Вукашин Обрадовић
Вукашин Обрадовић (Врање, 18. април 1962) српски је новинар.
| Вукашин Обрадовић | |
|---|---|
 Вукашин Обрадовић, Медија центар Београд, 10. јун 2015. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. април 1962. |
| Место рођења | Врање, НР Србија, ФНР Југославија |
| Новинарски рад | |
| Новине | |
Биографија уреди
Рођен је 18. априла 1962. године у Врању, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, на одсеку новинарство. Прве текстове објавио је у омладинским гласилима Студент, НОН, Младост и Став.
Током новинарске каријере објављивао је текстове о актуелним политичким и друштвеним темама, између осталог, у Нашој Борби, Републици, Данасу,[1] Времену[2] и НИН-у,[3] као и порталима Пешчаник,[4] Аутономија,[5] Цензоловка.[6] Радио је и као сарадник у Радију Слободна Европа (РФЕ).
Био је запослен у Политици експрес до 1993. године, када је дао отказ због неслагања са уређивачком политиком. Крајем 1994. године покренуо је локални недељник Врањске који је до 2000. године био једини независни медиј јужно од Ниша.[тражи се извор] „Врањске“ су делиле судбину независних медија до 2000. године, али и касније, због уређивачке политике чија је главна карактеристика била поштовање професионалних и етичких стандарда, као и критички однос према властима, пре и после демократских промена. „Врањске“ спадају међу најцитираније и најнаграђиваније локалне медије.[тражи се извор] „Врањске“ су, услед политичких и економских притисака, угашене 2017. године.[7]
Вукашин Обрадовић је од 2018. до 2021. године био заменик главног и одговорног уредника новинске агенције БЕТА.
Од 2021. до 2022. године био је уредник и извршни уредник у дневном листу Данас.
Од фебруара 2023. године је помоћник главног и одговорног уредника независног дневника Вијести[8].
Вукашин Обрадовић је био у два мандата председник Асоцијације независних локалних медија „Локал прес“ а од 2010. до 2017. године обављао је дужност председника Независног удружења новинара Србије (НУНС),
Од 2016. до 2018. године био је председник Управног одбора Савета за штампу, јединог саморегулаторног тела у медијској сфери Србије.
Обрадовић је од 2019. до 2021. године радио као сарадник у организацији цивилног друштва Грађанске иницијативе.
Награде и признања уреди
Добитник је новинарских награда „Душан Богавац“,[9] „Сташа Маринковић“, „Југ Гризељ“[10] и „Драгољуб Стошић“.[11]
Лига експерата доделила му је 2017. награду "Витез позива".[12]
Обрадовић је 2016. проглашен почасним грађанином Шапца због доприноса ширењу медијских слобода.[13]
Мисија ОЕБС у Србији 2009. године прогласила Обрадовића за личност године у медијској области због, како је наведено „подршке демократским принципима независног извештавања, објективности и промовисања међуетничког дијалога између Срба мањинских заједница у јужној Србији”.[14]
Референце уреди
- ^ „Вукашин Обрадовић: Борац против ветрењача”. данас.рс. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Текстови Вукашина Обрадовића у часопису Време”. време.цом. Архивирано из оригинала 26. 05. 2018. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Вукашин Обрадовић, Столица и граница”. прессреадер.цом. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Текстови Вукашина Обрадовића на порталу Пешчаник”. песцаник.нет. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Вукашин Обрадовић: Кад ти држава одузме част”. аутономија.инфо. Архивирано из оригинала 25. 05. 2018. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Вукашин Обрадовић:ККР и рецепт за смиривање медија”. цензоловка.рс. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Гашење "Врањских" поседица притиска”. б92.нет. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Вукашин Обрадовић | Вијести”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2023-12-24.
- ^ „Уручена награда “Душан Богавац””. лоцалпресс.орг.рс. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Вукашин Обрадовић добитник награде "Југ Гризељ"”. блиц.рс. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Коракс и Обрадовић добитници Повеље за грађанску храброст”. унс.орг.рс. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Вукашину Обрадовићу Витез позива 2017.”. данас.рс. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Кључеви Шапца Душану Ковачевићу и Вукашину Обрадовићу”. бета.рс. Архивирано из оригинала 12. 10. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „ОСЦЕ Миссион то Сербиа анноунцес 2009 "Пеопле оф тхе Yеар" аwардс”. осце.орг. Приступљено 25. 5. 2018.
