Đirolamo Rijario
Đirolamo Riario (ital. Girolamo_Riario; 1443—14. april 1488) je bio gospodar Imole (od 1473) i Forlija (od 1480). Služio je kao kapetan general crkve pod njegovim stricem papom Sikstom IV. Pošto je učestvovao 1478. u Paci zaveri protiv porodice Mediči, 10 godina nakon zavere je ubijen, od strane pripadnika porodice Orsi porodice.
Đirolamo Riario | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1443. |
| Mesto rođenja | Savona |
| Datum smrti | 14. april 1488. (44/45 god.) |
| Mesto smrti | Forli |
| Supružnik | Caterina Sforza |
Biografija uredi
Rođen u Savoni, Riario je bio sin Paoloa Riarioa i Biance dela Rovere. On je bio nećak pape Siksta IV, koji mu je 1473. podario Imolu, da upravlja njom, kao miraz za svoj brak sa Katerinom Sforzom (ćerkom Galeaza Maria Sforze, vojvodom Milana). Godine 1471. je imenovan za kapetana generala crkve.[1]
Godine 1478. je učestvovao u Paci zaveri, plan atentata na dva najistaknutija člana porodice Mediči u Firenci. Pored same zavere, on bi bio naslednik, nakon što Lorenco i Đulijano de Mediči budu ubijeni. Riario bi postao gospodar Firence, ali zavera nije uspela, jer je ubijen samo Đulijano.
Grof Forelija uredi
Godine 1480. papa je Riarija proglasio grofom Forelija, oduzimaći vlast Ordelafi porodici.[2] U Forliju, Riario je podigao tvrđavu Roka di Ravaldino, jedanu od strateški najvažnijih utvrđenja Romanje. On je takođe obnovio veći deo grada Imole, rušenjem starih i raspalih kuća.[3]
Tokom pontifikata svog ujaka, Riario je uglavnom boravio sa svojom suprugom u Rimu. Godine 1484. je započeo sukob sa Kolona porodicom. U toku ove krvne osvete je papskog protonotara, Lorenca Kolona, uhapsio i mučio do smrti, izazivaći mnogo neprijateljstva prema porodici.[4]
Posle smrti pape Siksta IV, Riario, kao komandant papskih snaga, se vratio u Rim sa svojom suprugom Katerinom. Ona je ušla u Kastel Sant Anđlo sa vojskom, kako bi se izvršio pritisak na kardinale da izaberu kandidata koji zastupa Riariove interese. Nakon 10 dana haosa u Rimu, Riario ugovara sa uplašenim kardinalima da će povući svoje trupe i okupaciju svoje supruge u zamenu za 7.000 dukata. Katerini se nije svideo ovaj plan, ali je nakon dva dana morala da ispuni ono što je njen suprug ugovorio.[5]
Smrt uredi
Riario je organizovao još nekoliko napada na Mediči porodicu, ali su svi propali. Godine 1488. je bio ubijen u zaveri koju su predvodila dva člana porodice Orsi iz Forlija, navodno zbog finansijskog spora. Dana 14. aprila, Čeco i Ludovico Orsi su ušli u vladinu palatu, a jedan od njih je napao Riaria mačem. Uprkos prisustvu stražara, grof je ubijen. Ukupno je devet puta bio ranjen mačem, a na kraju je njegov leš obešen na lokalnom trgu, gde se publika okupila u znak podrške ubica. Potom su ubice opljačkali palatu.
Iako atentati nisu bili neobični u renesansnoj Firenci, oni su imali posledice. Uprkos pisanju Lorencu de Medičiju, koji je bez sumnje odobrio posledice atentata, nisu dobili pismenu podršku od strane porodice Mediči. Podrška, vojna i popularana, na kraju je stala uz Riarijevu udovicu, a Orsi braća su pobegla, noseći ono što su mogli sa njima. Njihovu preostalu imovinu i porodicu su ubrzo uništile ljute rulje.
Riariovo telo je lokalni farmer uklonio sa trga, a nakon što je Riariova udovica potvrdila da je to njen muž, je naredila da se telo očistiti i položi tri dana u crkvi San Frančesko.
Porodica uredi
Đirolamo je imao sedmoro dece: sa svojom suprugom Katerina je imao pet sinova, Otaviana (koji je zvanično nasledio vladavinu nad Imolom), Cesara, Đovani Livija, Galeazoa, Frančeska i ćerku, Biancu, ali je imao i sina Scipija, sa jednom ljubavnicom.
Reference uredi
Literatura uredi
- Frieda, Leonie (2012). The Deadly Sisterhood: A Story of Women, Power and Intrigue in the Italian Renaissance. London: Weidenfeld & Nicolson.
- Lev, Elizabeth (2012). Tigress of Forli: The Life of Caterina Sforza. London: Head of Zeus.
- Martines, Lauro (2003). April Blood: Florence and the Plot Against the Medici. New York: Oxford University Press.