ВиртуалБоx
VirtualBox је веома моћан софтвер за виртуелизацију 32-битних и 64-битних оперативних система, на рачунарима са Интел или АМД процесорима. ВиртуалБоx је једино професионално решење које је слободно доступно као Софтвер отвореног кода (енгл. Open Source Software) под условима "ГНУ" верзије 2. ВиртуалБоx ради на: Wиндоwс (енгл. Windows), Линукс (енгл. Linux), Мек (енгл. Mac) и Соларис (енгл. Solaris) оперативним системима.
 | |
 | |
| Прва верзија | 15. јануар 2007. |
|---|---|
| Писано у | C/C++ |
| ОС | Мицрософт Wиндоwс Линукс ,ОС X и Соларис |
| Лиценца | "ГНУ" верзија 2. |
| Веб-сајт | www.виртуалбоx.орг |
Инсталација
уредиПриликом првог покретања овог програма, прво што треба урадити је прављење нове виртуелне машине, кликом на дугме "Неw". При чему се отвара чаробњак који ће вас провести кроз неопходна основна подешавања, након што прочитате увод кликните на "следеће" (енгл. Next). Сада треба одредити назив виртуелне машине, оперативног система и верзију истог, па у прво слободно поље унесите назив по жељи, оперативни систем одаберите из понуђеног списка (или одаберите други ако оперативни систем који желите да испробате не видите на списку). Ово је процес који ћете обављати за сваку нову виртуелну машину коју будете додавали,[1][2] осим ако не будете хтели да прегазите постојећу што је описано другом делу овог чланка, имајте у виду да на такав начин губите информације и документа које сте евентуално креирали у машини коју сте решили да прегазите. У истом прозору одаберите издање оперативног система бирајући са списка. Након одабира верзије система, кликните на "следеће" (енгл. Next) што доводи до прозора за одређивање радне меморије. Програм Вам неће дозволити да укључите више од половине радне меморије главног система (за Линукс (енгл. Linux) неће бити потребно више од 512 мегабајта, али ако можете да приуштити још слободно то и урадите). Након одабира величине радне меморије, долазимо до дела где формирамо виртуелни диск на ком се може инсталирати гостујући систем и складиштити материјал који би настао коришћењем истог. Препоручена величина овог диска је 8 гигабајта, а може и мање, али ако планирате инсталирање система и рада са њим крајње је неопходно барем 8 гигабајта, како што је и препоручено. Приликом првог покретања одабраћете опцију "Креирајте нови чврсти диск" (енгл. Create new hard drive} (прављење новог чврсог диска), ако се након неког времена будете одлучили за испробавање неког другог система, нећете морати да правите нови чврсти диск (енгл. Hard drive), већ само одаберите опцију "Користи постојећи чврсти диск" (енгл. Using existing hard drive). У следећем прозору подешавања виртуелног чврстог диска (енгл. Hard drive), одаберите једну од понуђених опција. Ако одабере другу опцију чврсти диск (енгл. Hard drive) ће имати сталну непроменљиву величину, док код прве опције величину чврстог диска је могуће променити. У следећем прозору треба подесити локацију која ће носити назив ваше виртуелне машине који сте изабрали на почетку па ту не требате ништа дирати. Величина чврстог диска (енгл. Hard drive), као што је поменуто изнад препорука је да буде 8 гигабајта, ако сте у претходном прозору одабрали прву опцију, чврсти диск неће моћи да се шири преко величине коју сте одредили у овом прозору, али ће до тада заузима само онолико простора колико му је потребно. Након што прегледате сва подешавање која сте обавили кликните на "Заврши" (енгл. finish). Овим је направљена виртуелна машина на којој можете инсталирати и покретати оперативне системе без утицаја на ваш основни систем.Након тога у главном прозору ВиртуалБоx-а појавиће се назив виртуаене машине коју сте управо направили. Ако будете правили више виртуелних машина, све ће бити смештене у низу одакле их можете бирати и покретати.
Начин рада
уредиПопут других сличних алата за виртуелизацију, ВиртуалБоx ради тако што креира виртуелну машину, односно псеудорачунар, који има свој виртуелни централни процесор (заправо до 16 виртуелних процесора), Виртуелни чврсти диск, радну меморију и периферијске уређаје. Уређаје је могуће делити између физичког и виртуелног рачунара, зависно од тога како је подешена конфигурација виртуелне машине.[3]
Свака виртуелна машина се током извршавања може приказивати у оквиру сопственог прозора, или преко целог екрана. Тастатура и миш ће се користити у Рачунару који је тренутно активан - Ако користите виртуелну машину у посебном прозору, кликом на тај прозор контрола миша ће се пребацити на ВиртуалБоx прозор. Према потреби, миш после тога можете да "ослободите" истовременим притиском на Цтрл Алт I.
