Википедија

Džeki Stjuart

Ser Džon Jang „Džeki“ Stjuart (engl. Sir John Young "Jackie" Stewart;[1][2][3] Milton, 11. jun 1939) je britanski sportski automobilista i trostruki svetski prvak u Formuli 1. Osvajao je šampionske titule u okviru FIA šampionata 1969, 1971. i 1973. godine. Više titula od njega imaju Hamilton, Fetel, Šumaher, Fanđo i Prost. Osnivač je formula 1 tima Stjuart Gran Pri. Sa nadimkom „Leteći Škot“,[4][5] takmičio se u Formuli 1 između 1965. i 1973. godine.

Džeki Stjuart
Džeki Stjuart
Lični podaci
Puno imeDžon Jang Stjuart
Datum rođenja(1939-06-11)11. jun 1939.
Mesto rođenjaMilton, Ujedinjeno Kraljevstvo
DržavljanstvoUjedinjeno Kraljevstvo
Trenutni timTyrrell Racing, British Racing Motors, Equipe Matra Sports
Statistika
Pobede27
Podijumi43

Izvan Formule 1, za dlaku mu je izmakla pobeda u svom prvom pokušaju na Indijanapolisu 500 1966. i takmičio se u Kan-Am seriji 1970. i 1971. Između 1997. i 1999. godine, u partnerstvu sa svojim sinom Polom, on je bio je direktor trkačkog tima Formule 1 Stjuart Grand Pri.

Nakon povlačenja iz trka, Stjuart je bio sportski komentator televizijske mreže ABC za automobilske trke, pokrivajući Indijanapolis 500 više od jedne decenije, i za nekoliko letnjih Olimpijskih igara pokrivajući mnoge događaje. Stjuart je takođe služio kao portparol televizijskih reklama za Ford Motor kompaniju i Hejneken pivo.

Stjuart je takođe imao ključnu ulogu u poboljšanju bezbednosti motornih trka, u kampanji za bolje medicinske ustanove i poboljšanja staza na stazama za moto-trke.

Nakon smrti Džona Surtisa 2017, on je poslednji preživeli svetski šampion Formule 1 iz 1960-ih. On je takođe najstariji živi pobednik Formule 1 nakon smrti Tonija Bruksa 3. maja 2022.[6]

Mladost uredi

Stjuart je rođen u Miltonu, Danbartonšir, u Škotskoj, selu petnaest milja zapadno od Glazgova. Stjuartova porodica se bavila prodajom Astin, a kasnije i Jaguar, automobila i izgradili su uspešan posao. Njegov otac je bio amaterski motociklistički trkač,[7] a njegov brat Džimi je bio trkač sa lokalnom reputacijom koji je vozio za Ekjuri Ekos i takmičio se na Velikoj nagradi Velike Britanije 1953. u Silverstonu.

Džeki je pohađao osnovnu školu Hartfild u obližnjem gradu Dambartonu, a sa 12 godina se preselio na akademiju Dambarton. Imao je poteškoća u učenju zbog nedijagnozirane disleksije, a zbog toga što stanje nije bilo shvaćeno ili čak široko poznato u to vreme. On je bio redovno grđen i ponižavan od strane nastavnika i vršnjaka zbog toga što ga smatrali „priglupim“ i „tupavim“.[8] Stjuart nije mogao da nastavi svoje srednje obrazovanje nakon 16 godina i počeo je da radi u očevoj garaži kao mehaničarski šegrt. Disleksija mu je zapravo dijagnoszirana tek 1980. godine, kada je njegovom najstarijem sinu Marku dijagnozirano to stanje. Kada je saznao da se disleksija može genetski preneti, i videvši veoma slične simptome kod svog sina koje je iskusio kao dete, Stjuart je pitao da li može da se testira i utvrđeno je da ima poremećaj, kada mu je bila 41 godina.[9] Rekao je: „Kada imate disleksiju i nađete nešto u čemu ste dobri, ulažete više u to nego bilo ko drugi; ne možete razmišljati na način pametnih ljudi, tako da uvek nekonvencijalno razmišljate."[10]

