Википедија

Земљотрес у Шенсију 1556.

Потрес у Шенсију 1556. (кинески: 华县 大 地震; пињин: Hua Xian dà dìzhèn) или Ђађиншки потрес (кинески: 嘉靖 大 地震; пињин: jiājìng dà dìzhèn) је најсмртоноснији земљотрес забележен у модерној људској историји,[1] и једна од најсмртоноснијих природних катастрофа у кинеској историји.[3] Земљотрес се догодио 23. јануара 1556. ујутро, у провинцији Шенси, Кина. Више од 97 округа у провинцијама Шенси, Шанси, Хенан, Гансу, Хебеј, Шандунг, Хубеј, Хунан, Ђангсу и Анхуеј је било погођено том катастрофом.[4] Простор у кругу од 840 км је био уништен,[5] а у неким окрузима 60% становништва је погинуло.[6] Већина становништва у том подручју је у то време живела у вештачким тзв. „Јаодонг” пећинама (састављеним од леса), од којих су се многе урушиле током катастрофе с великим губитком живота. Модерне процене процењују да је директних смртних случајева у земљотресу било преко 100.000, док је преко 700.000 мигрирало или умрло од глади и куге, што представља укупан губитак од 830.000 људи у царским записима.[7][8][9]

Земљотрес у Шенсију 1556.
Мапа Кине са приказаном данашњом провинцијом Шенси (црвено) и другим провинцијама погођеним земљотресом (наранџасто)
Земљотрес у Шенсију 1556. на карти Кине
Земљотрес у Шенсију 1556.
Датум23. јануар 1556 (1556-01-23) по јулијанском каледару[1]
2. фебруар 1556 (1556-02-02) по грегоријанском каледару
12. дан 12 месеца године Ђађинг 34 у кинеском календару
МагнитудаMW = 8,0 [2]
Дубинанепознато
Епицентар34° 30′ 01″ Н 109° 18′ 00″ Е / 34.50028° С; 109.30000° И / 34.50028; 109.30000
Погођена подручјаДинастија Минг
Жртве820.000–830.000 (процена)[1] Најсмртоноснији земљотреси свих времена

Тектонска поставка уреди

Хуасјен се налази у басену Вејхе, једном од рифтових басена који формирају јужне и источне границе блока Ордос. На истоку басен се наставља са системом рифта Шанси. Базен Вејхе се формирао током палеогена као одговор на проширење усмерено у правцу северозапад-југоисток. Након тектонски мирног периода током касног палеогена, рифтни басени су поново постали активни у неогену као одговор на проширење усмерено у правцу ННW–ССЕ, што је активност која се наставља до данас. Басени у Вејхе-Шанси рифтном систему су ограничени великим нормалним раседима, који су били одговорни за велике историјске земљотресе.[10][11] Базен Вејхе има свеукупну геометрију полуграбена, са главним контролним раседима, као што су расед Хуашан и расед Северни Ћинлинг, који формирају јужну границу.[12][13]

Земљопис уреди

Потрес у Шенсију је имао епицентар у долини реке Веј у провинцији Шенси, у близини градова Хуасјен, Вејнан и Хуајин. У Хуасјену, свака зграда и дом се урушио, убивши више од половине становника града, а број тамошњих жртава процењује се у десетинама хиљада. Слична ситуација је била и у Вејнану и Хуајину. У неким местима, пукотине дубоке 20 метара отворене су у земљи. Разарање и смрт су били свугде. Нека места која су била и до 500 километара удаљена од епицентра, су била погођена катастрофом. Потрес је такође потстакао одроне земље, што је допринело масовном броју погинулих.[14]

Земљотрес се догодио за време владавине цара Ђађинга током династије Минг. Стога се у кинеској историји овај потрес често спомиње и као „Ђађингов велики земљотрес“ (кинески: 嘉靖 大 地震; пињин: jia Jing dà di Zhen).

