Википедија

Jevrejski muzej u Beču

Jevrejski muzej u Beču, [1] koji posluje kao Jüdisches Museum der Stadt Wien GmbH ili Jevrejski muzej Beč, je muzej jevrejske istorije, života i religije u Austriji. Muzej je prisutan na dve lokacije, u Palati Eskeles u Dorotergase i na Jevrejskom trgu, i istakao se veoma aktivnim programom izložbi i terenskih događaja koji prikazuju prošlost i sadašnjost jevrejske kulture u Austriji. Trenutni direktor je Barbara Štaudinger, a glavni kustos je Astrid Peterle.

Jevrejski muzej u Palati Eskeles
Bicikl Teodora Hercla

Istorija

uredi

Prvi jevrejski muzej u Beču, osnovan 1896. godine, [2] bio je prvi jevrejski muzej u svetu te vrste. Podržalo ga je i vodilo „Društvo za prikupljanje i čuvanje umetničkih i istorijskih spomenika Jevreja“. [3] Muzej se fokusirao na kulturu i istoriju Jevreja u Austro-Ugarskom carstvu, posebno u Beču i Austrougarskoj, dok je njegova zbirka predmeta iz britanskog mandata Palestine takođe odražavala političku debatu o cionizmu u to vreme. [4]

Od 1913. godine, kada se muzej uselio u Talmud-Tora-Školi u Leopoldštatu sa 3.400 objekata, nekoliko puta se selio. Neposredno nakon anšlusa od strane nacističke Nemačke 1938. godine muzej je zatvoren, a njegov sadržaj je raspoređen u Etnološki muzej (Museum für Völkerkunde), Prirodnjački muzej (Naturhistorisches Museum Wien) i druge prostore. Prirodnjački muzej iskoristio je te svoje nove nabavke za postavljanje antisemitske izložbe „Telesna i duhovna svojstva Jevreja”. [5] Početkom 1950-ih, većina tih predmeta je vraćena jevrejskoj zajednici (Israelitische Kultusgemeinde Wien), a neki predmeti su vraćeni tokom 1990-ih.

Dana 31. decembra 1964. otvoren je mali jevrejski muzej u novoizgrađenom Desider-Fridman-Hof-u u Tempelgase 3, ali nije dobio nikakvu pažnju javnosti. Zatvoren je zbog renoviranja 1967. godine i nikada nije ponovo otvoren.

Godine 1986. osnivanje novog jevrejskog muzeja u Beču najavio je tadašnji gradonačelnik Beča Helmut Cilk u Njujorku na otvaranju izložbe „Beč 1900 – umetnost, arhitektura i dizajn“. U osnivačkom odboru, između mnogih drugih, bili su predstavnici austrijske države, grada Beča, Jevrejske zajednice u Beču, [6] Bečke filharmonije, Leonard Bernstajn i Helmut Cilk.

Nakon osnivanja 1988. godine kao društvo sa ograničenom odgovornošću pod upravom direktora Kristijana Kapa, muzej je dobio na upravljanje kolekciju Maksa Bergera i kolekciju jevrejske zajednice. Austrijski kolekcionar Martin Šlaf je 1993. godine predstavio gradu Beču svoju kolekciju antisemitskih predmeta, koja sadrži oko 5.000 predmeta, i obuhvata period od 1490. do 1946. godine, kako bi mogli da budu katalogizovani i pripremljeni za veliku izložbu.

Palata Eskeles

uredi

Godine 1993. aukcijska kuća Doroteum stavila je na raspolaganje muzeju Palatu Eskeles u Dorotergase u Beču. Julius H. Šeps, direktor Centra za evropsko-jevrejske studije na Univerzitetu u Potsdamu, imenovan je za direktora. 24. novembra 1994. godine Paul Gros, predsednik Jevrejske zajednice u Beču, otvorio je muzejsku biblioteku. Godine 1995/1996. Palatu Eskeles je adaptirao za muzej bečki tim arhitekata kako bi stvorio više prostora za izlaganje, povećao skladište i dodao kafić i specijalizovanu knjižaru. Godine 1998. muzejski arhiv sa sve većom zbirkom građe o istoriji jevrejskog Beča bio je javno dostupan. Druga zgrada muzeja otvorena je 25. oktobra 2000. godine na Jevrejskom trgu (Judenplacu) otkrivanjem Memorijala Holokaustu austrijskim Jevrejima koji su ubijeni u Holokaustu. [7]

