Johan Gotfrid Gale
Johan Gotfrid Gale (nem. Johann Gottfried Galle, 9. jun 1812 — 10. jul 1910) bio je nemački astronom. Poznat je po tome što je, uz pomoć asistenta Hajnriha Darea, bio prva osoba koja je videla planetu Neptun, a da je to znala. To je bilo jedno od najvećih naučnih otkrića XIX veka.
| Johan Gotfrid Gale | |
|---|---|
 Johan Gotfrid Gale | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 9. jun 1812. |
| Mesto rođenja | Radis, Nemačka |
| Datum smrti | 10. jul 1910. (98 god.) |
| Mesto smrti | Potsdam, Nemačka |
| Obrazovanje | Univerzitet u Berlinu |
| Naučni rad | |
| Polje | astronomija |
| Institucija | Berlinska opservatorija, Univerzitet u Vroclavu |
| Poznat po | otkriću Neptuna po proračunima Leverijea |
Biografija uredi
Rođen je u mestu Papsthausu, dva kilometra zapadno od Radisa u blizini grada Grefenhajnihen u današnjoj nemačkoj saveznoj državi Saksonija-Anhalt, kao prvi sin Mari Henrijet, rođene Panije (1790-1839) i Johana Gotfrida Galea (1790–1853). Gimnaziju je pohađao u gradu Luterštat Vitenberg, a studirao na Univerzitetu u Berlinu od 1830-1833. U gimnaziji u Gubenu je predavao matematiku i fiziku, a kasnije je prešao na Berlinsku gimnaziju.[1]
Od 1835. počeo je da radi kao asistent Johanu Francu Enkeu u novoosnovanoj Berlinskoj opservatoriji. Tamo će raditi narednih 16 godina koristeći isključivo refraktor prečnika objektiva 22,5 centimetara. Uz pomoć njega će u periodu od 1838-1840 otkriti unutrašnji Saturnov prsten kao i tri komete.
Godine 1847. Gale je nasledio Fridriha Vilhelma Besela kao direktor opservatorije Kenigsberg, ali je povukao svoju nominaciju početkom 1848. godine zbog intrige protiv njega koju je vodio Karl Gustav Jakob Jakobi.[2]
Godine 1851. preselio se u Vroclav gde je postao direktor lokalne opservatorije, a 1856. je postao profesor astronomije na tamošnjem univerzitetu.
Godine 1897. je Gale se vratio u Potsdam, gde je preminuo u 98. godini. Nadživeli su ga supruga i dva sina - Andreas Gal i Georg Gal (1860–1946). U Grefenhajnihenu je 1977. godine postavljena spomen-ploča u njegovu čast.
Otkriće Neptuna uredi
Glavno naučno dostignuće Johan Galea je otkriće planete Neptun na osnovu proračuna Irbena Leverijea. U svojoj doktorskoj disertaciji 1845. on je dao kritički osvrt na zapažanja Urana Olea Remera za period od 20. do 23. oktobra 1706. Kopiju svoje teze je poslao Leverijeu, ali je odgovor dobio tek godinu dana kasnije. U pismu primljenom 23. septembra 1846, kao odgovor Leverije ga je zamolio da pogleda ka određenom području neba ne bi li video novu planetu, koja bi objasnila određene smetnje u kretanju Urana. Iste noći, nakon što mu je Enke dao dozvolu (mada protiv svoje volje), u saradnji sa svojim asistentom Hajnrihom Dareom Gale je pronašao novu planetu samo 1 stepen dalje od predviđene pozicije. Gale je uvek odbijao da primi zasluge za otkriće Neptuna, već ih je pripisivao Leverijeu.
Kasnija karijera uredi
Godine 1851. preselio se u Vroclav gde je postao direktor lokalne opservatorije, a 1856. je postao profesor astronomije na tamošnjem univerzitetu. U Vroclavu je radio više od 45 godina, a 1875/76. godine izabran je za rektora.[3]Bavio se tačnim određivanjem položaja planetarnih orbita i razvijanjem metoda za izračunavanje visine aurora i putanja meteora. Pored toga se bavio proučavanjem Zemljinog magnetnog polja i klimatologije. Ukupno je objavio preko 200 naučnih radova.
Njegovo ime nose po jedan krater na Mesecu i Marsu, jedan asteroid, kao i jedan od Neptunovih prstenova.
Reference uredi
- ^ Hockey, Thomas (2009). The Biographical Encyclopedia of Astronomers. Springer Publishing. ISBN 978-0-387-31022-0. Pristupljeno August 15. januara 2015. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ Ditrih Vatenberg: Nach Bessels Tod - Eine Sammlung von Dokumenten. Veröffentlichungen der Archenhold-Sternwarte Berlin-Treptow Nr.7. 1976
- ^ „Rektoratsreden (HKM)”. Arhivirano iz originala 15. 01. 2015. g. Pristupljeno 14. 01. 2015.
Dela uredi
- Galle, Johann Gottfried (1845). Olai Roemeri Triduum observationum astronomicarum a MDCCVI. diebus m Oct. XX. usque ad XXIII. instituarum reductum et cum tabulis comparatum. Berolini: Typis Academicis.
- Galle, Johann Gottfried (1850). Register zu von Zach's Monatlicher Correspondenz aur Beförderung der Erd- und Himmels-Kunde. Gotha: Im Verlage der Beckerschen Buchh.
- Galle, Johann Gottfried (1857). Grundzüge der schlesischen Klimatologie. Max.
- Galle, Johann Gottfried (1868). Ueber die Bahn des am 30. Januar 1868 beobachteten und bei Pultusk im Königreiche Polen als Steinregen niedergefallenen Meteors durch die Atmosphäre. Breslau: Bei J. Max und komp.
- Galle, Johann Gottfried (1875). Ueber eine Bestimmung der Sonnen-Parallaxe aus correspondirenden Beobachtungen des Planeten Flora auf mehreren Sternwarten der nördlichen und südlichen Halbkugel im October und November 1873. Breslau: Maruschke & Berendt.
- Galle, Johann Gottfried (1882). Ueber die Regenmenge in Breslau und einige neuere Versuche, die Abnahme derselben mit der Höhe betreffend. Berlin: s.n.]
- Galle, Johann Gottfried (1894). Verzeichniss der Elemente der bisher berechneten Cometenbahnen nebst Anmerkungen und Literatur-Nachweisen neu bearbeitet ergänzt und fortgesetzt bis zum Jahre 1894. Leipzig: W. Engelmann.
Literatura uredi
- Bellamy, Frank Arthur (1910). Johann Gottfried Galle: 1812-1910. J. King.
- Wattenberg, Diedrich (1963). Johann Gottfried Galle, 1812-1910: Leben und Wirken eines deutschen Astronomen. Leipzig: Barth.
- Sheehan, William; Kollerstrom, Nicholas; Waff, Craig B. (2005). „Die Neptun-Affäre”. Spektrum der Wissenschaft. 4: 82—88. Pristupljeno 27. 09. 2015.
- Hockey, Thomas (2009). The Biographical Encyclopedia of Astronomers. Springer Publishing. ISBN 978-0-387-31022-0.
- Miller, Frederic P.; Vandome, Agnes F.; John, McBrewster (22. 07. 2010). Johann Gottfried Galle. VDM Publishing. ISBN 978-613-1-80154-9.