Sa 13 godina pobedio je na takmičenju u gađanju glinenih golubova, a zatim je postao nagrađivani član škotskog streljačkog tima, takmičeći se u Ujedinjenom Kraljevstvu i inostranstvu. Osvojio je britansko, irsko, velško i škotsko prvenstvo u streljaštvu i dva puta osvajao šampionat Evrope zvani „Kup nacija”. On se takmičio za mesto u britanskom timu u gađanju trapa za Letnje olimpijske igre 1960. godine, ali je završio treći iza Džozefa Vitera i Breta Hatarta.[8]

Stjuartov prvi automobil bio je svetlozeleni Astin A30 sa „pravom kožom [presvučenim] sedištima“ koji je kupio neposredno pre svog sedamnaestog rođendana za 375 funti, što je detalj kojeg je mogao da se seti za intervju šezdeset godina kasnije. Za kupovinu je uštedeo od napojnica koje je dobijao za posao u porodičnoj garaži.[11]

Prihvatio je ponudu Barija Filera, klijenta porodičnog preduzeća, da testira nekoliko njegovih automobila u Olton Parku. Za 1961, Filer je obezbedio Markosa, u kojem je Stjuart postigao četiri pobede, i jednom se takmičio u Filerovom Aston DB4GT. Godine 1962, da bi pomogao u odlučivanju da li je spreman da postane profesionalni vozač, testirao je Jaguar E-tipe u Olton Parku, pri čemu je ostvario vremenu Roja Salvadorija u sličnom automobilu godinu dana ranije.[12] Pobedio je u dve trke, svoju prvu u Engleskoj, u E-tipu, a Dejvid Marej iz Ekjuri Ekosija mu je ponudio vožnju u Todžeru EE Mk2 i njihovom Kuperu T49, u kojem je pobedio u Gudvudu. Za 1963. zaradio je četrnaest pobeda, drugu i dve trećine, uz šest prekida.[12]

Godine 1964. ponovo je potpisao ugovor sa Ekjuri Ekosi. Ken Tirel, koji je tada vodio tim Formule Junior za kompaniju Kuper auto, čuo je za mladog Škota od Gudvudovog menadžera staze i pozvao Džimija Stjuarta da vidi da li je njegov mlađi brat zainteresovan za probu.[12] Džeki je došao na test u Gudvudu, preuzimajući novu, i veoma konkurentnu, Formulu tri T72-BMC koju je testirao Brus Maklaren.[12] Ubrzo je Stjuart popravljao Maklarenovo vreme, zbog čega se Maklaren vratio na stazu za nekoliko bržih krugova. Opet, Stjuart je bio brži, i Tirel je ponudio Stjuartu mesto u timu.[8]

