Džejn Mendelson

Džejn Simon Mendelson (engl. Jane Simone Mendelsohn, 1965) je američka književnica. Njeni romani su poznati po mitskim temama, poetskim slikama i alegorijskim sadržajima, kao i temama ženskog i ličnog osnaživanja. Mendelsonov roman I Was Amelia Earhart (Ja sam bila Amelija Erhart) bio je međunarodni bestseler 1996. godine i bio je u užem izboru za Žensku nagradu beletristiku.

Džejn Mendelson
Lični podaci
Puno ime	Džejn Simon Mendelson
Datum rođenja	(1965-00-00)1965.
Mesto rođenja	Njujork, SAD
Obrazovanje	Univerzitet Jejl
Književni rad
Najvažnija dela	I Was Amelia Earhart, Innocence, American Music, Burning Down the House

Pozadina i lični život

Mendelson je rođena u Njujorku, kao ćerka psihijatra i istoričara umetnosti. Pohađala je školu Horace Mann u Njujorku, a diplomirala je na Univerzitetu Jejl 1987, sa pohvalom, Phi Beta Kappa. Pohađala je pravni fakultet Jejla godinu i po pre nego što je započela karijeru pisca/novinara. U svojim dvadesetim radila je kao asistent književnog urednika u The Village Voice i kao tutor na Univerzitetu Jejl. Mendelson je udata i živi u Njujorku sa suprugom, rediteljem Nikom Dejvisom, i dve ćerke, Lili i Grejs.

Novinarstvo

Mendelsonove recenzije knjiga i drugo novinarstvo pojavili su se u The New York Times, The London Review of Books, The New Republic, The Guardian, The Yale Review, Lit Hub i drugim publikacijama.

Novele

• I Was Amelia Earhart (Bila sam Amelija Erhart) (1996)
• Innocence (Nevinost) (2000)
• American Music '('Američka muzika) (2010)
• Burning Down the House (Spaljivanje kuće) (2016)

Mendelsonov debitantski roman, I Was Amelia Earhart (Ja sam bila Amelija Erhart), govori o izmišljenom izveštaju o danima koji su prethodili i posle nestanka legendarne avijatičarke Amelije Erhart i njenog navigatora u toku leta 1937. Knjiga se 14 nedelja 1996. pojavljivala na listi najprodavanijih New York Times i izazvala je široku kritiku, a mnogi recenzenti su se divili poetskim i mitskim kvalitetima knjige. Mičiko Kakutani je u New York Times napisala: „U ovom lirskom prvom romanu... gđa. Mendelson je odlučila da koristi gole obrise avijatičarskog života kao armaturu za poetsku meditaciju o slobodi, ljubavi i letu... Dobijeni roman... priziva duh mitske ličnosti, dok stoji samostalno kao snažno zamišljeno delo fikcije. Gospođa Mendelson svoju priču unosi snagom bajke”. Dafne Merkin je napisala u The New Yorker da se roman „pojavljuje kao srebrni bljesak na olovnom nebu savremene fikcije. To je zastrašujuće i delikatno nagađanje...Mendelson je vrsta pisca koji oštricu uzima kao svoj svet, a ne obrnuto: njena knjiga ocrtava mali prostor za sebe u kome će živeti, a zatim ispunjava ovaj prostor senkovitim mrljama, mrljama svetlih boja i oblastima koje izgleda da je prozni ekvivalent bele boje. Njen roman je, zaista, prožet vizuelnim efektima... Njegov tihi vazduh zaprepašćenja daje sjaj novosti svemu što dotakne.„ Roman je bio književna senzacija i ušao je u uži izbor za Žensku nagradu za beletristiku 1997. godine.

Innocence (Nevinost), objavljena 2000. godine, takođe je dobila pozitivne kritike. Priča o punoletstvu Beketove, tinejdžerke čija je majka poginula u tragičnoj nesreći; Boreći se istovremeno sa ovim gubitkom, naletom očiglednih samoubistava u njenoj novoj školi i značajem njenog prvog perioda, Beketova se zapliće u mračni, misteriozni svet u kome su lepota i mladost sve, a mračne sile će ići do krajnjih granica da zadržati ih. Recenzenti su se divili alegorijskim kvalitetima gotičke horor priče i poeziji pisanja, dok su drugi čitali knjigu kao direktnu žanrovsku fikciju. The Village Voice je napisao: „Nevinost je neka vrsta Rozmarine bebe koja se kanališe preko Džej Di Selindžera...To je graciozan, obmanjujući tinejdžerski triler koji je neobično povezan sa emocionalnim radom mladog lika, i, u isto vreme, knjiga nekoga ko jasno razume trikove zbog kojih se stranice Stivena Kinga okreću.” Kirkus Reviews je takođe pohvalio knjigu: „Pozivajući se na niz analoga koji favorizuju pop-kulturne heroine Alise u zemlji čuda, Čarobnjaka iz Oza, Lolite i Noći veštica, Mendelson izoluje svoju smelu heroinu tako strašno kroz retke pasuse i nenaseljeni svet da čak najbesmislenije pretnje iskaču iz okvira pokreta da bi podstakle vrisak čiste paranoje. Obavezno čitanje za svakoga ko misli da su se tinejdžeri danas naduvali od prava: grimizna fantazija u kojoj odrasli i odraslo doba nisu glupi ukočenici već agenti nezamislivog zla.”

