Jože Moškrič Ciril
Jože Moškrič - Ciril (Dobrunje, kod Ljubljane, 2. mart 1902 — Polica, kod Grosuplja, 22. februar 1943), slovenački pesnik, dramaturg, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| jože moškrič | |
|---|---|
 Jože Moškrič Ciril | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 2. mart 1902. |
| Mesto rođenja | Dobrunje, kod Ljubljane, Austrougarska |
| Datum smrti | 22. februar 1943. (40 god.) |
| Mesto smrti | Polica, kod Grosuplja, Kraljevina Italija |
| Profesija | pesnik |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1930. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Služba | NOV i PO Jugoslavije |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | 20. decembra 1951. |
Biografija
urediRođen je 2. marta 1902. godine u Dobrunjama kod Ljubljane, kao sin radnika. Izučio je štamparski zanat. Rano je pristupio radničkom pokretu. Godine 1930. primljen je u Komunističku partiju Jugoslavije. Radio je u organizacijama ljubljanskih grafičara, a 1935. godine bio je jedan od glavnih pokretača i organizatora štrajka grafičara, koji je trajao više sedmica i završio pobedom štrajkača.
U Dobrunjama je Moškrič bio među osnivačima radničkog kulturnog društva „Svoboda“ i kasnije „Vzajemnosti“, koja je bila škola naprednog radničkog pokreta. Napisao je mnogo revolucionarnih pesama i više dramskih dela, među kojima su „Rdeče rože“ (1932), „Razkrinkana morala“ (1933), „Borba za kruh“ (1933) i „Star mož in mlada žena“ (1933).
U godinama pre rata pridobivao je napredne grafičare za saradnju s ilegalnom partijskom tehnikom. Taj njegov rad dobio je poseban značaj u danima okupacije, kad je s najproverenijim ljubljanskim grafičarima stvorio moćnu partijsku organizaciju. Ta organizacija bila je jezgro grafičara koji su od leta 1941. godine omogućavali Komunističkoj partiji da zadovolji svoje potrebe za ilegalnom štampom. Istovremeno je Jože Moškrič radio i u Dobrunjama i okolini, gde je pripremao ljude za otpor.
U proleće 1942. godine otišao je u partizane, iako ga je tuberkuloza već bila znatno iscrpla. U partizanima se posvetio učenju mladih boraca i napisao mnogo tekstova za partizanske listove. U leto 1942. godine bio je imenovan za poverenika Centralnog komiteta KP Slovenije za Dolenjsku. Najviše se zadržao u Lipoglavskim brdima u sedištu Trećeg bataljona Zapadnodolenjskog odreda, odakle je obilazio partijske organizacije. Treći bataljon je, posle ograđivanja Ljubljane žičanom mrežom, imao posebne zadatke koji su delimično ulazili u Moškričev delokrug. Neki od njih su bili osiguravanje prelaska preko Ljubljanice, omogućavanje prenosa i prevoza intendantske robe iz Ljubljane za partizane i staranje o redovnim kurirskim vezama između Ljubljane, vodstva oslobodilačkog pokreta i partizanskih jedinica.
Italijani su dobro znali šta znači ljubljanska okolina za snabdevanje partizana iz Ljubljane, za mobilizaciju boraca i za veze. Zato su u selima oko Ljubljane gusto rasporedili belogardističke položaje.
Belogardisti su, 22. februara 1944. godine, opkolili kuću u kojoj se nalazio Jože Moškrič. Započeo je borbu protiv neprijatelja, a prestao je da gađa tek onda kad su ga pogodili njihovi meci. Polumrtvog su ga odvukli na svoj položaj kod Police, gde su ga još mučili, a 23. februara su ga ubili.
Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.
Literatura
uredi
- Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.