Jan Sibelijus

Jan Sibelijus (šved. Jean Sibelius /ʒɑn sɪˈbeɪlyʊs/; Hemenlina, 8. decembar 1865 — Ainola, 20. septembar 1957) bio je finski kompozitor.

Jan Sibelijus
Jan Sibelijus 1913.
Lični podaci
Datum rođenja	(1865-12-08)8. decembar 1865.
Mesto rođenja	Hemenlina, Ruska Imperija
Datum smrti	20. septembar 1957.(1957-09-20) (91 god.)
Mesto smrti	Ainola, Finska

Snažna umetnička ličnost svoje zemlje. Finska nacionalna muzička škola, koju su utemeljili kompozitori kao Frederik Pacijus, Aksel Gabrijel Ingelijus i Robert Kajanus, sa muzičkom harizmom Jana Sibelijusa, stekla je međunarodni ugled i priznanje.

Biografija

Sibelijus je rođen u Hemenlini u Velikoj kneževini Finskoj u porodici u kojoj se pričalo švedski. Otac mu je bio doktor Kristijan Gustaf Sibelijus, a majka Marija Karlota Sibelijus (devojačko prezime Borg). Premda su ga znali kao Janea, tokom svojih studentskih dana počeo je da koristi francuski oblik svog imena, Jan, inspirisan vizitkartom svog strica koji se bavio pomorstvom.

Još u detinjstvu, ispoljio je veliku ljubav prema muzici. Često je u nastupu ogorčenja što mu majka Marija nije dozvoljavala da se posveti muzici, sa violinom u ruci odlazio u prirodu i tamo svirao.

Program koncerta kompozicija Jana Sibelijusa, koji se održao u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 16. decembra 1950. godine.

Jedno vreme je studirao pravo, a sa 14 godina počeo je učiti pevanje, a studirao je teoriju, kompoziciju i violinu. U početku su najjače poticaje njegovom stvaranju dale legende iz narodnog epa „Kalevala", no nikada nije unosio u svoja dela narodnu melodiju i ritmiku, već je komponovao u njihovom duhu. Tokom 1891. godine oženio se šest godina mlađom Aino Jarnefelt, iz porodice kompozitora Armasa Jarnefelta i sa njom je u srećnom braku poživeo do kraja života. Godine 1897, dobio je državnu stipendiju, koja mu je omogućila da se u celini posveti komponovanju. Nakon mnogih putovanja po Evropi, stvorio je muzička dela, koja su mu bila više internacionalna, a po stilu klasicistička, sa snažnim uplivom Debisijevog muzičkog impresionizma i tonske rafinisanosti, a isto tako i pod uticajem Evropske pozne romantike, sintetizujući ove tekovine svog vremena i gradeći na njima svoj lični stil. Nakon velikog broja kompozicija, komponovanih u prvom periodu, između 1888. i 1905. godine (vremenski razmak od 17 godina i čak oko 50 numerisanih opusa), Sibelijus donekle smanjuje broj dela koja stvara, a u formalnoj i melodijsko - ritmičkoj strukturi teži sve većoj koncentraciji muzičkog materijala i pročišćavanju ličnog stila.

Jan Sibelijus 1908.

Tako u drugom svom stvaralačkom periodu, između 1905. i 1924. godine, stvara niz dela (to je još oko 55 opusa, ali raspoređenih na period od 19 godina), koja su po preglednosti tema i po formalnoj i melodijsko - ritmičkoj strukturi, značajno skoncentrisana u manjem broju zasebnih celina, stavova.

Poslednji javni nastup imao je 1924. godine, a na njemu je dirigirao svoje remek-delo „Sedmu simfoniju", koja je bila i zadnja simfonija koju je napisao i koja je u svoj svojoj preglednosti, ostvarila koncentraciju muzičkih misli i strukture. Valja ovde primetiti da je Sibelijus poslednje delo (opus 116) komponovao 1929. godine - znači, još 11 opusa u narednih pet godina - i da je od tada živeo u povučenosti imanja Javerpaa nedaleko od Helsinkija, poslednjih 28 godina svog dugog života. Pred kraj života, uništio je rukopis svoje nesuđene Osme Simfonije, koji je u međuvremenu načinio.

