Википедија

Junkers W 34

Junkers W.34 (nem. Junkers W.34) je nemački jednomotorni, višesedi, niskokrilni avion, potpuno metalne konstrukcije koji se koristio kao putnički, transportni i avion za obuku i trenažu pilota pre za vreme i neposredno posle Drugog svetskog rata. Proizvodila ga je nemačka firma Junkers (nem. Junkers Flugzeug und Motorenwerke AG), a projektovao ga je Herman Polman. Prvi put je poleteo 7. jula 1926. a masovna proizvodnja je počela već naredne 1927. godine.

Junkers W 34

Junkers W 34
Opšte
Namena bombarder/transportni/za obuku
Posada 2 člana
Proizvođač Junkers
Prvi let 7. juli 1926.
Početak proizvodnje 1927.
Dimenzije
Dužina 10.27 m
Razmah krila 17.75 m
Visina 3.53 m
Površina krila 43.0 m²
Masa
Prazan 1.700 kg
Normalna poletna 3,200 kg
Maks. spoljni teret 300 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 x BMW 132 , radijalni motor
Snaga 1 x 660 KS kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt 233 km/h
Maks. brzina na H=0 265 km/h
Dolet 900 km
Plafon leta 6,300 m
Brzina penjanja 182 m/min

Projektovanje i razvoj

uredi
 
Avion Junkers W 34 sa plovcima

Avion Junkers W.34 je projektovan prevashodno kao putnički avion i namenjen za zadovoljavanje potreba vazduhoplovnih kompanija. Vođa projekta je bio inž. Herman Polman a prototip je prvi put poleteo 7. jula 1926. godine.

Tehnički opis

uredi

Trup aviona W.34 je bio pravougaonog poprečnog preseka, bio je prostran tako da se u njega bez problema mogla smestiti kompletna posada i putnička kabina sa 6 putničkih sedišta. Noseća struktura trupa aviona je bila napravljena kao monokok konstrukcija, rebra u obliku rama su bila od duraluminijuma a obloga od talasastog duraluminijumskog lima, čija su se rebra poklapala sa dužinom trupa vršila je dodatno ojačano uzdužno ukrućenje. Obloga je za konstrukciju pričvršćena zakivcima. Glavni rezervoari za gorivo nalazili su se u korenom delu krila aviona, a rezervoar za ulje je bio iza motora. Kokpiti pilota, koji su se nalazile jedna pored drugog, su bili smešteni u zatvorenim kabinama. Trup aviona je konstruisan kao centroplan, tj. koreni deo krila je sastavni deo trupa. Na njega se "kače" levo i desno polukrilo. Mada se za pogon ovog aviona koristio veći broj motora kako nemačkih tako i inostranih, najčešće se koristio vazduhom hlađeni radijalni motor BMW 132.

Krila su bila debelog profila tako da su u njih bez problema mogli da stanu rezervoari za gorivo kao i svi potrebni uređaji i instalacije. Oblik krila je bio jednakokraki trapez sa ravnim završetkom krila. Repni delovi vertikalni i horizontalni stabilizatori i kormila pravca i visine su imali konstrukciju od duraluminijuma a oblogu od aluminijumskog lima. Horizontalni stabilizatori su upornicama bili oslonjeni na trup aviona.

Stajni trap je bio klasičan fiksan sa nezavisnim nogama i gumenim točkovima. Na kraju repa aviona nalazio se samo usmeravajući gumeni točak.

Avion Junkers W.34 mogo je biti naoružan, već prema nameni sa dva do tri mitraljeza 7,92 mm 6 bombi po 50 kg (300 kg ukupne težine).

Korisnici

uredi

Operativno korišćenje

uredi

Već na samom početku proizvodnje, ovaj avion je postigao nekoliko svetskih rekorda: u 1928. sa teretom od 500 kg postigao je visinu od 9.190 m, a sa teretom od 1000 kg postigao je visinu od 7.907 m, a 26. maja 1929. godine, jedan W.34 sa motorom Bristol Jupiter VII bez opterećenja se popeo na visinu od 12.379 m. Ovo je uticalo i na komercijalni uspeh ovog aviona pa je u periodu od 1927. do 1929. godine prodato 44 aviona u 15 zemalja u Kini i Kanadi. U SSSR se ovaj avion proizvodio i prodavao kao putnički i poštanski avion pod istim imenom PS.4. Nakon zatvaranja fabrike Junkers u Fili kraj Moskve 1927. godine, Rusi su nastavili da montiraju i održavaju Junkersove avione od delova dobijenih iz Junkersove fabrike iz Desaua.

Ukupno je proizvedeno 1.974 aviona Junkers W.34 svih tipova. Ovaj avion je u to vreme dominirao u vazdušnom saobraćaju Evrope. Poslednji primerak ovog aviona je povučen iz saobraćaja 1961. godine i smešten u vazduhoplovni muzej u Kanadi (Canada Aviation and Space Museum).

Avion Junkers W.34 u Jugoslaviji

uredi

U toku Drugog svetskog rata Zrakoplovstvo kvislinške NDH je imalo 4 aviona Junkers W.34 koji su korišćeni za obučavanje članova posade višemotornih aviona pre svega navigatora i radiotelegrafista. Pored toga ovi avioni su korišćeni za dotur materijala jedinicama u borbi. Nakon rata jedinice Jugoslovenske armije su zarobile dva ova aviona koje je Ratno vazduhoplovstvo JA koristilo od 1945. do 1952. godine.

Vidi još

uredi

Literatura

uredi
  • Komanda RV i PVO, Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4.
  • V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941—1945, VIIVJ, Beograd, 2000.
  • V. Mikić; Nemačka avijacija u Jugoslaviji 1941—1945, VIIVJ, Beograd, 1998.

Spoljašnje veze

uredi
 
Junkers W 34 na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јункерс_W_34&oldid=27884485”