Jagelonski univerzitet
Jagelonski univerzitet (polj. Uniwersytet Jagielloński) je poljski javni istraživački univerzitet u Krakovu. Nastao je 1364. godine pod Kazimirom III Velikim, pod imenom „Krakovska akademija“ (polj. „Akademia Krakowska“), te predstavlja drugi najstariji univerzitet u srednjoj Evropi, nakon praškog Karlovog univerziteta, a predstavlja i jedan od najstarijih univerziteta u cijeloj Evropi. Smatra se najprestižnijom poljskom akademskom institucijom.[4][5] Univerzitet se smatra avangardom poljske kulture, kao i značajnim doprinosom intelektualnom nasleđu Evrope.[6] Današnji naziv „Jagelonski univerzitet“, dobio je 1817. godine u čast Jagelonske dinastije poljskih kraljeva[7]. 2006. godine „Tajms“ je ocijenio ovaj univerzitet kao najbolji poljski univerzitet.
Uniwersytet Jagielloński | |
Moto | Plus ratio quam vis |
---|---|
Moto (na srpskom) | Neka razum nadvlada snagu |
Osnivanje | 1364. |
Rektor | Jacek Popiel |
Akademsko osoblje | 3,942 (2021)[1] |
Broj studenata | 35.517 (2021)[1][2] |
Dodiplomci | 16.222 (2021)[3] |
Postdiplomci | 11.014 (2021) |
Doktorandi | 2.153 (2021) |
Broj fakulteta | 15 |
Lokacija | Krakov, Poljska |
Afilijacije | EUA, Coimbra Group, Europaeum, Utrecht Network, EAIE, IRUN |
Veb-sajt | en |
Kampus Jagelonskog univerziteta nalazi se u centru grada Krakova. Univerzitet se sastoji od trinaest glavnih fakulteta, pored tri fakulteta koji čine Kolegijum Medikum. Univerzitet zapošljava oko 4.000 akademika i pruža obrazovanje za više od 35.000 studenata koji studiraju u 166 oblasti.[6] Glavni jezik nastave je poljski, iako se oko 30 diploma nudi na engleskom, a neke na nemačkom.[8] Univerzitetska biblioteka je među najvećima te vrste i sadrži veliki broj srednjovekovnih rukopisa, uključujući znameniti De Revolutionibus bivšeg studenta Nikole Kopernika.
Pored Kopernika, među istaknutim bivšim studentima univerziteta su šefovi država, kralj Jovan III Sobjeski, papa Jovan Pavle II i Andžej Duda; poljski premijeri Beata Šidlo i Jozef Ćirankevič; poznate ličnosti iz kulture Jan Kohanovski, Stanislav Lem i Kšištof Penderecki; i vodeći intelektualaci i istraživači kao što su Hugo Kolontaj, Bronislav Malinovski, Karl Menger, Leo Sternbah i Norman Dejvis. Četiri nobelovca su povezana sa univerzitetom, svi iz književnosti: Ivo Andrić i Vislava Šimborska, koji su studirali na njemu, i Česlav Miloš i Olga Tokarčuk, koji su predavali na njemu.[9] Fakultet i diplomci univerziteta birani su u Poljsku akademiju nauka i umetnosti, Kraljevsko društvo, Britansku akademiju, Američku akademiju nauka i umetnosti i druga počasna društva.
Jagelonski univerzitet je dosledno rangiran među najboljim univerzitetima u svetu. CWTS lejdensko rangiranje, koje razmatra naučne rezultate više od 1.200 globalnih univerziteta, postavilo je ovaj univerzitet na 1. mesto u Poljskoj, na 74. mesto u regionu i na 250. na globalnom mestu.[10]
Istorija
urediKazimir III Veliki je, za vrijeme svoje vladavine, shvatio da je narodu potreban sloj obrazovanih ljudi, naročito pravnika, koji bi održavali sudove i kancelarije i kodificirali zakon. Njegov trud je na kraju urodio plodom 1364. godine, kada je papa Urban V odobrio otvaranje Krakovske akademije.
Razvoj univerziteta je kasnije bio zakočen smrću kralja Kazimira, da bi ponovo počeo sa radom 1400. godine, pod upravom kralja Vladislava II Jagela i njegove supruge Jadvige. Kraljica je poklonila sav svoj nakit za razvoj akademije, koja je tako mogla da primi 203 studenta. Fakulteti za astronomiju, pravo i teologiju su privukli brojne poznate učenjake, poput Stanislava od Skalbmirca, Pavela Vlodkovica, Jana od Glogova i Alberta Brudževskog, koji je od 1491. do 1495. godine bio jedan od učitelja Nikole Kopernika.
