Džekson Lejk

Džekson Lejk (engl. Jackson Lake) izmišljeni je lik u britanskoj naučnofantastičnoj televizijskoj seriji Doktor Hu koji je tumačio Dejvid Morisi.

Džekson Lejk
Dejvid Morisi kao Džekson Lejk
Podaci o kreaciji
Prvo prik.	„Sledeći Doktor” (25. decembar 2008)
Poslednje prik.	„Sledeći Doktor” (25. decembar 2008)
Izmislio	Rasel T. Dejvis
Tumač	Dejvid Morisi

On je bio nastavnik matematike iz 19. veka koji je nakratko verovao da je inkarnacija Doktora pošto su njegova sećanja bila izmenjena zbog info-pečata Kiberljudi, što ga je dovelo do toga da postane smeliji i hrabriji. Međutim, kako mu je Deseti Doktor rekao, info-pečat mu je samo dao informacije o Doktoru, sa svom njegovom hrabrošću i pronalaskom drugačije vrste TARDIS-a kao atributima koje je već bio u stanju da uradi sam.

Biografija

Rani život

Džekson je bio nastavnik matematike. U decembru 1851. preselio se iz Saseksa u London sa suprugom Kerolajn i njihovim sinom Frederikom. Ubrzo su naišli na Kiberljude koji su ubili Kerolajn i oteli Frederika. Nekako je iskoristio info-pečat da bi se odbranio, ali uređaj se vratio, ispunjavajući njegov um podacima koji su Kiberljudi prikupili o Doktoru. U muci zbog gubitka porodice, um mu je eksplodirao. Ušao je u stanje fuge u kojem je verovao da je poslednja inkarnacija Doktora, tek regenerisanog, koji pati od amnezije zbog napada Kiberljudi.

Uveren da je Gospodar vremena, Džekson je spasao ženu po imenu Rozita Farisi od Kiberljudi i učinio je svojom saputnicom. Takođe je počeo da radi na sopstvenom TARDIS-u, balonu na vrući vazduh koji je nazvao „Vezano aero-otpuštanje razvijeno u stilu” i unajmio Džeda da ga čuva.

Susret sa Doktorom

Džekson je nastavio da se ponaša kao Doktor, istražujući otmicu lokalne dece kao i sopstveni „nestanak”. Njegovi podvizi ubrzo su ga doveli u kontakt sa Desetim Doktorom. U početku, Doktor je verovao da će Džekson biti jedna od njegovih budućih inkarnacija, ali je počeo da sumnja da to nije slučaj kada je Džekson pokušao da upotrebi običan šrafciger da odbije napadačke Kibrersenke. Pošto je pronašao dovoljno dokaza, otkrio je Džeksonov pravi identitet i otkrio mu ga. Sa iznenadnim saznanjem da on nije ono što je mislio da jeste, Džekson je doživeo slom i rekao Roziti da prati Doktora, dok se on suoči sa Mersi Hartigan.

Doktor i Rozita su otkrili lokaciju otete dece dok se Džekson suočavao sa razornom istinom. Pošto je povratio većinu svog pamćenja, ali ne mogavši da se seti šta su mu Kiberljudi „uzeli”, smogao je hrabrosti da se pridruži Roziti i Doktoru, naoružavši se bandolirom punim info-pečata. Koristeći uređaje za napad na Kiberljude, Džekson, Rozita i Doktor su se probili ispod reke Temze, gde su oteta deca korišćena kao robovska radna snaga, primorana da konstruišu Kiberkralja, masivno oružje i fabriku za Kiber-preobražaj, kreiranu za invaziju na Zemlju. Dok su Doktor i Rozita izvukli decu, Džekson se potpuno oporavio, sećajući se da su Kiberljudi oteli Frederika.

