Japet (satelit)

Japet (grč. Ιαπετός) je treći po veličini prirodni satelit Saturna, jedanaesti satelit po veličini uopšte u Sunčevom sistemu. Japet je najpoznatiji po svojoj dvobojnoj površini, ali otkrića misije Kasini u 2007. godini su pokazala još nekoliko njegovih neobičnih odlika.

Japet

Iapetus as seen by the Cassini probe - 20071008.jpg

Planeta Saturn
Otkriće
Otkrio Đovani Domeniko Kasini
Datum otkrića 25. oktobar 1671.
Karakteristike orbite
Apoapsis 3.662.000 km
Ekcentricitet 0,02828
Period revolucije 79,33
Period rotacije 79,33 Tage
Nagib 7,52
Fizičke karakteristike
Srednji poluprečnik 1436 km
Površina 6.700.000 km²
Masa 1,6 × 1021 kg
Gustina 1,27 g/cm³
Magnituda Mittelwert: 10,0
Japet
Japet sa sonde Kasini
Japet sa sonde Kasini
Otkriće
Otkrio Đovani Domeniko Kasini
Orbitalne karakteristike
Velika poluosa 3.560.820 × 106 km
Ekcentricitet 0.0286125
Srednja orbitalna brzina 3.26 km/sek
Inklinacija 17.28 (prema ekliptici)[1]
Trajanje dana 1903.9 sati
Fizičke karakteristike
Srednji poluprečnik 734.5 km
Masa 0.001805 × 1024 kg
Gustina 1.088 gr/cm3
Površinska gravitacija 0.244 m/sek2
Albedo 0.05-0.5[2]
Prividna magnituda 10.2-11.9
Atmosfera

OtkrićeUredi

Japet je otkrio Đovani Domeniko Kasini, u oktobru 1671. Otkrio ga je na zapadnoj strani Saturna i pokušavao da ga prati na istočnoj strani nekoliko meseci kasnije, ali nije uspeo. Kasini konačno primetio Japet na istočnoj strani 1705. uz pomoć poboljšanog teleskopa. On je ispravno pretpostavio da Japet ima jedu svetlu i jednu tamnu hemisferu, i da uvek drži istu stranu okrenutu prema Saturnu.[3]To znači da je svetla hemisfera vidljiva sa Zemlje kada Japet je na zapadnoj strani Saturna, a da je tamna hemisfera vidljiva kada Japet je na istočnoj strani.[4]

ImeUredi

Japet je dobio ime po Titanu Japetu iz grčke mitologije. Ime je predložio Džon Heršel (sin Vilijama Heršela) 1847. koji je zagovarao imenovanje satelita Saturna prema Titanima.[5] Poznat je i pod imenom Saturn 8.

Fizičke karakteristikeUredi

Mala gustina Japeta ukazuje na to da je sastavljen uglavnom od leda, uz mali udeo (20%) stenovitog materijala.[6]Za razliku od većine velikih meseca, nije ni sfernog ni elipsoidnog oblika, ali je ispupčen na ekvatoru i spljošten na polovim (ima orašast oblik). Takođe, njegov ekvatorijalni greben je toliko visok da se primećuje čak iz velike daljine.[7]

Dvobojna površinaUredi

Razlika u boji između dve hemisfere Japeta je upečatljiva. Hemisfera okrenuta na suprotnu stranu u odnosu na Saturn je tamna (albedo 0.03-0.05) i crvenkasto-braon je boje, dok je najveći deo hemisfere okrenute ka Saturnu svetao (albedo 0.5-0.6). Stoga, magnituda tamne hemisfere iznosi oko 10,2, dok je magnituda svetle hemisfere oko 11,9. Veruje se da tamni materijal ne potiče sa Japeta.[8]On sadrži organska jedinjenja slična onim pronađenim u meteorima ili na površinama kometa.

Dana 10. septembra 2007. godine sonda Kasini je prošla na 1,640 kilometara od Japeta i utvrdila da su obe hemisfere prekrivene kraterima. Niža područja ispunjena su tamnim materijalom, dok je svetliji materijal zastupljen na padinama kratera. Nisu zapažene nijanse sive boje.[9]

NASA-ini naučnici veruju da je tamni materijal ostatak od sublimacije vodenog leda na površini Japeta, koji je možda potamneo usled izlaganja Suncu.[9]Razlika u apsorpciji toplote tog materijala rezultira razlikama u dnevnim temperaturama koje se kreću od 129 K u tamnim oblastima, do 113 K u svetlim.[8][10]Razlika u temperaturi znači da led prvenstveno sublimira tamnim oblastima i skladišti u svetlim, a naročito na još hladnijim polovima. Procenjuje se da bi u periodu od jedne milijarde godina pri trenutnim temperaturama, tamne oblasti Japeta izgubile oko 20 m leda procesom sublimacije, dok bi svetle oblasti izgubile samo 10 centimetara.[10][11]

Ekvatorijalni grebenUredi

Još jedna misterija Japeta je ekvatorijalni greben koji je dug oko 1.300 km, širok 20 km, i visok 13 km. Otkriven je pri preletu letelice Kasini 31. decembra, 2004. Vrhovi grebena izdižu se više od 20 km iznad okolne ravnice, što ih čini nekim od najviših planina u Sunčevom sistemu.[12]U svetlijim oblastima nema grebena, ali postoji niz izolovanih vrhova duž ekvatora. Grebenski sistem je pokriven kraterima, što ukazuje na njegovu starost. Nije potpuno jasno kako je greben nastao.

