Za kim zvono zvoni” (engl. For Whom the Bell Tolls) је роман америчког књижевника Ернеста Хемингвеја, написан 1939. на Куби а објављен 1940. Сматра се једним од познатијих остварења у Хемингвејовој каријери. Жанровски се одређује као историјски и љубавни роман у којем се приповеда о доживљајима америчког професора шпанског језика Роберта Џордана током Шпанског грађанског рата, где учествује као добровољац на страни левичарских, антифашистичких снага против фашиста Франсиска Франка. Хемингвеј је роман засновао на сопственим искуствима у поменутом рату, где је боравио у улози ратног дописника за америчке новине.

За ким звоно звони
Настанак
Ориг. насловФор Wхом тхе Белл Толлс
АуторЕрнест Хемингвеј
Земља САД
Језиксрпски
Садржај
Жанр / врста делаРатни роман
Место и/или
време радње

Шпанија; Шпански грађански рат
Издавање
ИздавачПросвета
Класификација
ISBN?978-0-09-990860-9

Наслов уреди

Хемингвеј је наслов „За ким звоно звони” преузео из XVII поглаваља књиге „Медитације у кризним тренуцима” шеснаестовековног енглеског књижевника Џона Дона. Почетак другог пасуса XVII медитације, у коме се размишља о значењу погребних звона и одакле је преузета ова реченица, гласи: Ниједан човек није острво, целина за себе; сваки човек делић је континета, део копна. Кад море отргне грумен, Европа постаје мања, баш као што се са гребеном дешава, баш као што се с палатом пријатеља твог или твојом дешава: смрт човека сваког копни и мене, јер и ја у род људски спадам, и стога ми уопште дато није да знам за ким звоно звони; звони за тобом.[1] Овај одломак преузет је за епитаф романа.

Кратак садржај уреди

 УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Роберт Џордан је амерички професор чија је мисија да дигне мост у ваздух у близини шпанске покрајине Сеговије због републиканске офанзиве у том подручју. Проблем је у томе што напад на мост мора да буде тачно временски изведен у складу са офанзивом. Кроз причу, пратимо Џордана док се пробија ноћу кроз непријатељске линије у пратњи Анселма да би дошао до герилске групе у планинама Сеговије. Ту упознаје Марију и заљубљује се на први поглед, а и она у њега. Али, та растућа љубав га ослабљује као војника, јер сада има због чега да живи, за разлику од пре, и почиње страховати за своју будућност. Снагом воље успева да потисне своје страхове. Током идућих дана, почиње детаљно да планира експлозију моста. Све више долази до изражаја сукоб Роберта Џордана и Пабла око моста и самог вођства групе. Пабло задње вечери бежи са делом динамита и техником за активирање експлозива и скоро упропашћује целу мисију. Пабло се ипак сутра ујутро враћа с појачањем, повећавајући на тај начин њихову шансу за успех, али пошто је жице и кутију за експлозив бацио у реку, герилцима је остао само динамит, који морају активирати ручном бомбом, на пуно тежи и опаснији начин. Џордан успева да уништи мост, али Анселмо и још неколико људи из групе умиру у акцији, а Џордан је рањен (сломљена му је нога). Како зна да не може бежати у таквом стању, говори осталима да оду без њега. Уместо самоубиства он бира да помогне осталима, желећи да успори фашисте убиством њиховог официра, у чему и успева. Роман се завршава у тренутку кад се официр успиње уз брдо, а Џордан га је нациљао.

Ликови уреди

  • Роберт Џордан је протагониста романа. Џордан је млади, амерички професор који гаји дубоку љубав према Шпанији. Због својих политичких ставова прикључује се републиканцима и левичарском фронту у Шпанском грађанском рату. Иако на почетку свесрдно подржава њихову идеологију, губи своје идеале током рата где је имао прилику да сведочи страшним злочинима на обе супротстављене стране. На почетку је он изгубљени човек, без икакве наде, жеље за животом, сврхе, али када упознаје Марију, с којом започиње кратку али интензивну везу, почиње страховати за своју судбину. Али, успева се одупрети својим страховима и извршава своју мисију - рушење моста.
  • Марија је млада девојка која је проживела страхоте у рукама фашиста (узастопна силовања, мучења и понижења). Она је рањива, пуна страха, крхка, али кроз везу с Џорданом успева задобити самопоуздање.
  • Пабло је вођа герилске дружине у коју долази Џордан, уништен човек, остарео, пун страха за свој живот, пијаница, али ипак опасан и поносан. Није у потпуности негативан лик јер његова храброст и ауторитет на крају ипак долазе до изражаја.
  • Пилар је Паблова љубавница, врло снажна и ауторитативна жена. Убрзо након Џордановог доласка преузима контролу над групом.
  • Анселмо је стари герилски ратник који је врло одан, моралан и пун саосећања. Он представља лојалистичке идеале које Пабло и Џордан често занемарују.
  • Ел Сордо је вођа суседне герилске групе, стар и полуглув, али одан и храбар.
  • Рафаел, Агустин, Фернандо, Еладио, Андрес, Примитиво и Хоакин су остали чланови Паблове герилске групе и епизодни јунаци у роману.

Теме романа уреди

Главна тема је смрт. Она повезује све ликове, јер су сви на неки начин искусили смрт у рату, било да се ради о убијеним родитељима (Марија и Хоакин), убиствима властиом руком (Пабло и Роберт) или страху за властити живот који већина ликова проживљава у одређеној мери. Самоубиство или борба до смрти једине су прихватљиве опције у случају пораза, нема излаза. Сва та убијања, мучења, силовања представљају ратну реалност која ствара у читаоцу доживљај мучнине, трагедије и бесмислености рата. Рат је такође једна од важних тема, блиско везана уз смрт. Нема поларизације добри-зли. I комунисти и фашисти на крају чине исте злочине, а и са обе стране има добрих и лоших људи, о томе Џордан много размишља и расправља с Анселмом. Ту је и љубав као паралелна прича ратним збивањима, о краткотрајној али интензивној вези Роберта и Марије. Али, упркос свим својим напорима, Роберт и Марија не могу се одупрети судбини - несрећно се раздвајају на крају романа.

Адаптације уреди

Године 1943. снимљен је према роману истоимени филм са Гаријем Купером и Ингрид Бергман у главим улогама.[2] Филм је освојио Оскара за најбољу споредну женску улогу и Златна Глобуса за најбољег споредног глумца и глумицу.

Хеви метал састав Металика је 1984 године објавио песму, која је инспирисана овом књигом.[3]

Референце уреди

Литература уреди

  • Ернест Хемингwаy: Фор Wхом тхе Белл Толлс. . Arrow Books. 2004. ISBN 978-0-09-990860-9. .
  • Дон, Џон (2012). За ким звоно звони: медитације у кризним тренуцима. Превод: Милан Милетић. Службени гласник. ИСБН 978-86-519-0938-5. 

Спољашње везе уреди