Вилина косица

Вилина косица су паразитске биљке обухваћене родом Цусцута. Немају корен ни листове, као ни хлорофил стога не могу да врше фотосинтезу. [1] Све материје за опстанак црпе од биљака на којима паразитирају. Вилина косица биљку домаћина обавија танким разгранатим стаблом жуто-црвенкасте боје. Свиленкасте стабљике подсећају на косу одакле потиче народни назив ове биљке. Седећи цветови формирају клупчасте цвасти. Једна биљка у току године може да произведе и 3000 семена. Семена задржавају клијавост 5-6 година, која током година расте. Размножава се и вегетативно кидањем стабљике.

Вилина косица
Вилина косица.ЈПГ
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Cuscuta europaea

КарактеристикеУреди

Вилина коса (Цусцута епитхyмум (L.) L.) је једногодишња зељаста биљка. Стабљика јој је разграната и танка, тања и од једног милиметра. Корен и листове нема, како не врши фотосинтезу, нема ни хлорофил, па стабљике нису зелене већ црвене боје. Цветови су ситни, величине око 5 мм,боја цвета се може кретати од беле до нежно црвенкасте. Угодног су мириса. Цветају од маја до августа. Плодови су ситне капсуле које садрже свијетлосмеђе семенке. Једна биљка произведе до 3000 семенки које задржавају клијавост до 6 година

СтаништеУреди

Распрострањена је у Европи, Азији и у деловима Африке. Расте као паразит обавијајући се око других биљака, на пример закачи се на детелину а храну узима из свог домаћина.[2] Може се наћи од равнице до претпланинског подручја. Размножава се семеном које клија на површини земље средином пролећа те уколико се нађе на усевима може стварати велике штете када је јако намножена. У 19. веку, тачније од 1883.године до 1884. године чак је постојала наредба према којој је сваки власник земље требало да уништи вилину косу, казна у супротном је била финанцијска или чак затвор.У свежем стању сматра се шкодљивом за животиње,док у осушеном стању је сигурна за животиње али у овом стању се смањује њен квалитет.

ЕтимологијаУреди

Потпуно етимолошко порекло латинског имена рода Цусцута је непознато. Сматра се да потиче од грчке речи кассyо јер се биљка омота око друге биљке. Према другом извору потиче од арапских назива кусута, кускут, кесхут. Име врсте епитхyмум сложеница је од речи епи (над, преко) и тхyмум (тимијан). На страним језицима називи су доддер, хеллwеед, лове вине, девил’с гут, wитцхес’ схоелацес, странгле-таре, Qуендел-Сеиде , цусцуте ду тхyм, цусцуте à петитес флеурс, петите цусцуте , азафрáн борде, цабеллос де монте, цабеллос де Венус , дробноцветна преденица . Вилина косица има лековита својства.[3]

Вилина коса у пољопривредиУреди

Вилина коса је стални пратилац детелиништа и луцеришта.[4] Јавља се на луцерки и црвеној детелини свуда где се овој паразитној цветници не поклања довољно пажње. Вилина косица спада међу најзначајније патогене детелине и луцерке. Уколико се не предузму одговарајуће мере вилина коса је способна да за 3-4 године а некада и за краћи период, потпуно компромитује производњу луцерке и црвене детелине. Вилина коса се јавља и на шећерној репи, шаргарепи, црном луку, а ређе на кромпиру, дувану, сунцокрету, грашку, пасуљу, тикви, паприци, лану, бобу, хмељу, лози, ружи, купини, и другим врстама.

Начин опстанкаУреди

Семе вилине косе је веома постојано што је још један разлог високог степена штетности. У земљишу може да одржи виталност и до 10 година. Клија једино када се нађе на или при самој површини земљишта (ефекат светлости). Недозреле семенке проклијају брже од зрелих, код којих неке проклијају тек после више година. Из семена се при клијању развија један бледожут, танак кончић. Када се приљуби уз земљу кончић се издиже другим крајем, носећи на свом врху, односно крају остатке семенке. Кончић се при даљем порасту спирално покреће и тако може да расте и да издржи неколико дана. Ако за то време доспе на стабло домаћина увија са око њега, образује апресоријум, а из њега се развија клинасти израштај који улази у стабло домаћина и трансформише се у хаусторију. Она успоставља везу са судовима, пре свега са ситастим цевима из којих црпи храну. Семе вилине косице се одржава у семену луцерке и црвене детелине, а може се ширити и на друге начине. Семе може проћи кроз пробавни тракт животиња, а да не буде оштећено, па се тако шири и стајнаком.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Вилина коса - сајт Пољопривредног факултета
  2. ^ „Вилина коса”. http://www.plantea.com.hr/. Приступљено 13. 12. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  3. ^ „Cuscuta”. http://www.encyclopedia.com. Gale Encyclopedia of Alternative Medicine. Приступљено 13. 12. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  4. ^ Stojkić, Slavica. „VILINA KOSICA opasna bolest deteline i lucerke”. http://agroinfotel.net/. Приступљено 13. 12. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)