Paul, Gregory S. (2002). Dinosaurs of the Air: The Evolution and Loss of Flight in Dinosaurs and Birds. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0801867637. 
  7. ^ а б в Barsbold, Rinchen (1983). „Carnivorous dinosaurs from the Cretaceous of Mongolia”. Transactions of the Joint Soviet-Mongolian Paleontological Expedition. 19: 5—119. 
  8. ^ а б в г Norell, Mark A.; Makovicky Peter J. (1999). „Important features of the dromaeosaurid skeleton II: information from newly collected specimens of Velociraptor mongoliensis”. American Museum Novitates. 3282: 1—45. 
  9. ^ Turner, A.H.; Makovicky, P.J.; Norell, M.A. (2007). „Feather quill knobs in the dinosaur Velociraptor”. Science. 317 (5845): 1721. PMID 17885130. doi:10.1126/science.1145076. 
  10. ^ Osborn, Henry F. (1924b). „The discovery of an unknown continent”. Natural History. 24: 133—149. 
  11. ^ Kielan-Jaworowska, Zofia; Barsbold, Rinchen (1972). „Narrative of the Polish-Mongolian Paleontological Expeditions”. Paleontologica Polonica. 27: 5—13. 
  12. ^ а б Barsbold, Rinchen (1974). „Saurornithoididae, a new family of theropod dinosaurs from Central Asia and North America”. Paleontologica Polonica. 30: 5—22. 
  13. ^ „Fighting Dinosaurs: New Discoveries from Mongolia: Exhibition Highlights”. American Museum of Natural History. 2000. Архивирано из оригинала 23. 11. 2010. г. Приступљено 20. 8. 2010. 
  14. ^ а б Jerzykiewicz, Tomasz; Currie, Philip J.; Eberth, David A.; Johnston, P.A.; et al. (1993). „Дјадокхта Форматион цоррелативе страта ин Цхинесе Иннер Монголиа: ан овервиеw оф тхе стратиграпхy, седиментарy геологy, анд палеонтологy анд цомпарисонс wитх тхе тyпе лоцалитy ин тхе пре-Алтаи Гоби”. Цанадиан Јоурнал оф Еартх Сциенцес. 30 (10): 2180—2195. дои:10.1139/е93-190. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 26. 01. 2019. 
  15. ^ Норелл, Марк А.; Маковицкy, Петер Ј. (1997). „Импортант феатурес оф тхе дромаеосаур скелетон: информатион фром а неw специмен”. Америцан Мусеум Новитатес. 3215: 1—28. 
  16. ^ Новацек, Мицхаел Ј. (1996). Диносаурс оф тхе Фламинг Цлиффс. Неw Yорк: Анцхор Боокс. ИСБН 978-0-385-47774-1. 
  17. ^ Wеисхампел, Давид Б.; Барретт, Паул M.; et al. (2004). „Диносаур дистрибутион”. Ур.: еисхампел, Давид Б.; Додсон, Петер; Осмóлска, Халсзка. Тхе Диносауриа (Сецонд изд.). Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 517—606. ИСБН 978-0-520-24209-8. 
  18. ^ а б в Лонгрицх, Ницхолас Р.; Цуррие, Пхилип Ј.; Донг Зхи-Минг (2010). „А неw овирапторид (Диносауриа: Тхеропода) фром тхе Уппер Цретацеоус оф Баyан Мандаху, Иннер Монголиа”. Палаеонтологy. 53 (5): 945—960. дои:10.1111/ј.1475-4983.2010.00968.x. 
  19. ^ Градстеин, Фелиx M.; Огг, Јамес Г.; Смитх, Алан Г. (2005). А Геологиц Тиме Сцале 2004. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0521781428. 
  20. ^ а б Јерзyкиеwицз, Томасз; Русселл, Дале А. (1991). „Лате Месозоиц стратиграпхy анд вертебратес оф тхе Гоби Басин”. Цретацеоус Ресеарцх. 12 (4): 345—377. дои:10.1016/0195-6671(91)90015-5. 
  21. ^ Осмóлска, Халсзка (1997). „Барун Гоyот Форматион”. Ур.: Цуррие, Пхилип Ј.; Падиан, Кевин. Енцyцлопедиа оф Диносаурс. Сан Диего: Ацадемиц Пресс. стр. 41. 

Спољашње везе уреди

 
Викиврсте имају више информација о чланку Велоцираптор.
 
Велоцираптор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Velociraptor&oldid=26670358”