Алузија (лат. allusio - говорење о једној ствари док се мисли на другу)[1] је стилска фигура исказа која остварује своје значење упућујући на неки познати догађај или на неко дело, лик или ситуацију (нпр. Пирова победа).[2]

У најширем смислу, свака врста метафоричког изражавања има алузиван карактер; у књижевности, алузија је првенствено усмеравање читаочевих асоцијација у правцу неког другог књижевног дела или мита. Нарочит значај ове врсте имају митолошке алузије у класичној и класицистичкој поезији. Примере овог типа налазимо код Лукијана Мушицког, Петра Петровића Његоша, Војислава Илића и др. Овакве алузије могу бити структурално шире развијене, као основа неке песме, алегорије или пародије, нарочито дела која се у свом дејству ослањају на формалне или садржинске паралеле и контрасте са неким ранијим делом (типа херојско-комични еп).[2]

Поред тога, алузија може да се односи и на одређен догађај, личност или актуелну друштвену или политичку ситуацију. Овакве се алузије могу наћи као основе сатире, нпр. код Радоја Домановића.[2]

У новијој поезији, алузија је важан елемент песничког изражавања амбивалентног доживљавања света, нпр. Тин Ујевићева Колајна.[2]

Примери

уреди

Ђе си, Марко, нагнута делијо?
Иако си турска придворица,
ал' си опет наша перјаница.
Појаш', Марко, твојега, Шарина,
од оружја ништа не узимај
до твојега тешка шестоперца;
њим Алију згоди међу плећа,
па му на част Пророк и хурије!
(Алузија на Марка Краљевића; Горски вијенац, Петар II Петровић Његош)

Референце

уреди
  1. ^ Popović, Tanja. Rečnik književnih termina. Beograd: Logos Art : Edicija. стр. 30. ISBN 978-86-7360-064-2. 
  2. ^ а б в г Institut za književnost i umetnost u Beogradu (1986). Rečnik književnih termina. Beograd, Terazije 27: Nolit. стр. 16. ISBN 86-19-00635-5. 

Литература

уреди
  • Шкреб и група аутора Речник књижевних термина, Београд: Бигз, 1986.
  • Барјактаревић, Ф. О нашим Мевлудима и о Мевлуду уопште, 1937.
  • Lehfeldt, W. Das Serbokroatische Alhamiado Schriftum der Bosnisch-Hercegovinischen Muslime. Transkriptionsprobleme, 1969.