Једнакост ритуала
Jednakost rituala (engl. Equal Rites) izdat 1987. je treći roman Terija Pračeta o Disksvetu.
| Jednakost rituala | |
|---|---|
 korice knjige | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Equal Rites |
| Autor | Teri Pračet |
| Dizajner korica | Džoš Kirbi |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski jezik (original) |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | fantastika, komedija |
| Lokalizacija | Disksvet |
| Izdavanje | |
| Datum | 1987. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Dejan Papić |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 86-7436-001-7 |
Radnja uredi
Čarobnjak kome nije ostalo još mnogo od života, obreo se na visokim planinama Ramptopima, odnosno u seocetu koje se tu nalazilo u potrazi za naslednikom. To može biti samo osmi sin osmog sina i on se oslanja na svoju magiju da ga pronađe. Kada mu se činilo da je pronašao novorođenče koje je idealan kandidat i predao svoju čarobnu palicu, te spokojno umro, ispostavilo se da je sin zapravo kćerka. Babica i veštica, baka Vedervaks pokušavala je da spasi situaciju i u godinama koje slede istrajavala u naporima da obuči devojčicu da postane veštica. Iako veoma nadarena za magiju, mala Eska se nije snalazila najbolje sa tajnama veštičarenja i baka je konačno uvidela da mora da prepusti devojčicu svojoj sudbini. Međutim, to je bio opasan presedan, jer do tada nije bio zabeležen ni jedan slučaj da je čarobnjak bila žena. Uprkos tome, veštica i njena učenica su se zaputile u Ank-Morpork na Nevidljivi univerzitet na kome se obučavaju čarobnjaci. Na tom putu su se obe suočile sa brojnim problemima, a najveći je nastao kada su uvidele da su čarobnjaci vrlo zatvoren krug muških šovinista...[1]
Kritike i komentari uredi
Roman je dobio pozitivne kritike u časopisima „The Good Book Guide“, „Kirkus Reviews“ i „The Scotsman“. Radnja je okarakterisana kao dobra i duhovito pisana.[2] Sajt The L-Space Web karakteriše radnju kao klasičan sukob ženske magije okrenute prirodi i bilju i muške, kojoj sami muškarci daju na značenju i koja je bazirana na rečima, knjigama i geometriji. Ovaj sukob upoređuje sa muško-ženskim odnosima u realnom životu.[3] Sam Pračet se protivi klasičnoj predstavi koja se propagira u slikovnicama za decu, a prema kojima je magija čarobnjaka moćna i baš onakva kakvu bi svako želeo da poseduje, dok je magija žena ili veštica, zastrašujuća.[4] Jedan od dopisnika sajta The L-Space Web navodi da je 1987. intervjuisao Terija Pračeta upravo zbog ovog romana i da je tada Pračet izjavio da su mu kao inpiracija poslužila dela Džoša Kirbija, koja su možda slučajno pod uticajem Frojdovskog učenja. Otuda klasičan prikaz veštice sa metlom koja simbolizuje penis, kao i burni tinejdžerski snovi glavnog lika koji odslikavaju njene želje. I u ovoj knjizi Pračet pravi aluzije na razne teme, pa tako se pominje šumski bog Hoki, čije je ime kombinacija čarobne reči „hokus“ i nordijskog boga Lokija, mada je po opisu on očigledna aluzija na grčkog Pana.[3]
Reference uredi
- ^ Teri Pračet. Jednakost rituala. Laguna, Beograd. 1999. ISBN 978-86-7436-001-9.
- ^ Laguna: „O knjizi Jednakost rituala“, Pristupljeno 4. 5. 2013.
- ^ a b Equal Rites sa sajta The Annotated Pratchett File, v9.0, Leo Breebaart & Mike Kew; Unseen University
- ^ Why Gandalf Never Married; 1985 talk by Terry Pratchett, Pristupljeno 4. 5. 2013.
