Josef Gočar
Josef Gočar (češ. Josef Gočár; Semin, 13. mart 1880 — Jičin, 10. septembar 1945), bio je češki arhitekta i urbanista i važio je za protagonistu u savremenoj češkoj arhitekturi i urbanizmu 20. veka, ne samo kao arhitekta već i kao profesor na Akademiji likovne umetnosti u Pragu.
| Josef Gočar | |
|---|---|
.jpg) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 13. mart 1880. |
| Mesto rođenja | Semin, Austrougarska |
| Datum smrti | 10. septembar 1945. (65 god.) |
| Mesto smrti | Jičin, Čehoslovačka |
Biografski podaci uredi
Rodio se u porodici pivarskih radnika. Godine 1891. porodica se preselila u Bohdač. Od 1892. godine studira niže relacije u Pardubicama a 1903. godine upisuje studije na Umetničkoj školi u Pragu. Gočar je studirao između ostalog i kod Jana Koćere u Pragu i smatra se da je njegov đak. Od 1905. godine počinje sa prvim projektima u Hradcu Kralove. Posle rada u ateljeu Jana Koćere i osamostaljenja postaje član Udruženja arhitekata i 1909—1910. realizuje veće projekte.
Karakteristike dela uredi
Njegova dela su u početku bila u stilu kubizma, pre nego se opredelio za specijalni pravac u arhitekturi češke- rondokubizam. Krajem dvadesetih godina dobila su njegova dela funkcionalističke forme. Naročito je učestvovao i doprineo u urbanističkom i arhitektonskom rešenju grada Hradca Kralove.
Gočar se istakao ne samo u arhitekturi i urbanizmu već je radio i na Akademiji likovne umetnosti u Pragu prvo kao profesor posle smrti Jana Koteru a od 1928. godine je bio dekan ove akademije.
Češka arhitektura u Beogradu uredi
Početkom 1925. godine u Beogradu je priređena izložba umetničkog udruženja »Manes« iz Praga, čiji su članovi bili: Jozef Gočar, Pavel Janak, Jozef Kalous, Ladislav Mahonj i Otakar Novotni. Tada su po prvi put u Beogradu izlagana arhitektonska dela koja ne pripadaju akademskom eklektičkom stilu, već novim tendencijama moderne arhitekture, a beogradska stručna javnost imala je priliku da se upozna sa novim tokovima razvoja u češkoj arhitekturi. Ova izložba je načinila značajan uticaj na skretanje pažnje srpske arhitektonske javnosti prema novim događanjima u arhitekturi koji su se u to vreme dešavali izvan Srbije.
Dela uredi
- Venkova robna kuća u Jaromjeržu (1908—1911. godine)
- Dom crne majke božije u Pragu (1911—1912. godine)
- Vila P. Bauera, Libodrice kod Kolina (1912—1913. godine.)
Literatura uredi
Galerija uredi
-
Vodotoranj u Bohdanču -
Crkva sv. Vaclava u Pragu na Vršovicama -
Hradec Králové - Tilova gimnazija u Hradec Kralove -
Banjski paviljon u Bohdanču