Модерне процене, на темељу геолошких података, стављају јачину земљотреса на око 8,0 на Рихтервовој скали у тренутку магнитуде или XI на Меркалијевој скали.[1] Иако је то најсмртоноснији земљотрес (други најсмртоноснији, земљотрес у Тангшану 1976, који је такође погодио Кину 400 година касније, упркос великим штетама однео је „само” 250.000 живота, што је за две трећине мање од овог[15]) и трећа најсмртоноснија природна катастрофа у историји, било је и земљотреса са знатно већим магнитудама.

Након земљотреса, мања подрхтавања тла јављала су се и неколико пута месечно наредних пола године.[16]

Извештаји уреди

Већина погођених градова известило је да су се градски зидови урушили, готово све куће су се распале, и мало је људи преживело. Тек насеља и градови удаљени више од 800 км од епицентра били су изван досега катастрофе и нису имали штете.[15] Додатне информације дао је Гу, ет.ал.:[15]

„У Хуасјену, градски зидови, храмови, уреди и куће су уништене, ни један зид није остао читав ... Тло је потонуло. Вода је излазила на површину и формирала канале. 60% становника је погинуло ... У Вејнану, градски зидови, храмови, трговине, уреди и куће су се потпуно урушили ... У граду, тло је потонуло више од три метра.”

Лесне пећине уреди

Милиони људи су живели у то време у вештачким лесним пећинама на високим литицама у том подручју Лесног платоа. Лес је глинасто земљиште који су олује временом нанеле на плато. Мекана лесна глина је формирана током многих хиљада година наношењем депозита из пустиње Гоби дејством ветром. Лес је веома ерозивна земља, која је подложна силама ветра и воде.[17]

Лесни плато и његово прашњаво тло покрива скоро целокупне провинције Шанси, Шенси, и Гансу и делове других. Знатан део популације је живео у стаништима званим јаодунзи на тим литицама. То је био главни фактор који је допринио врло високом броју погинулих. Земљотрес је срушио многе пећине и узроковао клизишта, која су уништила још много веће површине.[17]

Трошак уреди

Трошак штете настале земљотресом готово је немогуће измерити у данашњим нормама. Број погинулих, међутим, традиционално се даје као 820.000 до 830.000.[1] Пратећа имовинска штета била је непроцењива - цела регија унутарње Кине је била уништена, а процењује се да је 60% становништва ове регије погинуло.[17]

