Junkers G.24

Junkers G.24
	Avion Junkers G.24
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1924 do 1929.
Dužina	15,80
Razmah krila	29,37
Visina	5,80
Površina krila	99,00
Prazan	4.330
Normalna poletna	7.200
Klipno-elisni motor	3 h Junkers L 5, linijski 6 cilindara
Snaga	3 h 230 kW kW
Maks. brzina na Hopt	210 km/h
Dolet	660 km
Plafon leta	4.000 m
Brzina penjanja	148 m/min

Junkers G.24 (nem. Junkers G.24) je nemački tromotorni, višesedi, niskokrilac avion, potpuno metalne konstrukcije koji se koristio kao putnički avion, laki bombarder i izviđač, između dva svetska rata^[1].

Projektovanje i razvoj

Junkers G.24 (S-AABG)

Kabina aviona Junkers G.24

Struktura trupa aviona Junkers G.24

Hugo Junkers je 1923. godine savetovao svog glavnog projektanta inž. Ernesta Cindela da razmisli o većoj verziji aviona Junkers F 13 u cilju zadovoljenja narastalih potreba evropskih vazduhoplovnih kompanija. Cindel je uz pomoć inž. Hermana Polmana, prvobitno projektovao jednomotornu uvećanu verziju F 13. Međutim, zbog nedostatka snažnih motora u Nemačkoj 1923. godine (ograničenje Versajskim ugovorom), Cindel je morao da umesto jednog motora, novi avion G 23 opremi sa tri Junkers L 2 motora svaki snage 145 kW. Zbog ograničenja Versajskim ugovorom Junkers je morao da redukuje snagu motora avionu G 23, ali je prvobitni projekt ovog aviona sada nazvan G 24 počeo da proizvodi u Švedskoj koja nije imala ograničenja u pogledu snage motora.

Tehnički opis

Avion Junkers G 24 je jednokrili, slobodnonoseći nisokokrilni, višesedi tromotorni avion mešovite konstrukcije. Dva motora su mu ugrađena u krila aviona a treći se nalazi u nosu (kljunu) trupa aviona. Ovakva konstrukcija rasporeda motora je postala uobičajena (standard) za konstrukciju transportnih i bombarderskih aviona toga vremena. Ovi avioni su uglavnom bili opremljeni junkersovim motorima L-2, L-5 i motorima Jupiter.

Trup aviona G 24 je bio pravougaonog poprečnog preseka, bio je prostran tako da se u njega bez problema mogla smestiti kompletna posada i putnička kabina sa 9 putničkih sedišta. Noseća struktura trupa aviona je bila napravljena kao monokok konstrukcija, rebra u obliku rama su bila od duraluminijuma a obloga od talasastog duraluminijumskog lima, pričvršćena za ramove zakivcima.

Krila su bila debelog profila a oblik je bio jednakokraki trapez sa ravnim završetkom krila. Osa krila je bila upravna na osu trupa aviona. Konstrukcija krila je bila od duraluminijuma a obloge od valovitog aluminijumskog lima.

Stajni trap je bio klasičan fiksan sa gumenim točkovima i elastičnom osovinom. U vertikalnim nosačima stajnog trapa bili su ugrađeni amortizeri. Na kraju repa aviona nalazila se elastična drljača. Umesto točkova lako su se mogle montirati skije ili plovci^[2]^[3].

Varijante aviona

G 23 / G 24 / F 24 - putnički avioni.
K 30 / R 24 / Jug-1 - borbeni avioni.
Hidroavioni - hidro varijanta putničkih i vojnih aviona.

Zemlje koje su koristile avion Junkers G 24

Operativno korišćenje

Putnička varijanta aviona Junkers G 24 je postigla veliki uspeh u civilnom saobraćaju. Oko 20 aviona ovog tipa letelo je u 10 zemalja, a samo u nemačkoj avio kompaniji Lufthanza je letelo 26 aviona G.24. Gotovo sve značajnije linije vazdušnog saobraćaja u Evropi su bile pokrivene ovim avionima koji su na njima leteli sve do početka Drugog svetskog rata (1939). Vojne varijante ovog aviona su prodati Nemačkoj, Čileu (6), Španiji (3), SSSR-u (21) i Jugoslaviji (2). Avioni su bili naoružani sa 6 mitraljeza kalibra od 7,62 do 7,92 mm. Bombarderska varijanta ovog aviona K 30 je mogla da ponese 500 kg bombi^[4].

Avion Junkers G.24 u Jugoslaviji

Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije (VVKJ) je 1932 primilo dva G.24 koji su korišćeni uz ostala dva tipa tromotornih bombardera Dornije Do Y i Avia Foker F 39 . Iako kad su nabavljeni već bili zastareli pored uloge bombardera vršili su i izviđačke, transportne i zadatke veze, a poseban značaj su imali u obuci više generacija pilota za upravljanje višemotornim avionima. Oba aviona ostala su u upotrebi do početka rata i uništena su na aerodromu Jasenica kod Mostara aprila 1941^[5].

Reference

^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 05. 01. 2016. g. Pristupljeno 15. 10. 2015.
^ Nowarra, Heinz J. . Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz. . Bernard & Graefe Verlag. 1993. pp. 41. ISBN 978-3-7637-5467-0.
^ Šavrov V. B. Istoriя konstrukciй samoletov v SSSR do 1938 g., Moskva, Mašinostroenie. {{page|year=2002|isbn=978-5-217-03112-2|pages=}
^ O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941), Let 3/2004. Beograd, 2004.
^ Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.

Literatura

Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.
Ilić, Vidosava (3/2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije“. Let - Flight (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) : pp. 88-106. ISSN 1450-684X.
O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941), Let 3/2004. Beograd, 2004.
Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
Nowarra, Heinz J. . Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz. . Bernard & Graefe Verlag. 1993. pp. 41. ISBN 978-3-7637-5467-0.
Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4.
Šavrov V. B. Istoriя konstrukciй samoletov v SSSR do 1938 g., Moskva, Mašinostroenie. 2002. ISBN 978-5-217-03112-2.
Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga.
Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082.

Spoljašnje veze

[1] „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 05. 01. 2016. g. Pristupljeno 15. 10. 2015.

[2] Nowarra, Heinz J. . Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz. . Bernard & Graefe Verlag. 1993. pp. 41. ISBN 978-3-7637-5467-0.

[3] Šavrov V. B. Istoriя konstrukciй samoletov v SSSR do 1938 g., Moskva, Mašinostroenie. {{page|year=2002|isbn=978-5-217-03112-2|pages=}

[4] O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941), Let 3/2004. Beograd, 2004.

[5] Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]