Jamantau
Planina Jamantau (baškirski: Яmantau, ruski: gora Яmantau) deo je uralskog planinskog venca i nalazi se u Baškortostanu, Rusija. Njeno ime znači Opaka planina na baškirskom jeziku (Яman tau). Visoka je 1.640 metara i najviša je planina južnog Urala. Sjedinjene Američke Države ovu planinu, kao i planinu Kosvinski (600 km severno), smatraju za veliki tajni nuklearni objekat i / ili bunker.[1] Zatvoreni vojni grad Mežgorje (rus. Межгорье) nalazi se u neposrednoj blizini. Još od 2003. godine, Jamantau još uvek nije bio u potpunosti operativan.[1]
| Planina Jamantau | |
|---|---|
 | |
| Geografske karakteristike | |
| Ndm. visina | 1640 m |
| Koordinate | 54° 25′ 05″ S; 58° 10′ 02″ I / 54.418056° S; 58.167222° I |
| Geografija | |
.jpg)  Jamantau | |
| Države | Rusija |
| Republike | Baškortostan |
| Masiv | Ural (planina) |
Prirodne odlike uredi
Planina zahvata širinu od 3 km i dužinu od 5 km. Glavni vrhovi su Veliki Jamantau (1.640 m) i Mali Jamantau (1.510 m). Prosečna godišnja količina padavina kreće se od 700 do 1100 mm. Snežni pokrivač se kreće od 80 do 100 cm i obično ostaje između 180 i 205 dana. Prosečna temperatura se kreće od -14 °C u januaru do 9 °C u julu.
Kontroverze uredi
Još od kraja 90ih godina 20. veka satelitski snimci SAD-a su zabeležili obimne projekte iskopavanja, u vreme vlade Borisa Jeljcina nakon pada Sovjetskog Saveza.[1] Dva garnizona, Beloretsk-15 i Beloretsk-16, izgrađena su iznad objekta, a možda i treći, Alkino-2, i zajedno čine zatvoreni grad Mežgorje od 1995. godine. Saopšteno je da je svaki garnizon izgrađen za smeštaj 30.000 radnika. Na postavljena pitanja SAD o svrsi objekta, ruska vlada je dala nekoliko različitih odgovora u vezi sa planinom Jamantau.[2] Isprva je okarakterisana kao rudarsko okno, zatim kao trezor za rusko blago, skladište za odlaganje hrane, i bunker za državni vrh u slučaju nuklearnog rata.[3] Odgovarajući na pitanja u vezi sa Jamantauom 1996. godine, Ministarstvo odbrane Rusije je izjavilo: „Ne postoji praksa u Ministarstvu odbrane Rusije da informiše inostrana sredstva informisanja po pitanju svojih objekata, čemu god oni služili, a koji se grade u interesu jačanja bezbednosti Rusije.“[3] Velike železničke linije služe ovaj objekat.[3]
Planina Jamantau je u blizini jedne od poslednjih ruskih funkcionalnih nuklearnih laboratorija, Čeljabinsk-70, potkrpljujući time glasine da već poseduje nuklearno oružje. Ruske novine su 1996. objavile da je ona deo nuklearne komandne strukture „Mrtve ruke“.
Tokom 1997, odluka Kongresa SAD, u vezi sa Zakonom o Autorizaciji Nacionalne Odbrane za 1998. godinu, izjavljuje da je Ruska Federacija održavala „Politiku obmane i poricanja“ po pitanju planinskog kompleksa nakon što su američki zvaničnici priredili obilazak planinskog kompleksa Čejen ruskim diplomatama, čiji nalaz navodi „... ne ismatra se da je u skladu sa smanjenjem strateških pretnji, otvorenošću i saradnjom, koji su osnove strateškog partnerstva nakon hladnog rata između SAD i Rusije.“[4]
Reference uredi
- ^ a b v Blair, Bruce G (25. 05. 2003). „We Keep Building Nukes For All the Wrong Reasons” (PDF). The Washington Post. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 31. 3. 2016.
- ^ „Yamantau, Beloretsk-15, Beloretsk-16, Alkino-2”, Weapons of Mass Destruction, Global Security
- ^ a b v Gordon, Michael R. (16. 04. 1996). „Despite Cold War's End, Russia Keeps Building a Secret Complex”. The New York Times. Pristupljeno 31. 3. 2016.
- ^ „PROVIDING FOR CONSIDERATION OF H.R. 1119, NATIONAL DEFENSE AUTHORIZATION ACT FOR FISCAL YEAR 1998 (House of Representatives - June 19, 1997”. Arhivirano iz originala 02. 08. 2016. g. Pristupljeno 31. 03. 2016.
