Ljahi
Ljahi ili Leđani, Lenđani su bili slovensko pleme, koje je naseljavalo teritoriju čije granice nisu pouzdano utvrđene, ali na osnovu različitih izvora može se izvesti zaključak da je ona obuhvatala prostor koji uključuje Voliniju i obale reke Visle. Prema povesti minulih leta Ljahi su se naselili oko reke Visle, nakon napada „Vlaha” (stranaca) na Dunavske Slovene, koji su živeli oko reke Dunav.[1] Od njih su potekli: Poljaci, Mazovljani, Pomorjani, Ljutići, [2] kao i Radimići i Vjatići[3].
Istorijski izvori uredi
U latinskoj istoriografiji Bavarski Geograf je (sredinom 9.veka) zabeležio da Leđani naseljavaju 98 gradova ili naselja.
Lenđani su pomenuti u „De administrando imperio” 959. godine kao „Λενζανηνοί”, u Josiponu 953. godine kao „Lz’njn”, u Povesti minulih leta 981. godine kao „lяhi”, Ali al-Masudi ih pominje 940. godine kao „Landzaneh”.
Lokacija Ljaha uredi
Konstantin VII je zabeležio da su 944. Lenđani (Ljahi) plaćali danak Kijevskoj Rusiji i da su njihovi brodovi pod komandom kneza Vladislava plovili nizvodno do Kijeva da bi učestvovali u pohodu na Vizantiju. Na osnovu ovoga se može zaključiti da su Leđani (Ljahi) imali pristup vodenim tokovima koji su vodili do Dnjepra, na primer reci Stir (nalazi se u Voliniji).[4] Postoji i mogućnost da su Lenđani (Ljahi) koje je Konstantin VII pomenuo u stvari Radimiči za koje je u povesti minulih leta navedeno da su poreklom Ljahi (Lenđani), a koji su naseljavali prostor između reka Soža i Dnjepar uzvodno od Kijeva.
Na osnovu zapisa Konstantina VII, može se zaključiti da su Leđani (Ljahi) naseljavali i područje istorijske Crvene Rusije (Crveni gradovi), čije je središte bilo u gradu Pšemislu.[5] Za isto područje ili deo tog područja je u Povesti minulih leta navedeno da je pod kontrolom Belih Hrvata, dok je za Ljahe (Leđane) navedeno da su u daljoj prošlosti naselili oblast oko reke Visle u kojoj su u 9. veku pominjani Vislani. Ovo može lako biti objašnjeno činjenicom da je Crvena Rusija (zapadna Kijevska Rusija) obuhvatala prostor koji se protezao od Karpata na jugu (naseljen Belim Hrvatima) do Volinije na severu (naseljen Leđanima).
Činjenica da su raspoloživi opisi oblasti oko gornjeg toka reke Dnjestar i reke Bug iz 10. veka nejasni, ostavlja mogućnost za zaključak da su Beli Hrvati, Leđani (Ljahi) i moguće i neka druga plemena delili ovaj prostor, koji se danas nalazi duž granice Ukrajine i Poljske.[4]
Postoje i teorije prema kojima su Leđani povezani sa Bužanima[5] i Duljebima.[6]
Izvori uredi
- ^ Povest minulih leta: „Когда волохи напали на славян дунайских, и поселились среди них, и притесняли их, то славяне эти пришли и сели на Висле и прозвались ляхами”
- ^ Povest minulih leta: „а от тех ляхов пошли поляки, другие ляхи — лутичи, иные —мазовшане, иные — поморяне.”
- ^ Povest minulih leta: „радимичи же и вятичи — от рода ляхов. Были ведь два брата у ляхов — Радим, а другой — Вятко; и пришли и сели: Радим на Соже, и от него прозвались радимичи, а Вятко сел с родом своим по Оке, от него получили свое название вятичи.”
- ^ a b Alexander Nazarenko. Drevnяя Rusь na meždunarodnыh putяh: Meždisciplinarnыe očerki kulьturnыh, torgovыh, političeskih svяzeй IX-XII vekov. Moscow. 2001. ISBN 978-5-7859-0085-1. str. 401–404.
- ^ a b Labuda, G. Czechy, Rus i kraj Ledzian w drugiej potowie X wieku. // Labuda G. Studia nad poczatkami panstwa polskiego. Poznan, 1988. T. II. Pages 167–211.
- ^ Wasilewski T. Dulebowie - Lędzianie - Chorwaci. // Przegląd Historyczny. T. 67. Warsaw, 1976. Pages 181–193.