Japanska carska mornarica
Japanska carska mornarica (jap. 大日本帝国海軍, Daj Nipon Tejkoku Kajgun, Nipon Kajgun — Mornarica Velikog Japanskog carstva) je bila ratna mornarica Japanskog carstva posle Meidži obnove 1869, pa do 1947, kada je nakon japanskog poraza u Drugom svetskom ratu bila raspuštena.
Prema sporazumu na Vašingtonskom sporazumu, bila je treća najveća svjetska mornarica iza Američke mornarice i britanske Kraljevske ratne mornarice sa omjerom dotičnih i japanske mornarice 5:3.
Japanska carska mornarica je odigrala ključnu ulogu u japanskoj ekspanziji i osvajanjima zbog ostrvskog položaja Japana. Od male i tehnološki zaostale ratne mornarice, uzrokovano japanskim zatvaranjem stranim uticajima pod šogunatom Tokugave, Japanska carska mornarica je sljedeći modernizaciju i industrijalizaciju Japana u Meidži periodu postala pred početak Drugog svetskog rata, treća svjetska ratna mornarica, tehnološki vodeća u mnogim poljima poput podmorničarstva i mornaričkog vazduhoplovstva.
Zvanično je raspuštena 1947. godine.
Istorija
urediJapan je sredinom 19. i početkom 20. veka ušao u doba modernizacije i industrijalizacije. Cilj Japana je bio da obogati zemlju i ojača vojsku. Kao država razvijao se mnogo brže od ostalih azijskih država. Samo Japansko društvo se menjalo, a sama država Japan bio je otvoreniji prema spoljnom svetu. Japan je u 20. vek ušao kao najjača vojna sila u Aziji pobedivši u nekoliko spetakularnih bitaka mornaricu Ruske imperije kao i Rusku vojsku na kopnu čime je Rusija onesposobljena za dalje ratne operacije. Time je Japan stekao samopouzdanje i na pragu 20. veka počinjao da bude najjača vojna sila u Aziji. To će vrhunac dostići tek tokom Drugog svetskog rata, ali dotle Japan će ojačati svoju vojsku i mornaricu i krenuti na Koreju i Kinu koju će napasti. Koreja će pasti a veliki delovi Kine biće osvojeni. U Kini će Japan stvoriti marionetsku državu Mandžukuo. Japan je bio zemlja Samuraja, ali tokom XX. veka samuraji više nisu bili popularni u Japanu jer je došlo vreme modernizacije i industrijskog napretka, a sirovine koje će biti Japanu neophodne možda će ga nagnati da krene u rat. Ali bilo kako bilo, Japan će skupo platiti svoju vojnu ekspanziju jugoistočne Azije i Kine i biti poražen na kraju rata.[traži se izvor]
Japan je kroz skoro celu svoju istoriju bio izolovan od ostatka sveta. Japanci su bili veoma zatvoreni kao narod i ni jedna vlast koja je pokušala da otvori Japan prema svetu nije se dugo održala.[traži se izvor]
To će početi da se menja kada je komodor Peri, oficir Američke mornarice, poslat sa svojom flotom od strane svoje vlade da natera Japance da otvore svoje luke za trgovinu. Pod pretnjom bombardovanja njihovih gradova Japanci pristaju 31. marta 1854. godine da otvore luke za trgovinu. U nekoliko narednih godina slični ugovori su potpisani i sa evropskim državama. U zemlji su tada izbili nemiri, samuraji i dosta naroda su bili nezadovoljni ovim ugovorom dok su trgovci i vojska shvatili da ponovna izolacija Japana ne bi koristila zemlji a pogotovo njihovim interesima.[traži se izvor]
Usled nemira 1867/68 dolazi do prevrata u zemlji i Car Meidži (Meidži) dolazi na vlast, koji seli glavni grad iz Kjotoa u Tokio. Usled nepovoljnih trgovačkih ugovora sa zapadnim silama Car Meidži odlučuje da modrnizuje zemlju i izgradi novu vojsku kako bi mogao da očuva nezavisnost Japana. Veoma brzo izvršene su reforme. Japan postaje demokratska zemlja, izjednačuju se prava svih građana, oduzima se vlast šoguna, menja se sistem obrazovanja i počinje industralizacija Japanske privrede. Vojska je takođe reformisana. Uvedena je mobilizacija, Japanska armija je organizovana po Pruskom modelu dok je Mornarica pratila Engleski model.[traži se izvor]
Usled nedostatka sirovina japanska privreda nije mogla da nastavi da se razvija brzim tempom. Japanci zbog toga odlučuju da prošire svoju zemlju čime bi obezbedili veću sigurnost i više sirovina. 1. avgusta 1894. godine objavljuju rat Kini, potapaju Kinesku severnu flotu i osvajaju Koreju i Mandžuriju. Posle pet meseci ratovanja ova nova modernizovana Japanska Armija i Mornarica odnele su pobedu i Kina je morala da pristane na mir. Japan tada dobija ostrva Tajvan i Pekadores a Koreja je dobila nezavisnost pod pokroviteljstvom japanske vlade.[traži se izvor]
Rusija koja je smatrala severnu Koreju kao svoju interesnu sferu nije bila zadovoljna ovim Japanskim uspesima te je 8. februara 1904. godine izbio rat između Japana i Rusije. Japanci na moru odnose pobedu, dok je na kopnu posle početnih uspeha japanskih došlo do stagnacije gde ni jedna strana nije mogla više da napreduje. 27/28. maja 1905. godine Japanska Flota pod komandom legendarnog Admirala Togoa nanosi strahovit poraz Ruskoj Baltičkoj Floti koja je doplovila iz Evrope. Potopljeni su svi Ruski brodovi i Rusija više nikad neće biti velika sila na moru. Usled revolucije koja se desila u Rusiji i ovog poraza na moru, oni pristaju na mir 5. septembra 1905. Japanci dobijaju Južnu polovinu ostrva Sahalin, prizanje im se cela Koreja u njihovu sferu uticaja i Rusija obećava da će povući svoje jedinice iz Mandžurije.[traži se izvor]
Posle ove pobede Japan je postao prva velika sila u Istočnoj Aziji. Ubrzo posle toga Japan anektira Koreju 1910. godine što će dati krila japanskoj privredi u daljem razvoju.[traži se izvor]
U Prvom svetskom ratu Japan ulazi na stranu sila Antante i osvaja Nemačke Kolonije na Pacifiku i Istočnoj Aziji a ubrzo posle toga učestvuje i u ratu protiv Lenjinove Rusije u sklopu multinacionalne ekspedicije. Japanske trupe okupiraju Severnu Mandžuriju koja posle ove intervencije ostaje u Japanskim rukama. Velike pobede na svim frontovima dižu ugled vojske i mornarice u narodu i oni u Japanu organizuju nekoliko incidenata (ubistava političara) posle kojih ljudi iz Armije i Mornarice postaju dominantni u politici.[traži se izvor]
