Džems Dolhausi

Džems Remzi, lord Dolhausi (engl. James Broun-Ramsay, 1st Marquess of Dalhousie, 1812-1860), britanski političar i generalni guverner Indije (1848-1856).

Lord Dolhausi (1860).

Politička karijera

Generalni guverner Indije

Lord Dolhausi je tokom svog mandata kao generalni guverner Indije (1848–1856), sproveo niz reformi i velikih javnih radova, ali je takođe izvršio aneksiju više indijskih vazalnih kneževina, što je doprinelo širenju Indijske pobune 1857. godine. Pre svega, Dolhausi je pokrenuo izgradnju prve železnice u Indiji. To je bilo ključno dostignuće, jer su regionalna indijska tržišta bila slabo povezana zbog nedovoljne transportne infrastrukture. Prema Dolhausijevom planu, novo vladino odeljenje za javne radove je planiralo, nadgledalo i subvencionisalo železničke linije koje je trebalo graditi, a kojima su upravljale privatne kompanije. Država je obezbedila železnicama zemljište i zagarantovani minimalni profit — dva ustupka kojima su investitori iz Londona teško mogli da se odupru. Do 1853. godine, prve pruge su izgrađene i vodile su u unutrašnjosti od Kalkute, Madrasa i Bombaja. Godine 1856. Indija je već imala 720 km gotovih, operativnih železnica. Istovremeno, postavljen je električni telegraf koji je omogućavao brzu komunikaciju sa unutrašnjosti okruga po prvi put. Ova telegrafska mreža otvorena je za javnost početkom 1857. godine. Veliki javni radovi su takođe proširili putnu mrežu i izgradili popločane puteve dizajnirane tako da su poštanska kola i diližanse mogle da putuju brzinom do 16 km na sat. Od velike gladi 1837–1838, kanal na Gangu je iskopan i konačno je bio u upotrebi, navodnjavajući 767.000 hektara u 5.000 sela, dok je vlada započela još jedan ambiciozni projekat kanala u Pendžabu po ceni od 5 miliona funti. Dolhausi je upropastio svoje zdravlje teškim radom, proguravši zatvorske reforme, smanjio poštarine i ukinuo unutrašnje carinske dažbine. Takođe je uvedeno suđenje porotom za određene vrste predmeta. Dolhausijeva velika ulaganja u infrastrukturu morala su biti nadoknađena povećanjem prihoda, koje je ostvario aneksijama. Većina ugovora između Britanske istočnoindijske kompanije i vazalnih država dozvoljavali su Britancima da anektiraju svaku državu čiji je vladar umro bez „rođenog naslednika“. To se nazivalo Doktrinom o prekidu, što je značilo da je, prema zakonu Kompanije, kraljevska kuća „propala“ ili izumrla. Kompanija je takođe zadržala pravo da anektira državu čiji se vladar smatra nesposobnim za upravljanje — veoma subjektivni kriterijum, što je primenjeno u aneksiji Auda u februaru 1856. Pre 1848. Britanci su izbegavali takve intervencije, ali Dolhasi je sistematski koristio sva ovlašćenja da eliminiše što više kneževskih država, čime se uvećavaju prihodi Kompanije. Ove aneksije, na kraju su bile jedan od glavnih uzroka pobune 1857. Na položaju ga je 1. marta 1856. nasledio Lord Kaning.

Literatura

• Engels, Fridrih (1960). Izabrana vojna dela. 2. Beograd: Vojno delo. 
• Frey, James (2020). Indian Rebellion, 1857–1859ː A Short History with Documents [Indijska pobuna 1857-1859, kratka istorija sa dokumentina, napisao Džems Frej]. Indianapolis/Cambridge: Hackett Publishing Company, Inc. ISBN 978-1-62466-947-7.