Jezerski pesnici
Jezerski pesnici su grupa engleskih pesnika koji su živeli u Jezerskoj oblasti u Engleskoj krajem 18-og i početkom 19. veka i smatraju se kao deo pokreta Romantizma. Ime im je nadenuo časopis Edinburgh Review.
U jezerske pesnike se ubrajaju Viljem Vordsvort, Semjuel Tejlor Kolridž, a obično i Robert Saudi.[1] Jezerski pesnici su imali različite karaktere i stilove, ali su se svi interesovali za prirodu. Kolridž je svoje prijateljstvo sa Saudijem i Vordsvortom opisao kao "tri čoveka, ali jedna duša".
Kada je 1795. Viljem Vordvort upoznao Semjuela Tejlora Kolridža, započelo je jedno od najčuvenijih prijateljstava u istoriji engleske poezije. Iako različiti karakterom, obojica su voleli Jezersku oblast na severu Engleske, gde su često odlazili u zajedničke šetnje, uživajući u lepoti i snazi prirode. Njihov međusobni uticaj na stvaralaštvo je bio kratkog daha, ali je na svom vrhuncu iznedrio čuvenu zbirku balada Lirske balade koju su zajednički planirali i objavili 1798.[2]
Semjuel Tejlor Kolridž uredi
Semjuel Tejlor Kolridž je bio sin crkvenjaka iz Devonšira. Rođen je 21. oktobra 1772. kao najmlađe od desetoro dece. Školovao se u Londonu i Kembridžu. Kolridž je bio snažnog intelekta, ali je kao karakter prilično zavisio od podrške i prijateljstva drugih ljudi. Iako je u Kembridžu dangubio, tamo je upoznao Roberta Saudija i sprijateljio se s njim.
Karijera Kolridža bila je raznolika. Pisao je za novine, propovedao, držao predavanja, čak je pokušao da izdaje sopstvene novine, ali su mu slaba koncentracija i nestalna priroda bili smetnja u poslovnim poduhvatima. Često je bio u dugovima.[3]
1795, iste one godine kada je upoznao Vordsvorta, Kolridž se oženio Sarom Briker, prijateljicom Roberta Saudija. Prvo dete je dobio sledeće godine. Putovao je u inostranstvo u posete ljudima i mestima za koje je smatrao da će mu biti od koristi za razvoj uma. Postao je i zavisan od opijuma.[4]
Viljem Vordsvord uredi
Viljem Vordsvort je rođen u Kokermautu na obodu Jezerske oblasti 7. aprila 1770. Njegov otac je radio kod bogatog, ali ekscentričnog plemića Džejmsa Laoudera, Prvog grofa Londsela. Vordsvort je imao samo osam godina kad mu je umrla majka, a 13 kada je izgubio i oca. Sa svojom braćom i sestrama otišao je da živi kod majinih roditelja. Nije voleo surovu atmosferu u kući svoje bake i dede i uopšte se nije bunio kada su njega i njegovu braću poslali na školovanje. Uprkos svemu, dečaci su se dobro snašli. Viljem i jedan njegov brat su pohađali Univerzitet Kembridž, drugi je otišao na more, a najstariji brat je postao advokat. Njegova sestra Doroti ostala je u Jezerskoj oblasti i postala veoma bliska sa Viljemom koji je bio njen omiljeni brat. Ta bliskost održala se do kraja života.
Još kao đak, Vordsvort je bio fasciniran prirodom i dok je tumarao naokolo, naišao je na jezero i selo Grasmir. Sa 29 godina, 1799. se vratio u Grasmir i ostao tamo do kraja života.
