Njujorške priče
Njujorške priče (engl. New York Stories) je američki antologijski film iz 1989. godine, koji se sastoji od tri segmenta sa centralnom temom grada Njujorka.
| Njujorške priče | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | New York Stories |
| Režija | Vudi Alen Fransis Ford Kopola Martin Skorseze |
| Scenario | Ričard Prajs Fransis Ford Kopola Sofija Kopola Vudi Alen |
| Producent | Džek Rolins Čarls H. Džofe Robert Grinhat Barbara de Fina Fred Ros Fred Fjuks |
| Glavne uloge | Vudi Alen Rozana Arket Mija Farou Đankarlo Đanini Džuli Kavner Nik Nolti Talija Šajer |
| Muzika | Karmajn Kopola Kid Creole and the Coconuts |
| Direktor fotografije | Nestor Almendros Vitorio Storaro Sven Nikvist |
| Montaža | Telma Šunmejker Beri Malkin Suzan E. Mors |
| Producentska kuća | Touchstone Pictures Silver Screen Partners IV American Zoetrope[a] |
| Studio | Buena Vista Pictures Distribution (SAD) Warner Bros. (širom sveta)[1] |
| Godina | 1989. |
| Trajanje | 124 minuta |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 15 miliona dolara |
| Zarada | 10,7 miliona dolara |
| IMDb veza | |
Prvi se zove Životne lekcije, u režiji Martina Skorsezea, po scenariju Ričarda Prajsa i sa Nikom Noltijem u glavnoj ulozi. Drugi je Život bez Zoi, režisera Fransisa Forda Kopole, koji je i napisao scenario zajedno sa svojom ćerkom Sofijom. Poslednji segment je Edip razbija, režisera i scenariste Vudija Alena, koji je i tumačio glavnu ulogu. U međunarodnim bioskopskim izdanjima, redosled tri segmenta je promenjen; prvi je bio Kopolin, zatim Alenov, a na kraju Skorsezeov.
Film je prikazan na Filmskom festivalu u Kanu 1989. godine.[2]
Radnja uredi
Životne lekcije uredi
Lajonel Dobi je priznati apstraktni umetnik koji ne može da slika danima pre zakazane galerijske izložbe svog novog dela. Polet je Lajonelova pomoćnica i bivša ljubavnica. Lajonel je još uvek zaljubljen u nju, ali Polet želi samo njegovo pokroviteljstvo, što otežava stvari jer žive u istom studiju-stanu. Polet izlazi sa drugim ljudima, uključujući umetnika performansa i slikara.
Ove namerne provokacije od strane Polet čine Lajonela veoma ljubomornim — i podstiču njegovu kreativnost. Lajonel i Polet, postaje jasno, koriste jedno drugo: Lajonel koristi nju seksualno, a Polet koristi njega kao sredstvo za ulazak u više sfere njujorške društvene i umetničke scene. Polet želi da odustane od umetnosti i ode kući svojim roditeljima, ali je Lajonel ubeđuje da ostane jer je Njujork mesto gde jedan slikar treba da bude.
Lajonel svoju anksioznost i potisnutu strast unosi u svoj rad. Njegove slike prikazuju vizuelne metafore iz prethodnih odnosa: olujno nebo, zapaljeni mostovi i napaćeni klovnovi. Lajonel shvata da su mu potrebna emocionalna previranja njegovih destruktivnih odnosa kako bi podstakao svoju umetnost. Na umetničkoj izložbi, Lajonel upoznaje još jednu atraktivnu mladu ženu, slikarku u usponu. On je ubeđuje da postane njegova pomoćnica i potencijalno ljubavnica, započinjući ciklus iznova.
Život bez Zoi uredi
Zoi je 12-ogodišnja učenica koja živi u luksuznom hotelu. Ona pomaže arapskoj princezi da povrati vredan komad nakita koji je ona dala Zoinom ocu i koji je kasnije ukraden i vraćen. Zoi pokušava da pomiri svoju razvedenu majku i oca flautistu.