American Music (Američka muzika), objavljena 2010. godine, govori o Milu, veteranu rata u Iraku sa PTSP-om, i Honor, njegovom somatskom terapeutu. Kroz niz vizija, koje obuzimaju oboje svaki put kada se dodirnu, oni otkrivaju porodičnu priču koja se odvija kroz istoriju i povezana muzikom. Pohvale za knjigu bile su skoro univerzalne, a mnogi kritičari pohvalili su Mendelsona za njen proganjajući i lirski stil i njene sposobnosti pripovedanja. The New York Times Book Review je rekao da je American Music redefinisala žanr višegeneracijske porodične priče: „Zahtevna, dirljiva, razorna, američka muzika je priča ispričana u blistavim slikama... Kako nešto tako tanko može pokriti toliku zemlju? Ova širina se postiže nizom upečatljivih utisaka koji prate priču o porodici, istoriju Amerike 20. veka i evoluciju američke muzike...To je svedočanstvo Mendelsonove veštine da ona može da dekodira ceo život na slici.” Ron Čarls je napisao u The Washington Post, „Roman o moći priča...Kakav zadivljujući pripovedač može biti Mendelson. Izuzetno je dobra u postavljanju scena brzo i izazovno, odmah podižući likove do kojih nam je stalo i uvlačeći nas u njihove sukobe... Romantična priča o romantičnim pričama, puna ljubavi i čežnje, očaja i usamljenosti, i povezanosti jedne žene sa svima njima... [Mendelson] piše one vrste ljupkih, mudrih fraza koje će vas naterati da podvučete pasuse. Kejt Kristensen je napisala u glavnoj recenziji za Elle: „Nepretenciozan, pokretljiv, inteligentan i svež...Inventivan, strastven, sadržajan roman čija je glavna tema sama ljubav i čija je sporedna tema, muzika, emocionalni, smisleni kontrapunkt. Poput grofa Bejsija i njegovog orkestra, ova knjiga se ljulja.” Dona Siman dala je knjizi recenziju Booklist sa zvezdicom, napisavši: „U njenim izuzetnim, psihološki tečnim romanima, stvarno i zamišljeno se stapaju dok Mendelson testira moć priča da nas definišu, vode, a ponekad i unište. Njen treći roman je zamršena slagalica proganjajućih, dalekosežnih, tajno povezanih ljubavnih priča...Svaki milje je senzualno izveden, dok muzika, posebno džez, služi kao ujedinjujuća sila i ključ za preživljavanje epske želje i gubitka.” Mendelson trenutno adaptira roman u mjuzikl, koji je naručio Američki repertoarski teatar u Kembridžu, Masačusets.

Burning Down the House, Mendelsonova najnovija knjiga, o rivalstvu i tajnama bogatog klana nekretnina u Njujorku, objavljena je 2016. Donna Seaman dala je recenziju romanu na listi knjiga, napisavši: „Sa prekrasnim, grozničavo maštovitim opisima psihe njenih izmučenih likova i okruženjima u rasponu od Menhetna do Istanbula do Laosa, Mendelson, prorok, zaslepljujući i šokantan, stvara vrtlog tragičnih promašaji i zločini“. Endrju Solomon, dobitnik National Book Critics Circle Award za svoju publicističku knjigu Far From the Tree (Daleko od drveta), primetio je pronicljivost romana, napisavši: „Sa svojim razornim okom za detalje koji govore, njenim uvek prodornim uvidom i njenom tihom duhovitošću, Džejn Mendelson je napisao knjigu za vekove, izvanredno istraživanje ljudske sujete i ranjivosti, moći i obespravljenosti, luksuza i tuge. Njeno pisanje je i zategnuto i bujno, njeni ranjeni likovi i ekstravagantni i autentični, njena priča velika, ali intimna. Ovo je književnost prvog reda.”

Nagrade

• 1997 - Ženska nagrada za beletristiku, uži izbor, I Was Amelia Earhart
• 1998 - Dablinska književna nagrada, duga lista, I Was Amelia Earhart

Vidi još

• Spisak dobitnika ženske nagrade za beletristiku

Spoljašnje veze

• Jane Mendelsohn