Ђанкарло Ђанини
Ђанкарло Ђанини (енгл. Giancarlo Giannini; рођен 1. августа 1942. Ла Специја, Лигурија), италијански је филмски, ТВ и гласовни глумац и редитељ.[1][2]
| Ђанкарло Ђанини | |
|---|---|
 Ђанини 2009. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. август 1942. |
| Место рођења | Ла Специја, Лигурија, Краљевина Италија |
| Занимање | глумац, редитељ |
| Породица | |
| Супружник | Ливија Џампалмо (в. 1967 — р. 1975) Еврила дел Боно (в. 1983) |
| Деца | 4 |
| Рад | |
| Активни период | 1965 – данас |
| Веза до IMDb-а | |
Глумац са дугом и богатом каријером, успео је да на екрану реконструише различите слике - од обичног радника до мафијашког боса, од комедије до драме, лежерно рецитујући на различитим италијанским дијалектима.[3]
Биографија
уредиСа десет година се преселио са породицом у Напуљ, где је студирао електронику. Затим се преселио у Рим, где је студирао глуму на Националној академији драмске уметности Силвио Д'Амико.
У Риму, са осамнаест година, дебитовао је у позоришту у представи In memoria di una signora amica (У знак сећања на једну даму) Ђузепеа Патронија Грифија са Лилом Брињоне у главној улози.
Касније му је редитељ Бепе Менегати поверио улогу Пака у романтичној комедији Вилијама Шекспира Сан летње ноћи. На сцени у позоришту пожене свој први велики успех, највише захваљујући представама „Вук” по роману Ђованија Верге, где је играо са Аном Мањани и „Ромео и Јулија” Вилијама Шекспира, оба у режији Франка Зефирелија.[4]
Након учешћа у бројним позоришним и телевизијским продукцијама, дебитовао је на филму 1965. године улогом у Fango sulla metropoli Ђина Мангинија. Уследила су многа друга појављивања, али популарност је стекао тек 1965. године, када је глумио у телевизијској серији Дејвид Коперфилд, адаптацији истоименог романа Чарлса Дикенса, у режији Антона Ђулија Мајана, који ће је режирати неколико година касније, као и у филму E le stelle stanno a guardare (1971).
Изузетно важан у овом периоду био је његов сусрет са италијанском редитељком Лином Вертмилер, са којом ће често сарађивати у будућности и која му је 1967. понудила прву главну улогу у филму. Наслов на италијанском језику је „Non stuzzicate la zanzara“, у којем Ђанкарло Ђанини игра са Ритом Павоне, али није успео да се афирмише све до 1970. године када је учествовао у „Dramma della gelosia-Tutti i particolari in cronaca“ Етореа Сколе, где је већ успешно оцртавајући слику представника најсиромашнијих слојева друштва и коју ће касније усавршавати у својим наредним филмовима.[5]
Референце
уреди- ^ „Giancarlo Giannini Biography (1942-)”. www.filmreference.com. Приступљено 2024-01-17.
- ^ „Giancarlo Giannini”. TVGuide.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-17.
- ^ „Giancarlo Giannini | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-17.
- ^ „Giancarlo Giannini”. www.tcm.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-17.
- ^ „Giancarlo Giannini - Actor, Director, Writer”. TV Insider (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-17.
Спољашње везе
уреди
- Ђанкарло Ђанини на сајту IMDb (језик: енглески)