 
Mozaik od slika koje je napravila sonda Kasini
 
Severni pol Japeta
 
Ekvatorijalni greben Japeta

OrbitaUredi

Iako je treći po veličini mesec Saturna, Japet orbitira oko planete mnogo dalje od sledećeg najbližeg velikog meseca Titana. Ona takođe ima najviše nagnutu orbitalnu ravan od regularnih satelita. Samo nepravilni spoljašnji sateliti poput Febe imaju veću nagnutost orbite. Zbog ove odlike, Japet je jedini veliki mesec sa koga bi Saturnovi prstenovi bili jasno vidljivi.

ReferenceUredi

  1. ^ Jacobson, R.A. (2009) SAT317 (17. 12. 2009). „Planetary Satellite Mean Orbital Parameters”. JPL/NASA. Pristupljeno 07. 1. 2015. 
  2. ^ Williams, David R. „Saturnian Satellite Fact Sheet”. NASA. Pristupljeno 07. 1. 2015. 
  3. ^ Van Helden 1984, str. 23–43.
  4. ^ Harland (2002). Mission to Saturn: Cassini and the Huygens Probe. Chichester: Praxis Publishing.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last= (pomoć)
  5. ^ Lassell, William (14. 01. 1848). „Satellites of Saturn”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 8 (3): 42—43. Bibcode:1848MNRAS...8...42L. 
  6. ^ Castillo-Rogez, J. C.; Matson, D. L.; Sotin, C.; Johnson, T. V.; Lunine, J. I.; Thomas, P. C. (2007). „Iapetus' geophysics: Rotation rate, shape, and equatorial ridge”. Icarus. 190 (1): 179—202. Bibcode:2007Icar..190..179C. doi:10.1016/j.icarus.2007.02.018. Arhivirano iz originala na datum 13. 10. 2007. Pristupljeno 07. 01. 2015. 
  7. ^ Cowen, R. (2007). Idiosyncratic Iapetus, Science News vol. 172. p. 104–106.
  8. 8,0 8,1 Spencer, J. R.; Denk, T. (22. 01. 2010). „Formation of Iapetus' Extreme Albedo Dichotomy by Exogenically Triggered Thermal Ice Migration”. Science (journal). American Association for the Advancement of Science. 327 (5964): 432—435. Bibcode:2010Sci...327..432S. PMID 20007862. doi:10.1126/science.1177132. Pristupljeno 05. 1. 2015.  Tekst „Science ” ignorisan (pomoć); Tekst „AAAS” ignorisan (pomoć)
  9. 9,0 9,1 „Cassini Is on the Trail of a Runaway Mystery”. Mission News. NASA. 08. 10. 2007. Pristupljeno 05. 1. 2015. 
  10. 10,0 10,1 „Cassini–Huygens: Multimedia-Images”. Saturn.jpl.nasa.gov. Arhivirano iz originala na datum 07. 01. 2015. Pristupljeno 05. 1. 2015. 
  11. ^ „Dark Side of a Saturnian Moon: Iapetus Is Coated With Foreign Dust”. Sciencedaily.com. 11. 12. 2009. Pristupljeno 05. 1. 2015. 
  12. ^ Porco, C. C.; E. Baker, J. Barbara, K. Beurle, A. Brahic, J. A. Burns, S. Charnoz, N. Cooper, D. D. Dawson, A. D. Del Genio, T. Denk, L. Dones, U. Dyudina, M. W. Evans, B. Giese, K. Grazier, P. Helfenstein, A. P. Ingersoll, R. A. Jacobson, T. V. Johnson, A. McEwen, C. D. Murray, G. Neukum, W. M. Owen, J. Perry, T. Roatsch, J. Spitale, S. Squyres, P. C. Thomas, M. Tiscareno, E. Turtle, A. R. Vasavada, J. Veverka, R. Wagner, R. West (25. 02. 2005). „Cassini imaging science: Initial results on Phoebe and Iapetus”. Science. 307 (5713): 1237—1242. Bibcode:2005Sci...307.1237P. PMID 15731440. doi:10.1126/science.1107981. 2005Sci...307.1237P. 

LiteraturaUredi

  • Harland, David M. (2002). Mission to Saturn: Cassini and the Huygens Probe. Chichester: Praxis Publishing. 
  • Van Helden, A. (1984). „Saturn through the telescope: A brief historical survey”. Saturn. Tucson: University of Arizona Press. str. 23—43. 

Spoljašnje vezeUredi