Страна реакција уреди

Португалски доминикански калуђер Гаспар да Круз, који је посетио Гуангџоу касније 1556. године, чуо је о земљотресу, и касније известио о томе у задњем поглављу своје књиге, Расправа о Кини (1569). Он је сматрао да је земљотрес могућа казна за људске грехове, и да је Велика комета из 1556. вероватно била знак ове несреће (а можда и знак рођења антихриста).[18]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д 5тх интернатионал цонгресс Интернатионал Ассоциатион оф Енгинееринг Геологy, волуме 4: Процеедингс / Цомптес-рендус. Буенос Аирес: А А Балкема Публисхерс, Нетхерландс. 1990. ИСБН 978-90-6191-664-2. 
  2. ^ Ду ет ал. 2017, стр. 84
  3. ^ „Деадлиест Еартхqуакес он Рецорд”. www.инфоплеасе.цом. Приступљено 8. 4. 2023. 
  4. ^ Сциенце Мусеумс оф Цхина Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2006) Museum of Earthquakes, Ruins of Hua County Earthquake (1556)
  5. ^ „China's History of Massive Earthquakes”. 12. 5. 2008. Архивирано из оригинала 14. 05. 2008. г. Приступљено 16. 6. 2008. 
  6. ^ Earthquake page of Dr. George P. C.
  7. ^ 高东旗; 王常有; 杜玉萍; 王晓燕 (2008). „大地震后传染病的防疫要点 [Key points of infectious diseases prevention after earthquakes]”. 华北国防医药 (3). „1556年陕西发生大地震，当时死亡10万人，而第2年发生大瘟疫，却死亡70多万人 [100,000 died in 1556, while a plague struck the subsequent year and led to a further death of 700,000-odd.]” 
  8. ^ China Earthquake Administration, ур. (2008). 地震知识百问百答 [100 Q&As on Earthquakes]. 地震出版社. Архивирано из оригинала 2009-05-09. г. „实则直接死于地震的只有十数万人，其余70余万人均死于瘟疫和饥荒 [Actually, direct deaths from earthquake amount to 100,000-odd, the remaining 700,000-odd died from plagues and famine]” 
  9. ^ 颤抖的地球—地震科学 [Trembling Earth: On Seismology] (2005). Researched by China Earthquake Administration seismologists 冯万鹏,薑文亮,龚丽霞,公茂盛,胡进军; Revised by CEA seismologists 王文清,续春荣,张宝红; Edited by CEA chiefs 谢礼立,张景发. Tsinghua University Press. Pages XIII, 162. "1556年陕西华县8级大地震，死亡的83万人中, 据估计死于瘟疫者不下七八成" [Among the 830,000 died, it is estimated that no less than 70% or 80% died from plagues]
  10. ^ Li, B.; Sørensen, B.; Atakan, K. (2015). „Coulomb stress evolution in the Shanxi rift system, North China, since 1303 associated with coseismic, post-seismic and interseismic deformation”. Geophysical Journal International. 203 (3): 1642—1664. doi:10.1093/gji/ggv384  . 
  11. ^ Du, Jianjun; Li, Dunpeng; Wang, Yufang; Ma, Yinsheng (фебруар 2017), „Late Quaternary Activity of the Huashan Piedmont Fault and Associated Hazards in the Southeastern Weihe Graben, Central China”, Acta Geologica Sinica, 91 (1): 76—92, S2CID 131962123, doi:10.1111/1755-6724.13064, Архивирано из оригинала 9. 10. 2018. г., Приступљено 9. 10. 2018 
  12. ^ Shi, W.; Dong, S.; Hu, J. (2019). „Neotectonics around the Ordos Block, North China: A review and new insights”. Earth-Science Reviews. 200: 102969. S2CID 210616833. doi:10.1016/j.earscirev.2019.102969. 
  13. ^ Feng, X.; Ma, J.; Zhou, Y.; England, P.; Parsons, B.; Rizza, M.A.; Walker, R.T. (2020). „Geomorphology and Paleoseismology of the Weinan Fault, Shaanxi, Central China, and the Source of the 1556 Huaxian Earthquake” (PDF). Journal of Geophysical Research: Solid Earth. 125 (12). Bibcode:2020JGRB..12517848F. S2CID 228829854. doi:10.1029/2019JB017848. 
  14. ^ „History Channel's Record of the earthquake.”. Архивирано из оригинала 25. 3. 2009. г. Приступљено 8. 4. 2019. 
  15. ^ а б в Most Destructive Known Earthquakes on Record in the World Архивирано на сајту Wayback Machine (1. септембар 2009)УСГС.гов
  16. ^ „цхина виртуал мусеумс_qуаке”. Архивирано из оригинала 14. 06. 2006. г. Приступљено 08. 04. 2019. 
  17. ^ а б в Еатон, Гале (2015). А Хисторy оф Цивилизатион ин 50 Дисастерс (Хисторy ин 50). Тилбурy Хоусе Публисхерс. стр. 65. ИСБН 978-0-88448-407-3. 
  18. ^ Цруз, Гаспар да (1953), „Треатисе ин wхицх тхе тхингс оф Цхина аре релатед ат греат ленгтх, wитх тхеир партицуларитиес, ... Цомпосед бy тхе Рев. Фатхер Фр. Гаспар да Цруз оф тхе Ордер оф Саин Доминиц”, Ур.: Боxер, Цхарлес Ралпх, Соутх Цхина ин тхе сиxтеентх центурy: беинг тхе нарративес оф Галеоте Переира, Фр. Гаспар да Цруз, О.П. [анд] Фр. Мартíн де Рада, О.Е.С.А. (1550–1575), Иссуе 106 оф Wоркс иссуед бy тхе Хаклуyт Социетy, Принтед фор тхе Хаклуyт Социетy, Приступљено 5. 6. 2011  (Транслатион оф да Цруз'с 1569 боок, wитх C.Р. Боxер'с цомментс)

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zemljotres_u_Šensiju_1556.&oldid=27687556”