Krakovski univerzitet je tokom svom postojanja primio na hiljade studenata iz Poljske, Litvanije, Rusije, Mađarske, Bohemije, Njemačke i Španije. Tokom druge sredine 15. vijeka, preko 40% studenata univerziteta nije bilo iz Poljske. Tokom nekoliko vijekova, skoro cjelokupna poljska intelektualna elita je znanje stekla na ovom univerzitetu.
Prvi rektor univerziteta univerziteta je bio Pjotr Viš, a prvi profesori su bili Česi, Nijemci i Poljaci, od kojih su mnogi došli sa univerziteta „Čarls“ iz Praga. Od svih studenata, otprilike trećina su bili Poljaci.
Do 1520. godine, Konstanco Klareti i Vencel fon Hiršberg su već bili uveli izučavanje grčkog jezika, a uvedeno je bilo i izučavanje hebrejskog jezika.
Zlatna era Krakovske akademije je bila u periodu poljske renesanse, između 1500. i 1535. godine, kada je u prvih 10 godina tog perioda univerzitet pohađalo 3215 studenata. Kako je poslije glas univerziteta opadao, taj najveći broj nije premašen sve do kasnog 18. vijeka.
Godine 1846, nakon Krakovskog ustanka, čitav Krakov, uključujući i univerzitet, je potpao pod vlast Austrijskog carstva. Univerzitet je zamalo bio zatvoren, ali ga je tadašnji car Austrije Ferdinand I spasio specijalnim dekretom o održavanju univerziteta. 1887. godine su dodate i nove zgrade, poput Kolegijuma novuma. Danas su upravo u Kolegijumu novumu smještene kancelarije rektora i dekana univerziteta.
U periodu od 2000. godine do danas, u toku je gradnja novog, takozvanog „trećeg“ kompleksa zgrada, čiji je završetak zakazan za 2009. godinu.
Poznate ličnosti u vezi sa univerzitetom
uredi- Sveti Jovan Kancije (1390—1473), učenjak i bogoslov
- Jan Dlugoš (1415—1480), istoričar
- Laurentije Korvin (1465—1527), humanista, predavač na univerzitetu
- Nikola Kopernik (1473—1543), širio heliocentričku teoriju
- Jan Kohanovski (1530—1584), pjesnik, jedan od začetnika poljskog književnog jezika
- Ivo Andrić, književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost
- Jozef Cirankevič (1911—1989), komunista, premijer Poljske od 1947. do 1970.
- Papa Jovan Pavle II
- Zbignjev Čajkovski, „otac poljske škole mačevanja“
- Stanislav Lem (1921—2006), pisac
- Vislava Šimborska (1923-), pjesnikinja, dobitnica Nobelove nagrade za književnost
- Norman Dejvis (1939-), britanski istoričar
- Kšištof Zanusi (1939-), režiser
Fakulteti
uredi- Pravo i administracija[11] with the best bar passage rates[12][13][14]
- Medicina
- Farmacija i medicinska analiza
- Zdravstvo
- Filozofija
- Istorija
- Filologija
- Poljski jezik i književnost
- Fizika, astronomija i primijenjeno računarstvo
- Matematika i računarstvo
- Hemija
- Biologija i nauke o zemlji
- Upravljanje preduzećem i društvena komunikacija
- Međunarodna politika
- Biohemija, biofizika i biotehnologija
- Univerzitetski centar za veterinarsku medicinu (zajednički fakultet sa Poljoprivrednim univerzitetom u Krakovu)
- Nacionalni centar sinhrotronskog zračenja SOLARIS (ustanova van departmana)
Kolegijum Mediku Jagelonskog univerziteta je povezan sa sledećim bolnicama i klinikama:[15]
- Univerzitetska bolnica u Krakov-Prokosimu[16]
- Dečja univerzitetska bolnica u Krakovu[17]
- Univerzitetska bolnica za ortopediju i rehabilitaciju u Zakopanama[18][19]
- Stomatološka univerzitetska klinika u Krakovu[20]
- Specijalistička bolnica Jovana Pavla II u Krakovu[21]
Novo sedište Univerzitetske bolnice je nedavno otvoreno u Prokosimu 2019. godine, kao rezultat investicionih projekata vrednih više od 1,2 milijarde zlota.[22] Od 2022. godine Univerzitetska bolnica u Krakovu je najveća supra-regionalna javna bolnica u Poljskoj i sastoji se od: 37 kliničkih odeljenja, 12 dijagnostičkih i istraživačkih instituta i 71 ambulantne jedinice.[23]
Upis
urediGodine 2008, univerzitet je imao 52.445 studenta (uključujući 1.612 inostrana studenta) i bilo je 3.657 akademskog osoblja. Oko 1.130 studenta koji nisu prisustvovali nastavi radi sticanja diplome je bilo upisano 2007. godine. Programi studija su postojali u 48 disciplina i 93 specijalnosti.[24] Univerzitet je imao program razmene sa Katoličkim univerzitetom Amerike i njegovom Kolumbijskom školom prava.[25]
Reference
uredi- ^ a b „Jagiellonian University Facts and Figures 2021”. en.uj.edu.pl. Jagiellonian University. 2021. Pristupljeno 14. 4. 2021.