Muzej na Jevrejskom trgu

uredi
 
Jevrejski muzej Beč na Judenplacu

Aneks Jevrejskog muzeja u Beču koji dokumentuje društveni, kulturni i verski život bečkih Jevreja u srednjem veku nalazi se u kući Misrahi, na Judenplacu, srcu gradske srednjovekovne jevrejske zajednice. Izložbeni prostor, otvoren 25. oktobra 2000. godine, manji je od onoga u palati Eskeles, moderne je konstrukcije, sa dovoljno svetla, uglačanim betonskim elementima i podzemnim hodnicima koji posetioca vode sve do 4,5 metara ispod nivoa ulice, do temelja ispod srednjovekovne sinagoge. Poslednjih godina, muzej Judenplac je bio domaćin izložbi savremene umetnosti sa duhovnom ili specifično jevrejskom temom, kao što su instalacije poznate austrijske umetnice Zenite Komad i nekoliko izložbi fotografija. Izložba 2019. godine proslavljala je 100. rođendan Leonarda Bernstajna.

Renoviranje

uredi

U novembru 2009, novinarka ORF-a Daniele Spera izabrana je da preuzme upravljanje muzejom od jula 2010. U intervjuima u vreme kada je imenovana, nova direktorka muzeja je rekla da je imala za cilj da „otvori“ muzej za javnost, da stvori prostor u kojem su strahovi i predrasude raspršeni, a ne-Jevreji mogu iskusiti i traumatičnu prošlost i živopisnu sadašnjost austrijske jevrejske zajednice. Specifični ciljevi su takođe uključivali dopiranje do mladih sa ciljanim projektima za škole, kao i do turista. [8]

„Mnogo toga se normalizuje. Ali i dalje ima mnogo ljudi kojima je to teško, izgovarajući reč „Jevrej“, kažu „naši jevrejski sugrađani“. Želim da otvorim muzej kako bi ljudi bolje upoznali judaizam“, rekla je Spera u jednom intervjuu [9].

Spera je hitnu renovaciju prostorija u Dorotergase postavila kao prioritet, pokrenuvši intenzivne napore prikupljanja sredstava kako iz zvaničnih izvora u Austriji tako i iz jevrejske dijaspore, posebno u Sjedinjenim Državama. Renoviranje, od januara do oktobra 2011. godine, imalo je za cilj kompletan tehnički remont muzejske infrastrukture, kao i promene u rasporedu i sadržajima za posetioce.

Kontroverza o hologramima

uredi

Tokom projekta renoviranja, set staklenih holograma koji prikazuju 3D prikaze starog bečkog života polomljen je prilikom njegovog uklanjanja iz muzeja. Zaposleni u muzeju je snimio slike i poslao ih kustoskim blogovima [10] i lokalnim medijima, [11] stvarajući senzaciju oko toga šta su kritičari rekli o uništavanju kulturnih artefakata. Muzej je odgovorio izveštajem sudskog veštaka koji je svedočio da hologrami nisu mogli da se odvoje bez oštećenja jer su bili zalepljeni zajedno pre skoro 15 godina. [12] Muzej je dodao da je drugi set istih holograma, koji nije bio izložen, još uvek netaknut i da će biti smešten u skladište za buduću upotrebu.

Ponovno otvaranje

uredi
 
Od Alefa do Tava

Muzej je 19. oktobra 2011. godine otvoren uz veliko interesovanje javnosti, uz privremenu izložbu „Veće od života – 100 godina Holivuda“ koja se fokusirala na doprinos Jevreja Austrije američkoj filmskoj industriji. [13] U okviru renoviranja, fasada muzeja je osvežena i namena zgrade je istaknuta uz veliku svetlosnu instalaciju austrijske umetnice Brigit Kovanc sa rečju muzej na hebrejskom pismu. U prizemlju je preuređenjem stvoren prostrani i svetli foaje i prostrani izložbeni prostor u kojem se nalazi stalna postavka „Beč. Jevrejski muzej. 21. vek“, kao i murali „Nensi Spero – Instalacija sećanja“. Na drugom spratu je napravljen veliki prostor za događaje, a mala izložba „Od Alefa do Tava – od početka do kraja“ prikazuje životni ciklus Jevreja kroz muzejske predmete i predmete svakodnevnog života.