Pronašavši sina u fabrici, ali previše oduzet od straha da bi ga spasio, Džekson se začudio kad je Doktor skočio u akciju i spasao dečaka. Odvodeći Frederika na sigurno sa Rozitom, Džekson je sa ulice posmatrao kako Doktor uzima njegov TARDIS balon da bi se suprotstavio Hartiganovoj i okončao pretnju Kiberljudi. Pošto je podelio sećanja na Doktora sa info-pečata, znao je da se Doktoru retko zahvaljuje za podvige pa je okupio okupljene ljude da navijaju za Doktora pošto je poslao Kiberkralja u Vremenski vorteks.

Pošto je kriza izbegnuta, Džekson i Doktor su se sreli blizu pravog TARDIS-a. Pošto je Džekson sada udovac koji brine o malom sinu, nije bilo govora o tome da će Doktor pozvati Džeksona da mu se pridruži na njegovim putovanjima. Ipak, Džekson ga je zamolio da pogleda unutrašnjost TARDIS-a na šta je Doktor pristao. Savladan nevericom, Džekson se prisilio da izađe, oduševljen što je konačno video brod. Pošto se ponovo našao sa svojim sinom i imenovao Rozitu za dadilju, Džekson je pozvao Doktora na božićnu večeru, što je Doktor odbio, čak i kada je Džekson predložio da to bude „u čast onih koje smo izgubili”. Međutim, kako je Džekson navaljivao, Doktor je na kraju prihvatio.

Kasniji život

Džekson je počeo da piše roman zasnovan na svom iskustvu sa Doktorom pod naslovom Čovek dva uma, koji je uključivao „Doktora”, „Gospodina Smita” i Kiberljude, a koji je objavljen 1860. godine. Iako je predstavljena kao izmišljena, neki su tačno nagađali da je knjiga autobiografski prikaz njegovih istinskih iskustava.

Ličnost

Prvobitno je Džekson bio pomalo stidljiv i prosečan čovek. Međutim, zbog dejstva info-pečata, koji ga je naterao da poveruje da je on zapravo Doktor, Džekson je postao hrabar, poletan junak. Kada su mu se sećanja vratila, njegovo samopouzdanje je splasnulo, ali, kako se pretnja Kiberljudi nazirala, pronašao je pravu hrabrost duboko u sebi. Doktor je obavestio Džeksona da je njegovo junaštvo njegovo lično delo, a ne neposredno dejstvo info-pečata, jer mu je to samo dalo podstrek. Čak i pošto se njegov pravi identitet ponovo potvrdio, Džekson je zadržao veliki deo znanja koje je stekao kroz svoje kratko iskustvo u ulozi Doktora, zbog čega je osećao vrtoglavicu, iako mu je bilo teško da prihvati stvarnost Doktorovog TARDIS-a, jer ga je umesto toga pogrešno protumačio kao balon na vrući vazduh pre nego što mu je dozvoljeno da uđe u onaj pravi.

Doktor je takođe primetio da je Džekson bio neverovatno briljantan sam po sebi, budući da je bio u stanju da iskoristi znanje vekovima ispred viktorijanske ere kako bi stvorio sopstveno putujuće vozilo u obliku Privezanog vazdušnog oslobađanja razvijenog u stilu, koje je zasnovao na TARDIS-u.

Džekson se takođe pokazao sposobnim za saosećanje, kao što se pokazalo kada je mnogo rizikovao da pomogne Roziti, sažalio se svih uništenih Kiberljudi i razumeo Doktorov bol od gubitka.

Kostim

Kada je Džekson upoznao Doktora, nosio je kaput od žutog dižonskog tvida sa tamnosmeđom karicom, košulju boje slonovače ispod prsluka od bordo i tirkiznog pejslija, kravatu zlatne boje, crne pantalone i crne cipele. Na prsluku je nosio i običan sat, ali onaj na kome su bili urezani njegovi inicijali radi prepoznavanja, koji je Doktor zamenio za modul biopodataka Kameleonskog luka. Kada je bio na otvorenom, posebno noću, nosio je dugačak smeđi Invernes kaput.

Džekson je takođe nosio sopstvenu varijantu soničnog šrafcigera, iako je to bio običan šrafciger. Kada je upitan kako je to „soničan”, rekao je da je ispustio zvuk, demonstrirajući ga kockajući po okviru vrata.