Вино Новог света
Вина Новог света су вина произведена ван традиционалних виноградарских подручја Европе и Блиског истока, посебно из Аргентине, Аустралије, Канаде, Чилеа, Мексика, Новог Зеланда, Јужне Африке и Сједињених Држава (пре свега Калифорније). Ова фраза означава разлику између ових вина из „новог света“ и оних вина произведених у земљама „Старог света“ са дугом историјом производње вина, у суштини у Европи, пре свега у Француској, Италији, Немачкој, Шпанији и Португалији.
Историја
уредиРана вина у Америци
уредиАлкохолна пића су правили аутохтони народи Америке пре доба открића. Познато је да су аутохтони народи користили кукуруз, кромпир, квиноју, плодове бибера и јагоде за прављење алкохолних пића.[1] Упркос постојању врста из рода Витис (коме припада Витис винифера) у Венецуели, Колумбији, Централној Америци и Мексику, домородачки народи нису ферментисали ове врсте и стога нису правили вино.[1]
Шпански досељеници у Америци су првобитно донели животиње и биљке из Старог света у Америку за сопствену потрошњу у покушају да репродукују исхрану коју су имали у Шпанији и Европи.[1] Даљи стимуланс за производњу вина Новог света у Шпанској Америци могао би бити то што европска вина која су извожена у Америку уопште нису транспортована у флашама нити запечаћена плутом због чега су била склона киселости.[1]
Покушаји узгоја винове лозе у Америци почели су у Хиспаниоли током другог путовања Колумба 1494. године.[2] Фердинанд II од Арагона, краљ Шпаније, забранио је садњу винове лозе у Хиспаниоли 1503. године.[2] Након успостављања винове лозе у Хиспаниоли почетком 16. века, виногради су успешно основани у Мексику 1524. године.[2] Хернан Кортез, освајач Мексика, промовисао је успостављање винове лозе и 1524. је то учинио условом за шпанске насељенике који су желели да стекну земљу на Мексичкој висоравни да оснују винограде у својим земљама.[2] Познато је да су гајење винове лозе у Перуу покренули Бартоломе де Теразас и Франциско де Карабантес током 1540-их.[1] Потоњи је основао винограде у Ики, одакле су винове лозе однете у Чиле и Аргентину.[1]
Најзаступљеније од раног грожђа било је црно грожђе по имену Мисија (шпански: Мисиóн) које је засађено у Мексику, а потом иу Тексасу,[3] а касније и у Калифорнији. Грожђе истог рода засађено је у Перуу, где је добило име Негра перуана (перуанско црно) и одатле је настало најчешће чилеанско грожђе: Паíс. Ово чилеанско грожђе је уведено у садашњу Аргентину где је постало познато као Цриолла цхица.[1] Претпоставља се да ово грожђе потиче из Шпаније, али постоји и могућност да потиче из Италије, јер веома подсећа на сорту Моника која се узгаја на Сардинији као и у Шпанији.[1]
У другој половини 16. века, потражња за вином међу шпанским насељеницима изазвала је пораст извоза шпанског вина у Мексико и Кубу. Међутим, то није био случај са Перуом, Чилеом и Аргентином, где се узгој винограда показао успешним и стога је постојала мања потреба за увозом шпанских вина.[1] У односу на Перу и Чиле, шпански досељеници у Мексику основали су врло мали број винограда.[4]
У 16. и 17. веку главна виноградарска област Америке била је у централној и јужној обали Перуа,[5] тачније у области Ика и Писко.[5] Поред Перуа и Чилеа, Парагвај се, упркос високим температурама, развио у област за производњу вина у 16. веку. Ернандо Ариас де Сааведра који је посетио град Асунсион 1602. рекао је да има 187 винограда са укупно 1.768.000 појединачних биљака.[5] Други извори наводе 2.000.000 и 1.778.000 биљака отприлике у исто време.[5] Парагвајско вино се извозило низводно у Санта Фе, а одатле на тржиште Платине.[6] Познато је и да је парагвајско вино досезало Кордобу у централној Аргентини.[6]
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е ж з Дел Позо 2004, стр. 24–34.
- ^ а б в г Мисхкин, Давид Јоел (1966). Тхе Америцан Цолониал Wине Индустрy: ан Ецономиц Интерпретатион (Пх.D.). Университy оф Иллиноис ат Урбана-Цхампаигн. хдл:2142/61108.
- ^ МацНеил, К. (2001). Тхе Wине Библе
. Wоркман Публисхинг. стр. 751. ИСБН 1-56305-434-5.
- ^ Рице, Пруденце M. (1996). „Тхе Арцхаеологy оф Wине: Тхе Wине анд Брандy Хациендас оф Моqуегуа, Перу”. Јоурнал оф Фиелд Арцхаеологy. Таyлор & Францис, Лтд. 23 (2): 187—204. ЈСТОР 530503. дои:10.2307/530503.
- ^ а б в г Хуертас Валлејос, Лорензо (2004). „Хисториа де ла продуцциóн де винос y писцос ен ел Перú”. Ревиста Универсум (на језику: шпански). 9 (2): 44—61. дои:10.4067/С0718-23762004000200004
.
- ^ а б Лацосте, Пабло (2004). „Ла вид y ел вино ен Амéрица дел Сур: ел десплазамиенто де лос полос витивинíцолас (сиглос XVI ал XX)”. Универсум (на језику: шпански). 19 (2): 62—93. дои:10.4067/С0718-23762004000200005 .
Литература
уредиДел Позо, Јосé (2004) [1998]. Хисториа дел вино цхилено (на језику: шпански) (3 изд.). Едиториал Университариа. ИСБН 956-11-1735-5.