Trkački rekordi uredi

Rezime karijere uredi

Sezona Serija Tim Trke Pobed Stubovi F/krugovi Podijumi Poeni Pozicija
1964 Britanska formula tri Tajrelova trkačka organizacija 8 7 4 7 7 54 1.
Francuska formula tri ? ? ? ? ? 0 NC
Francuski trofeji Tim Lotus 3 0 0 0 2 12 5.
Britanska formula tri 2 1 0 0 2 0 NC
Šampionat britanskih salonskih kola – klasa B Red Rouz Motors 2 0 0 0 0 4 6.
1965 Formula jedan Ovenova trkačka organizacija 10 1 0 0 5 33 3.
Britanska formula dava Tajrelova trkačka organizacija 4 0 0 1 1 6 8.
Francuski trofeji 3 0 1 0 0 4 9.
24 sata Le Mana Ovenova trkačka organizacija 1 0 0 0 0 N/A 10.
1966 Formula jedan Ovenova trkačka organizacija 8 1 0 0 1 14 7.
Tasmanska serija 8 4 3 5 5 45 1.
Trofeji Francuske Tajrelova trkačka organizacija 4 0 0 0 0 8 5.
Kan-Am Mekomova trkačka preduzeća 2 0 0 0 0 0 NC
USAC auto šampionat 1 0 0 0 0 0 NC
Britanska formula dva Tajrelova trkačka organizacija 1 0 0 0 0 0 NC
1967 Formula jedan Ovenova trkačka organizacija 11 0 0 0 2 10 9.
Tasmanska serija 6 2 3 1 2 18 2.
Evropska formula dva Tajrelova trkačka organizacija 5 1 1 1 3 0 NC‡
USAC auto šampionat Mekovoma trkačka preduzeća 1 0 0 0 0 0 NC
1968 Formula jedan Međunarodna Mantra 10 3 0 2 4 36 2.
1969 Formula jedan Međunarodna Mantra 11 6 2 5 7 63 1.
Evropska formula dva 4 2 0 2 4 0 NC‡
1970 Formula jedan Tajrelova trkačka organizacija 13 1 4 0 4 25 5.
Šampionat britanskog salona automobila – Klasa C Tim Broadspid 1 0 1 1 0 0 NC
Kan-Am Čaparal auto ink. 1 0 0 1 0 0 NC
1971 Formula jedan Elf Tim Tajrel 11 6 6 3 7 62 1.
Kan-Am Karl Hasovi trkači 10 2 2 1 4 76 3.
1972 Formula jedan Elf Tim Tajrel 11 4 2 4 5 45 2.
1973 Formula jedan Elf Tim Tajrel 14 5 3 1 8 71 1.
Šampionat evropskih turnirskih automobila – Divizija II Ford Keln 3 0 1 0 0 0 NC

‡ Ocenjeni vozači ne ispunjavaju uslove za bodovanje Evropskog prvenstva u Formuli dva

Reference uredi

  1. ^ „No. 56237”. The London Gazette (1st supplement). 16. 6. 2001. str. 1. 
  2. ^ „No. 45554”. The London Gazette (1st supplement). 31. 12. 1971. str. 12. 
  3. ^ „Honours in Scotland”. Birthday Honours 2001. BBC. 15. 6. 2001. Pristupljeno 14. 8. 2006. 
  4. ^ „10 Fast Facts About Sir Jackie Stewart”. hotcars.com. Pristupljeno 18. 10. 2021. 
  5. ^ „The Flying Scot | Jackie Stewart – Nurburgring – 1969 | Automobilist | poster”. motorsportmagazine.com. Pristupljeno 18. 10. 2021. 
  6. ^ Williams, Richard (4. 5. 2022). „Tony Brooks obituary”. The Guardian. 
  7. ^ Kettlewell, Mike, "Stewart: The Flying Scot", in Ward, Ian, executive editor. World of Automobiles (London: Orbis Publishing, 1974), Volume 19, p. 2190.
  8. ^ a b v Stewart, Jackie (2007). The Autobiography Jackie Stewart Winning Is Not Enough. London: Headline Publishing Group. ISBN 978-0-7553-1537-6. 
  9. ^ „Interview on dyslexia: Sir Jackie Stewart”. The Journey To Excellence. Arhivirano iz originala 1. 1. 2016. g. Pristupljeno 19. 1. 2016. 
  10. ^ „Steve Dow, Journalist”. Stevedow.com.au. 25. 1. 2013. Pristupljeno 3. 10. 2013. 
  11. ^ „Sir Jackie Stewart”. Der Schotte Ist Zwar Dreifacher Formel-1-Weltmeister, Aber Kein Wirklicher Autofan.... Auto motor und sport, Motor Presse Stuttgart GmbH & Co. KG. Heft 20: 74. 14. 9. 2017. 
  12. ^ a b v g Kettlewell, str. 2191

Spoljašnje veze uredi

 
Džeki Stjuart na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џеки_Стјуарт&oldid=27425183”