 
Vidljivo skladište

U okviru renoviranja, Prostor za vidljivo skladište na trećem spratu je potpuno redizajniran kako bi se u njemu smestila judaistička zbirka muzeja. Pojedinačni objekti su istaknuti i objašnjeni kroz instalaciju „prozora“ u staklenim vitrinama, pri čemu svaki prozor odgovara nekoj lokaciji, kao što je „Hram Leopoldštat“ u Beču. U centralnoj postavci izloženi su predmeti bečkih i austrijskih molitvenih domova, sinagoga i drugih jevrejskih ustanova, iz Jevrejskog muzeja pre 1938. godine, a u manjoj meri i iz privatnih domaćinstava. Prikazi na bočnim kutijama fokusirani su na period posle 1945. godine; obuhvataju predmete iz zbirke Maksa Bergera austrougarske judaike, kolekciju Eli Stern koja se uglavnom sastoji od svakodnevnih predmeta iz Erec Izraela, kao i nove nabavke i donacije koje prate istoriju bečke jevrejske zajednice od 1945. do danas. Kolekcija Martina Šlafa „Antisemitski predmeti“, takođe smeštena na trećem spratu, prikazana je okrenuta prema poleđini svake vitrine, koja je preslikana — ideja je da posetilac, da bi pogledao objekte u ogledalu, u isto vreme mora da dođe licem u lice sa sopstvenim odrazom.

Broj posetilaca

uredi

Od svog ponovnog otvaranja, muzej je privukao rekordan broj posetilaca, [14] kako na svoje redovne izložbe tako i na večernji program događaja sa gostujućim umetnicima i filmskim projekcijama. [15] Konkretno, lokacija Judenplac je udvostručila broj posetilaca (28.000 posetilaca u 2011. u odnosu na 14.000 u 2010.), dok se posećenost večernjeg programa utrostručila. [16] Broj posetilaca na obe lokacije dostigao je 59.471 u 2011. godini, a 2012. je zabeležio snažan početak, sa 22.000 posetilaca zabeleženih samo u prvom kvartalu. Muzej je trenutno među 30 najboljih bečkih atrakcija sa 133.000 posetilaca u 2018. [17]

Naš grad! Jevrejski Beč - od tada do sada

uredi
 
Izložba "Naš grad!" u prizemlju

Nakon tri godine priprema, Muzej je otvorio novu stalnu postavku „Naš grad! Jevrejski Beč – od tada do danas” u novembru 2013. Izložba prati istoriju bečkih Jevreja kao ključnog dela kulturnog, finansijskog i emotivnog života austrijske prestonice vekovima, ali sa posebnim naglaskom na godine od 1945. do danas. [18]

Napomene

uredi
  1. ^ jmw.at
  2. ^ or 1895; the English version of the museum's website gives 1896, the German version 1895
  3. ^ Gesellschaft für Sammlung und Konservierung von Kunst- und historischen Denkmälern des Judentums
  4. ^ „Herzlich Willkommen | Jüdisches Museum Wien”. 
  5. ^ Die körperlichen und seelischen Eigenschaften der Juden
  6. ^ Israelitische Kultusgemeinde Wien, or IKG
  7. ^ „Geschichte | Jüdisches Museum Wien”. Arhivirano iz originala 2013-03-27. g. Pristupljeno 2013-03-01. 
  8. ^ „Danielle Spera auf gänzlich neuen Wegen”. 8. 7. 2010. Arhivirano iz originala 12. 12. 2013. g. Pristupljeno 1. 3. 2013. 
  9. ^ „Wie aus der Nachrichtensprecherin Danielle Spera eine Museumsdirektorin wurde”. 13. 7. 2010. Arhivirano iz originala 14. 12. 2013. g. Pristupljeno 1. 3. 2013. 
  10. ^ „Museologien blog”. 2. 2. 2011. 
  11. ^ „Massive Kritik am Jüdischen Museum”. 9. 2. 2011. 
  12. ^ „Gutachten: Hologramme waren nicht demontierbar”. 
  13. ^ „Erfolgreicher Start für Jüdisches Museum Wien”. 22. 12. 2011. 
  14. ^ „Erfolgreicher Neustart für Jüdisches Museum”. 25. 12. 2011. 
  15. ^ „Erfolgreicher Start für Jüdisches Museum Wien”. 22. 12. 2011. 
  16. ^ Jüdisches Museum Wien 2010-2012 Zwei- Jahresbericht“. . str. 86. ISBN 978-3-901398-65-0.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  17. ^ „Wienkultur - WIEN schönbrunn, zoo, hofburg, riesenrad, kunsthistorisches museum, belvedere, albertina, donauturm”. www.wienkultur.info. Arhivirano iz originala 2008-08-27. g. 
  18. ^ „Herzlich Willkommen | Jüdisches Museum Wien”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јеврејски_музеј_у_Бечу&oldid=27867914”