- ^ „Jagiellonian University Facts and Figures 2017”. en.uj.edu.pl. Jagiellonian University. 2015. Pristupljeno 3. 7. 2017.
- ^ „Dane statystyczne Uczelni as of December 31 2020”. en.uj.edu.pl. Jagiellonian University. 2021. Pristupljeno 14. 4. 2021.
- ^ „Study in Poland”. Top Universities. 2014-09-03. Pristupljeno 2017-01-04.
- ^ „Jagiellonian University”. Times Higher Education (THE) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-01-04.
- ^ a b „Overview - Jagiellonian University - Jagiellonian University”. en.uj.edu.pl. Pristupljeno 2022-02-15.
- ^ Sajt univerziteta, „kalendar“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. novembar 2007), Pristupljeno 4. 5. 2013.
- ^ „Welcome to the Jagiellonian University - Programmes”. www.en.uj.edu.pl. Pristupljeno 2021-04-14.
- ^ „Study of Literature and Art at the Jagiellonian University in Kraków : Kraków Miasto Literatury UNESCO”. krakowcityofliterature.com. Arhivirano iz originala 03. 12. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-23.
- ^ Studies (CWTS), Centre for Science and Technology. „CWTS Leiden Ranking”. CWTS Leiden Ranking (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Ranking by Polityka newspaper[mrtva veza], see the fifth division - "Prawo" (Law)
- ^ „Bar passage rates 2008 (published by the Ministry of Justice)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 11. 07. 2023.
- ^ „Bar passage ranking 2008 published by "Rzeczpospolita"”. Arhivirano iz originala 05. 06. 2015. g. Pristupljeno 11. 07. 2023.
- ^ „Bar passage ranking 2009 published by "Rzeczpospolita"”. Arhivirano iz originala 05. 06. 2015. g. Pristupljeno 11. 07. 2023.
- ^ „Uniwersytet Jagielloński - Collegium Medicum”. www.cm-uj.krakow.pl. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Szpital Uniwersytecki w Krakowie - Szpital Uniwersytecki w Krakowie”. www.su.krakow.pl. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Uniwersytecki Szpital Dziecięcy w Krakowie – Uniwersytecki Szpital Dziecięcy w Krakowie to największa placówka pediatryczna na południu Polski. Celem działalności jest ratowanie życia i zdrowia dzieci od pierwszego dnia życia. Wszelkie działania diagnostyczne i terapeutyczne prowadzone są w poszanowaniu praw i godności osobistej pacjenta oraz zgodnie z aktualną wiedzą medyczną” (na jeziku: poljski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Home”. klinika.net.pl. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Dział Kliniczny”. dk.cm.uj.edu.pl. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Uniwersytecka Klinika Stomatologiczna w Krakowie”. www.uks.com.pl. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Strona główna”. KRAKOWSKI SZPITAL SPECJALISTYCZNY IM. JANA PAWŁA II (na jeziku: poljski). 2016-02-29. Pristupljeno 2022-02-19.
- ^ „Fundusze europejskie”. Szpital Uniwersytecki w Krakowie (na jeziku: poljski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ empressia. „O nas”. Szpital Uniwersytecki w Krakowie (na jeziku: poljski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Newsletter, web: UJ-News35-PDF Arhivirano 2008-10-31 na sajtu Wayback Machine
- ^ „Annual Summer Law Program”. The Catholic University of America. Pristupljeno 28. 9. 2010.
Literatura
uredi- „QS World University Rankings 2023: Top global universities”. topuniversities.com. Pristupljeno 31. 3. 2023.
- „CWTS Leiden Ranking 2022”. leidenranking.com. Pristupljeno 31. 3. 2023.
- „QS World University Rankings-Emerging Europe & Central Asia”. Pristupljeno 15. 1. 2023.