Запаљење дужице и зракастог тела

Запаљење дужице и зракастог тела (лат. иридоциклитис) или предњи увеитис (лат.увеитис антериор) је истовремени запаљењски процес предњег сегмента људског ока, локализован на дужици или ирису (лат. иритис) и зракастом телу (лат. цорпус цилиаре) (лат. цицлитис). Како су дужица и зракасто тело су делови средњег омоточа односно судовне опне ока у веома блиском анатомском односу, запаљенски процес обично у исто време захвата и дужицу и зракасто или цилијарно тело, што се још назива и увеитис антериор.[1][2][3]

Запаљење дужице и зракастог тела
Запаљење дужице и зракастог тела (лат. иридоциклитис) или предњи увеитис
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10Х20
МКБ-9-CM364
ДисеасесДБ13676
еМедицинеопх/580 емерг/284
МеСХД014605

Класификација по МКБ10 уреди

МКБ10 — Х20. — Иридоцyцлитис
Запаљење дужице и зракастог тела

МКБ10 Латински назив Назив на српском
Х20.0 Иридоцyцлитис ацута ет субацута
  • Цyцлитис
  • Иритис
  • Увеитис антериор ацута, рецидива сиве субацута
Акутно и субакутно запаљење дужице и зракастог тела
Х20.1 Иридоцyцлитис цхроница Хронично запаљење дужице и зракастог тела
Х20.2 Иридоцyцлитис лентица Запаљење дужице и зракастог тела узроковано ношењем сочива
Х20.8 Иридоцyцлитис алиа Друго запаљење дужице и зракастог тела
Х20.9 Иридоцyцлитис, нон специфицата Запаљење дужице и зракастог тела, неозначено

МКБ10 — Х22. — Морби иридис ет цорпорис цилиарис ин морбис алиби цлассифицатис
Болести дужице и зракастог тела у болестима класификованим на другом месту

МКБ10 Латински назив Назив на српском
Х22.0 Иридоцyцлитис ин морбис инфецтивис ет параситариис алиби цлассифицатис

Иридоцyцлитис:

  • гоноцоццица (А54.3†)
  • херпетица (Б00.5†)
  • сyпхилитица (А51.4†)
  • туберцулоса (А18.5†)
  • зострица (Б02.3†)
Запаљење дужице и зракастог тела у заразним и паразитарним болестима класификованим на другом месту

Запаљење дужице и зракастог тела:

  • гонокококно (А54.3†)
  • херпетично (Б00.5†)
  • сифилистично (А51.4†)
  • туберкулозно (А18.5†)
  • зоостерно (Б02.3†)
Х22.1 Иридоцyцлитис ин морбис алиис, алиби цлассифицатис

Иридоцyцлитис ин:

  • сарцоидоса (Д86.8†)
  • спондyлитиде анкyлопоиетица (М45†)
Запаљење дужице и зракастог тела у другим болестима, класификованим на другом месту

Запаљење дужице и зракастог тела у:

  • саркоидози (Д86.8†)
  • анкилопеотечкој спондилози (М45†)
Х22.8 Морби иридис ет цорпорис цилиарис алии ин морбис алиби цлассифицатис Друге болести дужице и зракастог тела у болестима класификованим на другом месту

Етиопатогенеза уреди

Цела судовна опна може да реагује на разне етиолошке факторе на исти начин, међу којима се истичу:

  • реуматизам,
  • фокална инфекција (бактеријска - лепра, борелиоза, вирусна -варицелла вирус, херпес симплеx вирус, ХИВ, цитомегаловирус, гљивична - кандидијаза, аспергилоза, хистоплазмоза, протозооална и паразитарна -токсокароза, цистицеркоза),
  • туберкулоза,
  • луес,
  • инфективна и вирусна обољења,
  • токсоплазмоза, лептоспироза и др.

Према изгледу запаљенског процеса запаљења дужице и зракастог тела се деле на дифузне и на циркумскриптне, односно нодуларне.

  • Код дифузних облика запаљенски процес захавата дифузно дужично и цилијарно ткиво у целини
  • Код циркумскриптних или нодуларних облика процес се испољава у виду чворића.

Код сваког запаљенског процеса дужице и зракастог тела преовлађује ексудација. Према карактеру ексудације клиничку слику запаљења дужице и зракастог тела делимо на:

  • серозне,
  • фибринозне,
  • пурулентне (гнојне) и
  • хемогаричне.

Серозни облик дужице и зракастог тела има блажу клиничку слику док остали облици имају тежу.[2]

Клиничка слика уреди

Клиничка слика зависи од облика болести, акутног субакутног или хроничног облика запаљења дужице и зракастог тела.

 
Настаје епифора (сузење ока)и накупљање гноја у унутрашњем углу отвора капака
Акутни облик

Код акутног облика запаљење дужице и зракастог тела симптоматологија је бурна. Присутни су сви надражајни симптоми: епифора ( сузење ока), фотофобија ( преосетљивост на светлост) и блефароспазам ( грч капка). Поред тога постоји дифузни бол и хиперемија, оштрина вида је смањена. Код фибринозне ексудације опасност се састоји у томе што фибрин има тежњу да се фибринозно организује и да доведе до прираслица између две додирне површине и настанка секлузије и оклузије пупиле. Пурулентни ексудат доводи стварања хипопиона ( гној у предњој очној комори), а а хеморагични до хифеме (појава крви у предњој комори). Субјективни симптоми састоје се, пре свега у смањењу вида. Ово смањење вида је утолико више изражено уколико је ексудација у предњој комори већа.

Субакутни облик

Код субакутних облика постоје сви наведени симптоми али су они знатно мањег интензитета

Хронични облик
  • Код хроничног облика симптоми су веома слабо изражени.

Дијагноза уреди

Дијагноза се поставља на основу анамнезе и офталмолошког прегледа који се ради помоћу фокалног осветљења или помоћу биомикроскопа са процепном лампом. За коначну дијагнозу потребни су и допунски клинички и лабораторијски прегледи као и патохистолошки налаз.

Терапија уреди

Симптоматско лечење подразумева: спречавање и/или олакшавање болова и спроводи се укапавањем аналгетских капљица у око, топлим облозима и по потреби узимањем таблета аналгетика, спречавање стварања прираслица укапавањем атропин сулфата и стављање атропинске масти, антизапаљенско лечење кортикостероидима у облику капи, масти или ињекције у око сваки дан или свака 2-3 дана, за смањење пропустљивости капилара потребне су свакодневно ињекције или таблете калцијума и витамина C.[2]

Каузално (узрочно) лечење подразумева лечење основне болести, односно узрока иридоциклитиса. Бактеријске болести лече се одговарајућим антибиотицима. Туберкулоза се лечи туберкулостатицима, кортикостероидима. Сифилис: пеницилин или други антибиотик, и др. Иридоциклитис узрокован хипертензијом лечи се ширењем зенице мидријатицима, а ако су се већ створиле прираслице - мидријатични коктел.[2]

Хируршко лечење спроводи се само када наступе компликације.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Арцх Опхтхалмол 1992; 110:528–532.
  2. ^ а б в г Козомара Р., и сар. Клиничка офталмологија. Бања Лука: Глас Српски, 2000.
  3. ^ Леибоwитз Х. M. Тхе ред еyе. Н Енгл Ј Мед 2000; 343:345-51

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).