Đurđevska skupština u Kragujevcu (1825)
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Đurđevska skupština 1825. godine uredi
Đurđevska skupština, održana 5. maja 1825, bila je redovna, ali je imala da svrši i izvesne poslove spoljno-političke prirode: da uloži protest kod Porte radi toga što je turska vlada narodne deputate već nekoliko godina držala u zatvoru, kao taoce, da će u Srbiji vladati mir i red za vreme velikih zapleta koje je Porta imala sa Rusijom i da donese odluku o zameni zatvorenih deputata. Na toj skupštini sastavljeno je i Knezu Milošu predato je jedno „izjasnenije“ u kome se kaže:
Rasudite, molimo, ovo izjasnenije naše, opisivajuće ot časti samo bedu naši u Carigradu nalazeći se poslanika koja vama mnogo bolje poznata je, i rasudite može li se među nama naći kai, koi bi u javnu bedu život svoj polagao, bez da bi mogao i najmanju polzu Otečestvu prineti! Izvolite, takožde, saslušati i želju naroda u istom prizreniju, koi sa svim negoduje takvoe povreždenie prava poslanikom, koja prava svuda na svetu počituju se. Mi smo svagda, koga od nas izaberete, gotovi po zapovesti vašoj ondaj u Carigrad promene radi poći, kada doznamo da se ona braća sa svim slobodna u svojem konaku nahode, i kada koji od njih ovamo.... otpušten bude za uverenije naše...
Ovo izjašnjenje predala je jedna deputacija knezova beogradskom veziru 10. maja 1825. godine.
Kako se, malo pre toga, dogodila poznata Đakova buna, Knez Miloš se skupštini tužio „na one koji, prevareni od podkupljenika, ustremili su se bili izkoreniti praviteljstvo naše“, i „bezumnu mladež toliko zaslepili bili da već nije videla da u sobstvenu propast strmoglav ide“. Određeno je, posle toga, da se u svakoj nahiji održe posebne nahijske skupštine kmetova i naroda, na kojima će se narod izjasniti o tome šta želi, šta mu je teško i šta bi trebalo preduzeti da se teškoće, ukoliko ih ima, otklone.