Pregled stvaralaštva

Muzičko stvaralaštvo Jana Sibelijusa obuhvata ukupno 116 dela ili opusa, komponovanih između 1888. i 1929. godine. Sibelijus je stvarao na raznim muzičkim područjima.

Na polju kamerne muzike, komponovao je niz komada za violinu i klavir, grupisanih u manje ili veće celine, zbirke, zatim solo - pesme za glas i klavir i izvestan broj gudačkih kvarteta.

Na polju koncertantne muzike, Sibelijus je komponovao kultno delo za violinu, njegov najomiljeniji instrument:

Koncert za violinu i orkestar, d - mol, opus 47 (1903—1905).

Na polju baletske muzike, Sibelijus je komponovao dva kraća baleta: Peleas i Melisanda (prema Meterlinkovom komadu i Bura (prema Šekspiru). Takođe je napisao i dve samostalne orkestarske svite: Karelija, svita opus 11 (1894) i Ljubavna svita, opus 14 (1894. godine, za kamerni orkestar).

Sibelijus je ipak, veliki majstor simfonijske muzike. Tu je ostavio veliki broj jednostavačnih simfonijskih poema i sedam instrumentalnih simfonija.

Simfonijske poeme

Sibelijus je komponovao ukupno 13 simfonijskih poema. U njima se inspiriše nacionalnom istorijom i mitovima iz prošlosti Finske. Kao i njenom borbom za oslobođenje od Carske Rusije, u čijem je sastavu bila od 1809. do 1919. godine. Najpoznatije Sibelijusove poeme, redovno prisutne na programima koncerata svuda u svetu su:

Finlandija (prvo izvođenje 1902)

• Kulervo, poema, opus 7 (1892)
• En Saga, simfonijska poema opus 9 (1892)
• Labud iz Tuonela, legenda za orkestar broj 3, opus 22 (1896)
• Finlandija, simfonijska poema opus 26 (1899)
• Tužni valcer, opus 44 (1902)
• Kćer Pobjole, simfonijska poema, opus 48, inspirisana Kalevalom (1905)
• Noćno jahanje i svitanje, simfonijska poema opus 55 (1908)
• Bard, simfonijska meditacija, opus 64 (1911)
• Okeanide, simfonijska poema, opus 73 (1913)
• Tapiola, simfonijska poema opus 112, poema Finske šume (1926).
• Kuolema, Tužan valcer, simfonijska poema opus 44, muzika za dramu „Smrt“ Arvida Jernefelta (1903)

Simfonije

U svojih sedam instrumentalnih simfonija, Sibelijus polazeći od muzičke i folklorne tradicije svoje zemlje, utkiva je u simfonijske oblike Evropskog muzičkog romantizma devetnaestog i početka dvadesetog veka, smelo koncentrišući, sjedinjavajući taj oblik, čime mu daje vlastiti umetnički pečat. Sedam Sibelijusovih simfonija su:

• I Simfonija u e-moll-u op 39 (1899)
• II Simfonija u D-dur-u op 43 (1901—1902)
• III Simfonija u C-dur-u po 52 (1907)
• IV Simfonija u a-moll-u op 63 (1909—1911)
• V Simfonija u Es-dur-u op 82 (1915 — 1919)
• VI Simfonija u d-moll-u op 104 (1923)
• VII Симфонија у C-dur-u op 105 (1924).

