Džejms Irvin

Džejms Irvin
Džejms Irvin
	Irvin kao astronaut NASA
Lični podaci
Puno ime	Džejms Benson Irvin
Datum rođenja	17. mart 1930.
Mesto rođenja	Pitsburg, Pensilvanija, SAD
Datum smrti	8. avgust 1991. (61 god.)
Mesto smrti	Glenvud Springs, Kolorado, SAD
Grob	Nacionalno groblje Arlington
Državljanstvo	SAD
Nacionalnost	Amerikanac
Obrazovanje	AMA (BS, 1951); UM (MS, 1957)
Zanimanje	astronaut; opitni pilot; vazduhoplovni inženjer
Karijera
Tip	Astronaut NASA
Status	preminuo
Čin	Pukovnik (ARV)
Vreme u svemiru	12 dana 7 sati 12 minuta
Svemirske šetnje	4 (18 sati 35 minuta)
Selekcija	Nasina grupa 5 iz 1966.
Misije	Apolo 15
Logo misija
Penzionisanje	31. jul 1972. god.; pre 51 godine
Odlikovanja
Zvanični veb-sajt

Džejms Benson "Džim" Irvin (engl. James Benson "Jim" Irwin; Pitsburg, 17. mart 1930 — Glenvud Springs, 8. avgust 1991) bio je američki pilot, vazduhoplovni inženjer, astronaut; osmi čovek na Mesecu. Izabran je za astronauta 1966. godine.

Pre nego što je izabran za astronauta, leteo je kao borbeni pilot u Američkom ratnom vazduhoplovstvu. Službovao je od 1951. Osim dužnosti borbenog pilota, bio je i instruktor letenja, što ga je umalo koštalo života 1961. godine, kada je imao nesreću sa svojim učenikom, ali je prošao bez većih posledica. Takođe, uspešno je završio obuku za probnog pilota u elitnoj školi Ratnog vazduhoplovstva SAD u vazduhoplovnoj bazi Edvards, Kalifornija, što mu je pomoglo, uz formalno obrazovanje, da bude odabran u astronautski korpus NASA (tri godine pre selekcije imao je neuspešnu prijavu za treću astronautsku grupu).

U svemir je poleteo jednom, kao pilot lunarnog modula na misiji Apolo 15, 1971. godine. Irvin je zahvaljujući ovom letu postao osmi čovek koji je hodao Mesecom i jedan od 24 koji su imali tu priliku da putuju na njega. U svemiru je proveo 12 dana. Tokom boravka na Mesecu, Irvin i komandant leta Dejvid Skot, obavili su značajna istraživanja Mesečevog tla i izveli značajne naučne eksperimente, ostavili su figuricu Pali astronaut u znak sećanja na kolege koji su položili svoje živote u ime osvajanja kosmičkih prostranstava, a takođe su i prvi ljudi koji su vozili lunarni rover po Mesecu. S obzirom na činjenicu da su neumorno radili tri dana, Irvinovo srce je doživelo značajne napore. Po povratku kući, stanje mu se pogoršalo, a sreća u nesreći je bila ta što se nalazio u uslovima nulte gravitacije i čistog kiseonika. Ubrzo nakon leta doživeo je prvi infarkt. Penzionisao se krajem jula 1972. u činu pukovnika. Tokom svoje karijere u NASA, Irvin je bio i rezervni član posade na letu Apolo 12, kao i pomoćne posade misije Apolo 10.^[1]

Tokom karijere zabeležio je preko 7.015 časova leta, i više od 5.300 na mlaznjacima.

Još kao dečak bio je fasciniran Mesecom i ispričao je roditeljima kako će hodati po njemu.^[2] Srednju školu je završio u Solt Lejk Sitiju, Juta, 1947. godine. Diplomirao je pomorske nauke na Mornaričkoj akademiji SAD u Anapolisu, 1951. godine. Magistrirao je vazduhoplovnu i instrumentacionu tehniku na Univerzitetu Mičigen 1957. Preminuo je 8. avgusta 1991. godine od posledica srčanog udara. Imao je 61 godinu. Sahranjen je na Nacionalnom groblju Arlington.^[3] Prvi je i najmlađi astronaut koji je hodao po Mesecu koji je umro. Član je nekoliko kuća slavnih i nosilac brojnih društvenih priznanja, civilnih i vojnih odlikovanja. Dva puta se ženio, a iza sebe je ostavio suprugu i petoro dece.

Pohodi na Ararat uredi

Irvin je 1972. godine, nakon što se povukao iz NASA i Ratnog vazduhoplovstva SAD, osnovao fondaciju High Flight Foundation. Isticao je da su ga iskustva iz svemira više približila Bogu. Kao "Ambasador dobre volje u ime Princa mira" sve do svoje smrti zastupao je tezu da je "važnije to što je Isus hodao Zemljom nego čovek Mesecom." Gde god je putovao, Irvin je nosio sa sobom zastavice koje je delio liderima država sa kojima se susretao. Zastavice koje je nosio na Mesec i koje su bile svedočanstvo Isusa Hrista.^[4] Više puta je vodio ekspedicije na planinu Ararat, u potrazi za Nojevom barkom.^[5]

Incident sa poštanskim markicama uredi

Primerak poštanske markice sa Apola 15

Nakon misije Apolo 15, došlo se do saznanja da su astronauti neovlašćeno nosili sa sobom na Mesec 398 komemorativnih poštanskih markica. Od ukupnog broja, njih 100 je prodato jednom nemačkom trgovcu. Prihodi od prodaje trebalo je da odu u fond za decu posade leta. Mada nije reč ni o čemu nezakonitom, i iako je NASA ranije umela da zažmuri na jedno oko kod ovakvih slučajeva, ovoga puta je reakcija bila stroga — niti jedan od astronauta sa Apola 15 nije ponovo poleteo u svemir. Irvin je, međutim, ranije još saopštio da će se penzionisati, tako da ova odluka čelnika NASA nije imala negativnog efekta po njegovu karijeru astronauta.^[6]