Код подешавања мрежних адаптера, ВиртуалБоx нуди подршку за пресликавање мрезне адресе (енгл. Netvork Address Translation (NAT)) која омогућава да виртуелни систем користе мрежне ресурсе и стил конекцију са главног рачунара. Уколико је укључен НАТ (што је подразумевана опција у конфигурацији), можете несметано да користите интернет из виртуелне машине. Пошто виртуелизација нуди изолованост виртуелне машине. од матичног рачунара, можете да користите за креирање ВиртуалБоx одвојеног система за сурфовање и време да смање ризик да дођете на ударац злоћудног софтвера - ако се нешто деси, лакше је инсталирате нову виртуелну машину него основни систем.
Када је у питању креирање дискова за виртуелну машину, ВиртуалБоx подржава неколико стандарда - ВДИ (енгл. VirtualBox Disk Image (VDI)), ВМДК (енгл. VMDK (VMware Virtual Machine Disk))), Виртуелни чврсти диск (ВХД) (енгл. VHD (Microsoft Virtual Hard Disk)) и паралелни чврсти диск (енгл. HDD (Parallels Hard Disk)). Уколико планирате да користите неки други систем за виртуелизацију, рецимо (енгл. VMware Workstation)или Мајкрософт Виртуелни рачунар (енгл. Microsoft Virtual PC), можете одабрати ВМДК (енгл. VMDK (VMware Virtual Machine Disk))) или ВХД (енгл. VHD (Microsoft Virtual Hard Disk)) формат који омогућава компатибилност, док је у већини случајева препоручљив ВДИ (енгл. VirtualBox Disk Image (VDI)) формат.[4]
ВиртуалБоx не поставља посебне системске захтеве за покретање, комплетна инсталација заузеће 140 мегабајта простора на диску. Током инсталације, ВиртуалБоx ће у системску конфигурацију додати Орацле драјвере за УСБ (енгл. Universal Serial Bus) и мрежне уређаје, који омогућавају приступ хардверским Ресурсима из виртуелних машина. Обратите пажњу на то да ће инсталација драјвера ресетовати мрежни адаптер, што може довести до краткотрајног прекида мрежне конекције.
Основно руковање и покретање гостујућег система у ВиртуалБоx-у
уредиИзаберите Виртуелну машину (ако их имате више) и кликните на Подешавања (енгл. Properties):
"Главна подешавања" (енгл. General), овде не морате да ништа додавати ако сте тек сада инсталирали ВиртуалБоx и формирали прву виртуелну машину (то су подешавања која сте већ обавили приликом прављења машине), или ако сте решили да сада испробате неки други систем тако и подесите оперативни систем и његову верзију бирајући из падајућег менија, ако решите да исти инсталирате знајте да ће првобитни виртуелни чврсти диск (енгл. Hard drive) бити форматиран, као и подаци на њему.
Систем подешавања, ако нећете мењати величину радне меморије, проверите да ли желите да користите Флоппи диск (енгл. Floppy drive), CD или ДВД, ако желите неку од тих опција треба је једноставно изабрати. Ако ћете систем покретати .исо сликом коју имате снимљену негде на вашем рачунару Компакт-диск / дигитални видео диск читач (енгл. Compact disc / Digital video disc ROM), вам није потребан.
Ако имате ИСО датотеке негде на вашем рачунару можете је покретати и одатле без потребе резања на CD или ДВД (енгл. Digital video disc), кликните на дугме поред CD / ДВД уређај, пронађите и додајте жељени исо фајл који ће се тада наћи на списку уређаја.
Исти процес је и за чврсте дискове (САТА контролер) на коме сте инсталирали неки систем, тј. ако имате више виртуелних чврстих дискова у падајућем менију одаберете онај који желите да покренете.[5]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „VirtualBox – FreeBSD Wiki”. Wiki.freebsd.org. 16. 06. 2009. Pristupljeno 07. 07. 2009.
- ^ „Release notes for the Genode OS Framework 14.02”. Genode - Genode Operating System. 28. 02. 2014. Pristupljeno 19. 03. 2014.
- ^ „VirtualBox_PUEL”. VirtualBox. 19. 04. 2011. Pristupljeno 20. 04. 2011.
- ^ „Copyright file of Virtualbox 4.2 in Wheezy-backports”. Debian. Arhivirano iz originala 15. 01. 2014. g. Pristupljeno 14. 05. 2015.
- ^ „Internal Networking”. VirtualBox. Pristupljeno 31. 07. 2013.