Edip razbija uredi
Njujorški advokat Šeldon Mils ima problema sa svojom previše kritičnom majkom Sejdi Milštajn. Šeldon se stalno žali svom terapeutu na nju, naglas želeći da ona jednostavno nestane. Šeldon vodi svoju verenicu, Lizu, da upozna njegovu majku, koja ga odmah osramoti. Njih troje, kao i Lizina deca iz prethodnog braka, odlaze na mađioničarsku predstavu. Njegova majka je pozvana na scenu da učestvuje kao deo mađioničarskog čina. Stavljaju je u kutiju kroz koju zabadaju mačeve i ona nestaje, baš kao što je i trebalo, ali se nikada više ne pojavljuje.
Iako je u početku besan, ovaj razvoj događaja se pokazao odličnim za Šeldona jer, kada ona izađe iz njegovog života, on konačno može da se opusti. Ali ubrzo, na njegov užas, njegova majka se ponovo pojavljuje na nebu iznad Njujorka. Počinje da nervira Šeldona i Lizu (sa celim gradom koji je sada gleda) neprestano pričajući sa strancima o njegovim najsramnijim trenucima. Ovo opterećuje njegov odnos sa Lizom, koja ga napušta. Šeldona psihijatar ubeđuje da poseti gataru Trevu kako bi pokušao da vrati svoju majku u stvarnost. Trevini eksperimenti se pokazuju neuspešnim, ali Šeldon se zaljubljuje u nju. Kada upozna Trevu sa svojom majkom, ona odobrava njihovu vezu i vraća se na Zemlju.
Uloge uredi
|
Životne lekcije
|
Život bez Zoi
|
Edip razbija
|
Prijem uredi
Zarada uredi
Film je izdat 10. marta 1989. i zaradio je 432.337 dolara u 12 bioskopa tokom prvog vikenda. Ukupno je zaradio 10.763.469 dolara na domaćem tržištu, prikazujući se u 514 bioskopa.[3]
Kritike uredi
Film drži rejting od 75% na sajtu Rotten Tomatoes, prema 24 recenzije.[4]
Alenovi i Skorsezeovi segmenti filma su generalno hvaljeni. Međutim, Hal Hinson, koji je pisao za The Washington Post, smatra da je Kopolin segment „daleko najgori rad ovog reditelja do sada”.[5] Rodžer Ibert iz novina Chicago Sun-Times dao je filmu dve i po zvezdice, rekavši da se „Njujorške priče sastoje od tri filma, jedan je dobar, jedan je loš, a jedan je razočaravajući”. Dalje je objasnio: „Od tri filma, jedini zaista uspešan je Životne lekcije, Skorsezeova priča o sredovečnom slikaru i njegovoj mladoj, nezadovoljnoj devojci. Kopolina ažurirana verzija priče o Eloiz, devojčici koja je živela u hotelu Plaza, iznenađujuće je tanka i nefokusirana. A Alen, otprilike 50-ogodišnji muškarac kojim još uvek dominira njegova majka, počinje dobro, ali onda skreće u pogrešnom smeru na pola puta.”[6]
Napomene uredi
- ^ Život bez Zoi
Reference uredi
- ^ „New York Stories (1989)”. BBFC. Arhivirano iz originala 29. 7. 2021. g. Pristupljeno 29. 7. 2021.
- ^ „Festival de Cannes: New York Stories”. Cannes Film Festival. Arhivirano iz originala 16. 6. 2012. g. Pristupljeno 2009-08-04.
- ^ „Box Office Information for New York Stories”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 7. 5. 2014. g. Pristupljeno 6. 5. 2014.
- ^ New York Stories na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
- ^ Hinson, Hal (3. 3. 1989). „New York Stories”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 21. 1. 2012. g. Pristupljeno 20. 5. 2010.
- ^ Ebert, Roger (3. 3. 1989). „New York Stories”. Chicago Sun-Times. Arhivirano iz originala 8. 7. 2014. g. Pristupljeno 6. 5. 2014.
Spoljašnje veze uredi
- Njujorške priče na sajtu IMDb (jezik: engleski)