Literatura

• Adorno, Theodor (1938). „Törne, B. de, Sibelius; A Close Up”. Zeitschrift für Sozialforschung. 7: 460—463. doi:10.5840/zfs19387336.  Later reprinted as "Glosse über Sibelius". Cited and translated in Jackson 2001, str. xviii
• Barnett, Andrew (2007). Sibelius. Yale University Press. ISBN 978-0-300-11159-0. 
• Botstein, Leon (14. 8. 2011). „The Transformative Paradoxes of Jean Sibelius”. The Chronicle of Higher Education. Arhivirano iz originala 22. 6. 2013. g. Pristupljeno 21. 1. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bullock, Philip Ross (2011). The Correspondence of Jean Sibelius and Rosa Newmarch, 1906–1939. Woodbridge: Boydell & Brewer. ISBN 978-1-84383-683-4. 
• Eden, Bradford Lee (2010). Middle-earth Minstrel: Essays on Music in Tolkien. McFarland. ISBN 978-0-7864-5660-4. 
• Ekman, Karl (1972). Jean Sibelius, his Life and Personality. Greenwood Press. ISBN 978-0-8371-6027-6. 
• Freed, Richard (1995). „William Walton, Symphony No. 1 in B-flat minor, 1968 version”. The Kennedy Center. Arhivirano iz originala 26. 1. 2012. g. Pristupljeno 29. 6. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Goss, Glenda Dawn (1995). Jean Sibelius and Olin Downes: music, friendship, criticism. Northeastern University Press. ISBN 978-1-55553-200-0. 
• Goss, Glenda Dawn (2009). Sibelius: A Composer's Life and the Awakening of Finland. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-30479-3. 
• Goss, Glenda Dawn (2011). „Jean Sibelius and His American Connections”. Ur.: Grimley, Daniel M. Jean Sibelius and His World. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-15280-6. 
• Grimley, Daniel M. (2004). The Cambridge Companion to Sibelius. Cambridge Companions to Music. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-89460-9. 
• Hepokoski, James (2001). „Sibelius”. Ur.: Sadie, Stanley; Tyrrell, John. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. xxiii (2nd izd.). Macmillan. str. 319—347. ISBN 978-0-333-23111-1. 
• Jackson, Timothy L. (2001). Sibelius Studies. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-62416-9. 
• James, David Burnett (1989). Sibelius. Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-1683-8. 
• Kaufman, Schima (1938). Everybody's Music. Columbia Broadcasting System: Thomas Y. Crowell Company. 
• Kilpeläinen, Kari (1995). „Sibelius Eight. What happened to it?”. Finnish Music Quarterly (4). Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 29. 11. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kilpeläinen, Kari (2012). „Aallottaret (Breitkopf & Härtel Assets)” (PDF). breitkopf.com. Arhivirano (PDF) iz originala 20. 6. 2015. g. Pristupljeno 7. 6. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kurki, Eija (1999). „The Continuing Adventures of Sibelius's Wood-Nymphs: The Story So Far”. Music Finland. Arhivirano iz originala 27. 11. 2015. g. Pristupljeno 26. 11. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Lagrange, Christophe (1994). Au coeur du classique: Les Grands compositeurs et leur musique (na jeziku: francuski). 5. Little Big Man. ISBN 978-2-7365-0029-0. 
• Lambert, Constant (1934). Music Ho!. New York: Charles Scribner. Arhivirano iz originala 7. 4. 2018. g. Pristupljeno 7. 4. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Layton, Robert (1965). Sibelius. Schirmer Books. ISBN 978-0-02-871322-9. 
• Layton, Robert (2002). „Sibelius”. Ur.: Wintle, Justin. Makers of Modern Culture. Routledge. str. 478—479. ISBN 978-0-415-26583-6. 
• Leibowitz, René (1955). Sibelius, le plus mauvais compositeur du monde. Liège, Belgium: Éditions Dynamo. OCLC 28594116. 
• Lew, Douglas (2010). Great Composers in Watercolor. Trafford Publishing. ISBN 978-1-4269-3437-7. 
• Mäkelä, Tomi (2011). Jean Sibelius. Boydell & Brewer Ltd. ISBN 978-1-84383-688-9. 
• Murtomäki, Veijo (2000). „Sibelius, Jean (1865–1957)”. Ur.: Marjomaa, Ulpu. 100 Faces from Finland: A Biographical Kaleidoscope. Translated by Roderick Fletcher. Suomalaisen Kirjallisuuden Seura [The Finnish Literature Society]. ISBN 978-951-746-215-0. Arhivirano iz originala 21. 6. 2015. g. Pristupljeno 30. 11. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Pike, Lionel (1978). Beethoven, Sibelius and 'the Profound Logic': Studies in Symphonic Analysis. Athlone Press. ISBN 978-0-485-11178-1. 
• Poroila, Heikki (2012). Yhtenäistetty Jean Sibelius Teosten yhtenäistettyjen nimekkeiden ohjeluettelo [Uniform Jean Sibelius: list of works with harmonised titles] (PDF) (na jeziku: finski) (Fourth, online izd.). Suomen musiikkikirjastoyhdistys [Finnish Music Library Association]. ISBN 978-952-5363-14-2. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 24. 11. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)