Википедија

Đorđe Veliki Komnin

Đorđe Veliki Komnin (grč. Γεώργιος Μέγας Κομνηνός) je bio trapezuntski car od 1266. do 1280. iz dinastije Velikih Komnina.[1]

Đorđe
Lični podaci
Datum rođenja1255.
Porodica
RoditeljiManojlo I Veliki Komnin
Irena Sirikena
DinastijaVeliki Komnini
Trapezuntski car
Period1266—1280.
PrethodnikAndronik II Veliki Komnin
NaslednikJovan II Veliki Komnin

Đorđe Veliki Komnin (grč. Γεωργιος Μεγας Κομνηνος, Georgije Veliki Komnin; oko 1255. – posle 1284.) je bio car Trapezuntskog carstva od 1266. do 1280. godine, bio je najstariji sin cara Manojla I i njegove treće žene carice Irine Sirikene, trapezuntske plemkinje.[2] Nasledio je svog polubrata cara Andronika II 1266. godine i vladao je 14 godina. Car Đorđe je bio prvi trapezuntski car koji je zvanično koristio prezime Veliki Komnin („Megalo Komnin“), koji je ranije bio samo nadimak.[3]

Vladavina uredi

Detalji o unutrašnjim poslovima njegove vladavine su oskudni. Osim dužine njegove vladavine, sve što Mihailo Panaret eksplicitno govori o Đorđu jeste zagonetna izjava da su ga „izdajnički izdali njegovi službenici na planini Taurezion i zarobljen je u junu 1280. godine“.[4] Iako tri različite jermenske hronike navode da ga je ubio Abaka kan od Ilkana, zajedno sa atabegom od Lorija,[5] bio je živ 1284. godine kada se vratio u Trapezunt i pokušao da povrati svoj presto za vreme vladavine svog brata, cara Jovana II, za koga Panaret navodi da je bio poznat kao „Skitnica“.[6]

Mišel Kuršanski je istakao da je poslanstvo njegovog oca cara Manojla I 1253. godine, francuskom kralju Luju IX Svetom, koji je tada boravio u Sidonu, imalo zadatak da ponudi bračni savez između cara Manojla I koji je postao udovac, i neke princeze iz dinastije kralja Luja IX. Kuršanski zatim ubedljivo tvrdi da je car Manojlo I u brak sa Irinom Sirikenom stupio naredne godine, što znači da Đorđe nije bio rođen pre 1254. godine — a verovatno se rodio i nekoliko godina kasnije — ima je 13 godina kada je stupio na presto. Tako je tokom prvih nekoliko godina njegove vladavine Carstvom upravljalo namesništvo.[7]

Pojedinosti o spoljnim poslovima njegove vladavine relativno su obilnije. Jedan faktor je bio to što je njegov rival za pravo na presto Vizantijskog carstva, car Mihailo VIII Paleolog, pristao da ujedini pravoslavnu i katoličku crkvu, a sporazum je potpisan na Drugom lionskom saboru 1274. godine; kao rezultat toga, car Đorđe je sve više viđen kao predvodnik antiunionističke frakcije. Car Đorđe se našao direktno ugrožen od Mu'in al-Din Sulejmana koji je kontrolisao Sinopu na zapadu i gruzijsku državu Samche-Džavahetija na istoku; Imeretija je takođe bila potencijalna pretnja, a njen vladar,kralj David VI Pametni, oženio se jednom od Mihailovih ćerki 1267. godine. Car Mihailo je takođe udao drugu ćerku za Abaka Kana od Ilkanata. Shodno tome, car Đorđe je bio primoran na pregovore sa neprijateljima cara Mihaila VIII Paleologa. Već 1266-1267. godine, Karlo Anžujski, kralj Napulja, pisao je caru Đorđu; nije poznato da li je car Đorđe odgovorio. Protonotar Ogerije je izvestio papu Nikolu III da car Đorđe uznemirava Savez crkava koji je promovisao car Mihailo VIII Paleolog. „Nije toliko bilo u tome što je Karlo Anžujski imao donkihotovski lojalnog saveznika u Trapezuntu“, piše Entoni Brajer, „koliko to što je Mihailo terao svoje podanike na uniju, Đorđa su antiunionističke izbeglice iz Konstantinopolja gurale da se predstavlja kao predvodnik pravoslavlja i u nastojanju da zameni „jeretičkog“ Mihaila kao cara u Carigradu.“[8]

U Analima episkopa Stefana stoji da je car Đorđe imao neimenovanu ćerku, koja se udala za gruzijskog plemića.[9] Druga moguća ćerka (ili sestra) se udala za gruzijskog kralja Demetrijusa II.[10]

Izdaja u Taurezionu uredi

Tajanstvena beleška da je car Đorđe izdat na planini Taurezion zbunila je naučnike i oko lokacije i tačnog događaja. Nijedan drugi tekst ne pominje direktno „planinu Taurezion“. Bilo je nekoliko predloženih objašnjenja: planine Taurus, jedna od nekoliko lokacija južno od Trapezunta, i Taruca u istočnoj Anadoliji. Brajer razmatra ove mogućnosti pre nego što ukaže na slabosti u njihovoj identifikaciji, i tvrdi da je Panaret pod „Taurezionom“ mislio na Tabriz, koji je u to vreme bio poznat u obliku sličnom „Taurezionu“: pravopis uključuje jermensko „T'avrez“ ili „ Davrez"; Marko Polo ga je nazvao „Tauris“, a sirijski episkop „Taurezijuma“ pominje se 1277. godine.[11]

