Отворите главни мени

Епифора, епистрофа или антистрофа (од грч. ἐπιστροφή – „повратак”) понављање је исте речи или више њих на крају узастопних фраза, клауза или реченица.[1][2] То је стилска фигура која је супротност анафори. Изузетно је емпатичан реторички уређај због нагласка стављеног на последњу реч у фрази или реченици.

Платонска епифораУреди

Грчка епифора: „реч коју је Платон сковао као циљ филозофског образовања и израз који су рани хришћани усвојили за конверзију”.[3]

ПримериУреди

РеференцеУреди

  1. ^ George Roberts (1820). A catechism of rhetoric. стр. 55. Приступљено 28. 2. 2018. 
  2. ^ Вујаклија, Милан (1980). Лексикон страних речи и израза. Београд. 
  3. ^ Peters, Gerald (1993). The Mutilating God: Authorship and Authority in the Narrative of Conversion. Amherst, MA: University of Massachusetts Press. стр. 3. ISBN 9780870238918. 

ЛитератураУреди

  • The Hermeneutics of the Subject: Lectures at the Collège de France 1981–1982

Види јошУреди