Kada je diplomirao, Viljem je otišao u London da bi osetio život u prestonici. Vatreni pristalica ideja Francuske revolucije, Vordsvort je prešao Lamanš da bi iz prve ruke video kako revolucija izgleda. Vladavina terora je uništila njegove iluzije, pa se kući vratio razočaran i naselio se u Samersetu. Nakon nekoliko godina, 1802, venčao se sa Meri Hačinson i zajedno su imali petoro dece, od kojih je dvoje umrlo 1812.[5]
Vordsvort se nadao da će prestati da se upotrebljava veštački jezik poezije 18. veka i da će se jednostavni jezik i jednostavne teme vratiti. Jedan lični aspekt Vrodsvortove poezije odslikava pesma Tintern Ebi. U ovoj pesmi on, nakon petogodišnjeg odsustva, ponovo posećuje opatiju i opčinjen njenom lepotom shvata koliko su ga promenile godine koje su protekle. Osećaj za prirodu u doba njegove mladosti bio je fizički, tada je on imao kontakt sa drvećem, planinama, stenama i potocima, dok je sada njegov koncept prirode produbljen kroz povezanosti sa ljudima.[6]
Vordsvort je nadživeo sve svoje prijatelje, zašavši duboko u viktorijansku epohu. Njegov početni politički radikalizam je ustupio mesto konzervativizmu, a njegovo odbijanje da pomogne bilo kakve radikalne ciljeve je razbesnelo mlađe pesnike poput Šelija. 1843. godine, posle smrti Roberta Saudija, Vordsvort je nasledio titulu pesnika laureata, iako je tada, u svojoj 73-oj godini bukvalno prestao da piše. Umro je 1850.[7]
Prijateljstvo sa Kolridžom uredi
Vordsvort je upoznao Kolridža 1795. Od njih dvojice, Vordsvort je bio taj koji je odredio uzvišenu ulogu prirodi u svojoj poeziji. Ljubav prema pejzažima bila je glavna tema njegovih pesama. Dela koja je pisao između 1798. i 1807. su se razlikovala po temama, duhu i stilu od svega što je pisano do tada i veoma su uticala na englesku poeziju. Život i stvaralaštvo Vordsvorta su veoma isprepleteni. Njegova poezija je duboko vezana za iskustva iz detinjstva i mladosti provedene u planinama.[8]
Doroti Vordsvort uredi
Veliki uticaj ne samo na brata, već i na celu Vordsvortovu i Kolridžovu književnu revoluciju, imala je Vordsvortova sestra Doroti. Doroti je sa svojim bratom je živela i nakon njegove ženidbe, a sa njim i Semjuelom išla je u šetnje po Jezerskoj oblasti koje su ih inspirisale za pisanje. Doroti je delila bratovljevu opčinjenost prirodom i pravila je beleške koje su oba pesnika koristila u svojim delima.[9] Epizoda sa jedne šetnje koju je 15. aprila 1802. Doroti Vordsvort zabeležila u svom dnevniku, poslužila je njenom bratu kao inspiracija za njegove čuvene stihove u čast narcisima - lutah sam kao oblak. Vordsvort je ovu pesmu napisao dve godine nakon što je taj događaj Doroti opisala u svom dnevniku. Njen opis mu je razigrao maštu, ali je njegov doživljaj događaja sa idejom o osećajnom odnosu između čoveka i prirode u potpunosti uzet iz njegovog vlastitog iskustva.[10]
Doroti Vordsvort je nesumnjivo bila velika inspiracija ne samo svom bratu, već i Kolridžu, s kojim je puno razgovarala i nudila mu čak i sopstvenu poeziju.[11]
Preludijum uredi
U veličanstvenoj pesmi Preludijum, Vordsvort je razotkrio svoje misli i nagovestio svoj osećaj prema prirodi. Umesto epskih dela prepunih bitaka, romansi i natprirodnog kakva su pre pisana, u centru dela je sada bio sam pesnik. Ovaj novi, lični pristup, bio je skoro revolucionaran u svetu poezije i Vordsvort je postao prvi moderni pesnik koji je smatrao da su lično iskustvo i unutrašnji doživljaji pogodna tema za poeziju.