Što se tiče toga kako je car Đorđe izdat, postoje najmanje dve različite sugestije. S jedne strane, Džordž Finlej i Vilijam Miler su ovo protumačili kao da je on zarobljen u borbi,[12] što su pratili i drugi istoričari.[13] S druge strane, Entoni Brajer je objavio članak u Bizantinische Zeitschrift tvrdeći da ovaj odlomak treba tumačiti kao da je car Đorđe izdan Abaka kanu od strane svojih arhonta na planini blizu Tabriza, gde je Abaka boravio u leto 1280. Neki naučnici, kao što je Mišel Kuršanski, prihvatili su Brajerovo tumačenje.[14]

Treći istraživač, Ahmet Zehiroglu, sugeriše da je car Đorđe bio zarobljen kao rezultat vizantijske zavere i zarobljen zajedno sa svojom majkom od strane Abaka Kana, na planini Dersim u leto 1280. godine.[15]

Brajer dalje ističe da postoje znaci da Đorđe nikada nije u potpunosti preuzeo titulu cara (basileus), kao dokazi za takav stav navodi se sledeće: njegov prethodnik bio je njegov otac car Manojlo I, a nasledio ga je njegov brat car Jovan II. Nijedan srebrni novac nije iskovan u njegovo ime—iako je iznenađujuće velika količina (preko 200 kovanica) iskovano u ime njegovog oca; Brajer sugeriše da je neke od njih izdao Đorđe u ime njegovog oca. Samo jedna njegova emisija bakarnog novčića nosi epitet „Veliki Komnin“, dok je u drugom opisan kao „Despot“ (despoti), vazali cara. Dalje, on je jedini vladar Trapezunta kojeg Panaret, u svojoj hronici, propušta da nazove „Veliki Komnin“, a njegovu majku Irinu Sirikenu ne naziva „despoinom“. „Moguće je da je kan Abaka odbio da ga prizna kao Velikog Komnina“, piše Brajer, „otuda i pomoćna titula despota na jednoj od njegovih vrsta novčića, njegov neuspeh da kuje srebrne aspere i Panaretova suzdržanost u njegovom titulisanju.“ [16]

Nakon što je izneo svoj argument, Brajer zatim spekuliše o Đorđevim poslednjim dokumentovanim godinama. Brajer ističe da se nije radilo o varalici koji se pojavio u Trapezuntu 1284. godine, jer je „malo verovatno da car Jovan II ne bi prepoznao svog polubrata“. Umesto toga, Brajer sugeriše da je kan Abaka iz raznih razloga poštedeo cara Đorđa i da ga je zatvorio, a nakon Abakine smrti 1. aprila 1282, car Đorđe je oslobođen. Zatim je „otišao svom zetu kralju Demetrijusu II Gruzijskom i iz Gruzije krenuo u napad na Trapezunt 1284. godine“, da bi ga odbili isti oni koji su ga četiri godine ranije izdali.[17]

Reference uredi

  1. ^ „George Acropolites Byzantine statesman and scholar”. Britannica. Pristupljeno 16. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ So William Miller identifies her. Trebyzond (1969). The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204-1461, 1926. Chicago: Argonaut. str. 27. 
  3. ^ Jackson Williams, Kelsey (2007). „A Genealogy of the Grand Komnenoi of Trebyzond”. Foundations: The Journal of the Foundation for Mediaeval Genealogy. 2 (3): 171—189. ISSN 1479-5078. hdl:10023/8570. 
  4. ^ Panretos, Chronicle, 5; translated in Scott Kennedy, Two works on Trebyzond. . Cambridge: Dumbarton Oaks Medieval Library. 2019. pp. 5. 
  5. ^ A. Bryer, "The Fate of George Komnenos, Ruler of Trebyzond (1266–1280)," Byzantinische Zeitschrift 66 (1973), pp. 343-345
  6. ^ Panretos, Chronicle, 8; translated in Kennedy, Two Works, p. 7
  7. ^ Kuršanskis, "L'usurpation de Théodora Grande Comnène", Revue des études byzantines, 33 (1975), pp. 199, 206f
  8. ^ Bryer, "The Fate of George Komnenos", p. 342
  9. ^ Bryer, "The Fate of George Komnenos", p. 343
  10. ^ Genealogical table in Bryer, "The Fate of George Komnenos", p. 343. This is based on material taken solely from M. F. Brosset, Historie de la Georgie, depuis l'Antiquite jusqu'au XIXe siecle, I (St. Petersburg, 1849-50), pp. 579-607
  11. ^ Bryer, "The Fate of George Komnenos", pp. 334-340
  12. ^ Finlay, The History of Greece and the Empire of Trebyzond, (1204-1461). . Edinburgh: William Blackwood. 1851. pp. 341. ; Miller 1969, str. 27
  13. ^ For example, David Winfield, "A Note on the South-Eastern Borders of the Empire of Trebyzond in the Thirteenth Century", Anatolian Studies, 12 (1962), p. 170
  14. ^ Kuršanskis, "L'usurpation", p. 187
  15. ^ Zehiroğlu, Ahmet M. (2016). Trabzon imparatorluğu. Trabzon: Lazika Yayın Kollektifi. str. 77. ISBN 978-605-4567-52-2. 
  16. ^ Bryer, "The Fate of George Komnenos", pp. 347f
  17. ^ Bryer, "The Fate of George Komnenos", p. 350

Literatura uredi

  • So William Miller identifies her. Trebyzond (1969). The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204-1461, 1926. Chicago: Argonaut. 
  • Finlay, George (1877). The History of Greece and the Empire of Trebyzond, (1204–1461). Edinburgh: William Blackwood. 
  • Miller, William (1969). Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204–1461. Chicago: Argonaut. 
  • Radivoj Radić (2022). Istorija Trapezuntskog carstva. Beograd: Zavod za udžbenike. ISBN 978-86-17-20766-1. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Велики_Комнин&oldid=26461465”