Vunasta ovojnjača
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Вунаста овојњача (Volvariella bombycina) је лигниколна, јестива гљива, из породице Pluteaceae. Развија се из јајета, које касније чини овој, или тоболац у бази дршке. Ова необична врста гљиве је широко распрострањена. Регистрована је у Европи, Азији, Северној Америци, Карибима и Аустралији. Ради занимљивог и лепог изгледа, атрактивна је за посматрање и фотографисање. Остали народни називи су свиленаста тоболчарка, вунаста торбарка, памучаста тоболчарка, свиленкаста тоболчарка.[1]
| Вунаста овојњача | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | V. бомбyцина
|
| Биномно име | |
| Волвариелла бомбyцина (Сцхаефф.) Сингер (1951)
| |
| Синоними | |
Таксономија уреди
Немачки природословац Јакоб Кристијан Шефер је први описао ову врсту гљиве 1774. године, и назвао је Agaricus bombycinus. Елиас Фрис ју је 1836. године сврстао у род Pluteus. Пол Кумер (Paul Kummer) је пребацио у род Volvaria 1871. године. Вилијам Алфонсо Мурил је 1911. уврстио у Volvariopsis. Ролф Сингер ју је сврстао у тренутно прихваћени род Volvariella. Поред свега, појавила су се и два неприхваћена назива. Жан-Баптист Ламарк ју је назвао Amanita calyptrata, а Аугуст Џон Џорџ Карл Бач је назива Agaricus denudatus. Оба ова научна рада су публикована 1783. године. У 1949 години је Мурил описао варијетет flaviceps. Узорци за анализу су узети са магнолије у Гејнсвилу на Флориди. Иако ју је представио као нову врсту Volvaria flaviceps, Роберт Шефер је изразио мишљење, да је варијетет гљиве V. bombycina. Варијетет microspora је описан 1953. године, а име му је доделио Р.V.Г. Денис 1961. Варијетет palmicola је првобитно описао Белгијски миколог Морис Бејли, као засебну врсту, Volvaria palmicola 1928, да би је исти аутор 1937. прогласио варијететом врсте V. bombycina.
Опис плодног тела уреди
Шешир: пречника 6-20 цм, бео, или прљаво бео, свиленасто вунасто влакнаст, прво јајолик, полукугласт и на крају отворен, понекад са благим испупчењем на врху; у раној младости је читаво плодно тело обавијено кожнатим овојем.
Листићи: одмакнути од дршке око 5 мм, равни, густи, широки, прво скоро бели, касније меснато рози. Отисак спора је ружичасто-окер.
Дршка: бела, глатка, свиленкаста, на дну шира, пуна, излази из дубоке, кожнате, прљаво беле врећице.
Месо: меко, бело, мириса на дрво.
Станиште: расте од пролећа до јесени на напола трулим стаблима листопадног дрвећа, трупцима, пањевима.
Употреба: јестива.
Замена: је мало вероватна. [2]
Галерија уреди
-
Површина шешира -
Плодно тело у раној фази (у јајету) -
Плодно тело на живом стаблу јавора -
Плодно тело у раној фази (у јајету)-пресек
Референце уреди
- ^ „СВИЛЕНАСТА ТОБОЛЧАРКА”. плантеа. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ Радић, Синиша; Јевремовић, Милорад (2002). Самоникле гљиве-проналажење и препознавање. Београд: Војноиздавачки Завод &I.К. Знамење. стр. 10.
Литература уреди
- BOŽAC R.(2005)-ENCIKLOPEDIJA GLJIVA 1-Školska knjiga Zagreb 2005
- Uzelac Branislav: Gljive Srbije i Zapadnog Balkana, BGV LOGIK 2009
- Courtecuisse R. & Duhem B.: Mushrooms & Toadstools of Britain and Europe, Harper Collins Publishers, London 1995.
- ARORA D.(1986) - MUSHROOM1 DEMYSTIFIED - Second edition - Ten speed press Berkeley 1986
- Šilić Čedomil: Atlas drveća i grmlja, Svjetlost, Sarajevo 1984
- Ćetto Bruno: Funghi dal vero vol.1-7, Trento 1992
- Davidović M.(2007)-GLJIVE - Blago naših krajeva-Vodič kroz carstvo gljiva - METAPHYSICA Beograd 2007
- Radić Siniša & Jevremović Milorad: Samonikle gljive-Pronalaženje i prepoznavanje, VOJNOIZDAVAČKI ZAVOD & IK "ZNAMENJE", Beograd 2002
- BREITENBACH J. & KRANZLIN F. - FUNGI OF SWITZERLAND VOL. 2, 1986
- Pace Giuseppe:Atlas gljiva, Prosvjeta, Zagreb 1977
- Phillips Roger: Mushrooms and other fungi of Great Britain and Europe, Pan books-London 1981
- Hadžić Ibrahim: Drugi gljivarski korak-Prosveta Beograd 2002