Preludijum je priča o pesnikovom detinjstvu, o lutanjima u samoći, o bliskosti sa prirodom, o ubeđenju da je njegova ličnost "obuzeta i lepotom i strahom podjednako". U njoj je Vordsvort opisao svoje studije u Kembridžu, opčinjenost matematikom, šetnje po Alpima kada je imao 20 godina i boravak u Francuskoj za vreme Revolucije. Iako je Vordsvort završio Preludijum 1805, poema je objavljena tek nakon njegove smrti 1850. godine i smatra se jednom od najlepših dugih, narativnih dela u engleskoj književnosti. [6]
Lirske balade uredi
Zbirku pesama Lirske balade, objavljenu 1798. godine, Vordsvort i Kolridž su planirali zajednički i to je njihovo najčuvenije delo. To što su njih dvojica sarađivali je samo po sebi veoma čudno, jer su se veoma razlikovali. Vordsvort je uživao u tišini i miru prirode, otvorenom prozoru, dugim šetnjama i voleo je da svoje pesme piše napolju. Kolridž je bio učenjak, veoma je voleo da čita i da proučava nemačku filozofiju. Bio je čovek velikih sposobnosti, ali ćudljivog karaktera. Kolridž je izabrao natprirodne i romantične teme i pisao poeziju sa naglaskom na ljudskim interesovanjima, često otkrivajući pomalo od svoje vlastite prirode. Vordsvort je izabrao prizemnije teme, scene iz običnog života, ali je uveo maštu, a time je poznato zamenio neočekivanim.
Kolridžov glavni doprinos Lirskim baladama je bila "Balada o starom mornaru". Balada je govorila o misterioznim avanturama koje se dešavaju na putu oko sveta, a pričao ih je stari mornar jednom gostu na svadbi. Brod mornara stigao je do Antarktika i tamo je zarobljen ledenim santama. U nastavku balade se pojavio albatros koji je pokazao put ka izbavljenju. Kako ga je mornar ubio bez razloga i tako se ogrešio o prirodu, kažnjen je nizom užasnih događaja. Nastala je nestašica vode, jedan za drugim umrli su svi članovi posade i mornar je morao da gleda kako im duše napuštaju tela. Preživeo je jedino on. Jedan pustinjak izrekao je pokoru i osudio ga da luta po zemlji i priča svoju priču.
Pesma je bila nova i čudna za to vreme, ali i danas ima mističnu i neponovljivu moć. Ona liči na neku staru baladu koju prepričava pesnik bujne i čudne mašte. U njoj se prepliću realno i vanzemaljsko, ali i duh brižnosti i privrženosti, što je i jedna od pouka ove pesme.[6]
O Jezerskim pesnicima uredi
Pisci Viljem Hazlit i Tomas De Kvinsi bili su savremenici Jezerskih pesnika i obojica su napisala živopisne beleške o njima. U eseju pod naslovom "Moj prvi susret sa pesnicima", Hazlid se seća opčinjavajućih razgovora sa Kolridžom, isto kao i De Kvinsi u delu "Sećanja na Jezerske pesnike".[6]
Kao i Kolridž, De Kvinsi je bio uživalac opijuma i u delu koje ga je proslavio, "Ispovesti jednog engleskog uživaoca opijuma", objavljenog 1822. opisuje vizije koje su ga proganjale, a koje je izazvao narkotik.[8]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Jezerski pesnici, http://classiclit.about.com/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. april 2014), Pristupljeno: 12.4.2014.
- ^ Jezerski pesnik, britannica.com, Pristupljeno: 12.4.2014.
- ^ Semjuel Tejlor Kolridž, poets.org, Pristupljeno: 12.4.2014.
- ^ Semjuel Tejlor Kolridž (1772-1834), incompetech.com[mrtva veza], Pristupljeno: 12.4.2014.
- ^ Viljem Vordsvort, poets.org, Pristupljeno: 12.4.2014.
- ^ a b v g Viljem Vordsvort, poetryfoundation.org, Pristupljeno: 12.4.2014.
- ^ Istorija: Viljem Vordsfort (1770—1850), bbc.co.uk[mrtva veza], Pristupljeno: 12.4.2014.
- ^ a b Jezerski pesnici, poetryfoundation.org, Pristupljeno: 12.4.2014.
- ^ Doroti Vordsvort, poetryfoundation.org, Pristupljeno: 12.4.2014.
- ^ Jezerski pesnici: Romantična lutanja duž ivice vode, independent.co.uk Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. septembar 2015), Pristupljeno: 12.4.2014.
- ^ Viljem Vordsvort, Doroti i Kolridž, shmoop.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. april 2014), Pristupljeno: 12.4.2014.
Literatura uredi
Jezerski pesnici, Umetnost i čovek, serijski časopis "Svet znanja", DeAgostini