Википедија

Džej-Džej Kejl

Džon Veldon Kejl[1] (engl. JJ Cale; Oklahoma Siti, 5. decembar 1938 — La Hoja, 26. jul 2013), poznatiji kao Džej Džej Kejl, bio je američki kantautor, muzičar i jedan od osnivača Talsa zvuka - muzičkog stila koji se zasniva na bluzu, rokabiliju, kantriju i džezu. Muzički kritičari su Kejlov stil sviranja nazvali "lejd bek".

Džej Džej Kejl
Lični podaci
Puno imeDžon Veldon Kejl
Datum rođenja(1938-12-05)5. decembar 1938.
Mesto rođenjaOklahoma Siti, SAD
Datum smrti26. jul 2013.(2013-07-26) (74 god.)
Mesto smrtiLa Hoja, Kalifornija, SAD
ZanimanjeMuzičar, tekstopisac
Muzički rad
Aktivni period1958-2013
ŽanrAmerikana, bluz, kantri-rok, Talsa zvuk
InstrumentGitara, vokal, klavir, klavijatura, bas, bubnjevi
Ostalo
Povezani članciLeathercoated Minds, Erik Klepton, Leon Rasel
Veb-sajtjjcale.com

Mnoge pesme koje je Kejl napisao postale su zaštitni znak drugih muzičara: „After Midnight" i „Cocaine", koje je obradio Erik Klepton, „Clyde" - Vejlon Dženings i „Call Me the Breeze" koju su obradili Lenard Skinard, Džoni Keš i Erik Klepton. Godine 2008, zajedno sa Erikom Kleptonom, dobio je nagradu Gremi.

Život i karijera uredi

Rođen je 5. decembra 1938. u Oklahoma Sitiju.[1] Odrastao je u Talsi gde je završio srednju školu. Početkom šezdesetih godina 20. veka, zajedno sa nekoliko muzičara iz Talse, Kejl se preselio u Los Anđeles, gde je počeo raditi kao tehničar u jednom studiju.[2] Pošto nije uspeo kao muzičar, vratio se u Talsu. Popularnost mu je donela Kleptonova obrada pesme "After Midnight" iz 1970. Kejlov prvi album, ,,Naturally", imao je lakonskim tekstovima. Jedan je od prvih muzičara koji su počeli koristiti ritam mašinu, što, zajedno sa originalnom žanrovskom mešavinom, daje poseban i vanvremenski kvalitet njegovom radu i odvaja ga od ostalih interpretatora izvorne američke muzike .", smatra novinar Los Anđeles Tajmsa Ričard Kromlin.[3] Nil Jang je jednom prilikom primetio da su, od svih muzičara koje je ikad čuo, Džej Džej Kejl i Džimi Hendriks bili najveći majstori električne gitare.[4]

Neki izvori pogrešno navode da je njegovo pravo ime bilo Džin-Džejks Kejl.[5] U dokumentarcu „To Tulsa and Back: On Tour with J.J. Cale" (2005), Kejl govori da mu je taj nadimak dao Elmer Valentajn, suvlasnik noćnog kluba „ Sunset Strip", koji ga je zaposlio sredinom šezdesetih, kako ga javnost ne bi mešala sa Džon Kejlom iz benda Velvet andergraund. [6]

U dokumentarcu, Erik Klepton opisuje Kejlov stil kao "...veoma minimalistički...", precizirajući: "...sve je u finesama".

Kejlov najveći hit singl, „Crazy Mama", dospeo je na 22. poziciju američke „Billboard Hot 100" liste. Kejl u dokumentarcu objašnjava kako je odbio gostovanje u emisiji „American Bandstand" Dika Klarka, da bi izveo pesmu Crazy Mama(što bi sigurno povećalo njenu popularnost), jer mu producenti nisu dozvolili da dovede svoj bend, tražeći da pesmu izvede na plejbek. [7]

Kejl je često sam bio i producent i tehničar na snimanju svojih albuma. Njegov tihi vokal bio je skroz nečujan u toj smeši zvukova. Svoj jedinstven zvuk objašnjava činjenicom da je često bio "sam svoj majstor": „ Sa svom ovom tehnologijom sada možeš sam stvarati muziku i puno ljudi to i radi. Počeo sam to raditi pre dosta vremena i shvatio sam da tako stvorio jedinstven zvuk."[8]

Pozornica na Kejlovim koncertima uvek je bila minimalno osvetljena.

Nezavisni izdavač Fervud mjuzik iz Velike Britanije objavio je Kejlove pesme u tri izdanja u periodu od 2001. do 2009. Fairwood Music (UK) Ltd.

Kejl je umro od infarkta jula 2013. u La Hoji, Kaliforniji u dobi od 74 godine[9][10][11]

Obrade uredi

Kejlove pesme su obrađivali mnogi muzičari: „After Midnight" i „Cocaine" - Erik Klepton, „Call Me the Breeze" - Lenard Skinard, Džoni Keš i Erik Klepton, „Clyde" - Veldon Dženings i Dr. Huk, „I Got the Same Old Blues" - Lenard Skinard, „Ride Me High" i „Travelin' Light" - Vajdspred panik, „Bringing It Back" - Kanzas, i „Magnolia" - Poko.

Godine 1974. Kapetan Bifhart je obradio pesmu „Same Old Blues" na albumu „Bluejeans & Moonbeams".

Karlos Santana je obradio „The Sensitive Kind" na albumu „Zebop!" (1981).

Pesma „Run" (1992) sa albuma „Lazer Guided Melodies" grupe Spiritualized zapravo je obrada Kejlove „Call Me the Breeze" sa dodatnim tekstom. Na omotu albuma Kejl je naveden kao tekstopisac.

George Thorogood & The Destroyers su obradili „Devil In Disguise" na albumu „Ride 'Till I Die" (2003).

Uz „After Midnight" na svom prvom albumu (1970) i „Cocaine" na „Slowhand" (1977), Erik Klepton je obradio i Kejlovu „I'll Make Love To You Anytime" na albumu „Backless" (1978). Ostale Kleptonove obrade Kejlovih pesama su „Travelin' Light" na „Reptile" (2001), „River Runs Deep" i „Everything Will Be Alright" na „Clapton" (2010) i „Angel" na albumu „Old Sock" (2013).

Godine 2014. Erik Klepton i prijatelji su objavili album „The Breeze: An Appreciation of JJ Cale" u znak sećanja na Kejla. Na albumu su svirali Klepton, Tom Peti, Mark Nopfler, Džon Majer, Don Vajt, Vili Nelson, Kristina Lejkland i drugi. U video verziji Call Me the Breeze, Klepton kaže: „ Bio je fantastičan muzičar. I bio je moj heroj."[12]

Diskografija uredi

Izvor:[13]

Singlovi uredi

  • 1958 "Shock Hop"/"Sneaky" (kao Džoni Kejl)[14]
  • 1960 "Troubles, Troubles"/"Purple Onion" (kao Džoni Kejl Kvintet)[14]
  • 1961 "Ain't That Lovin You Baby"/"She's My Desire" (kao Džoni Kejl Kvintet)[14]
  • 1965 "It's A Go Go Place"/"Dick Tracy"
  • 1966 "In Our Time"/"Outside Looking In"
  • 1966 "After Midnight"/"Slow Motion"
  • 1971 "Crazy Mama" (sa albuma „Naturally", na poziciji #22 američkih singl čartova 8. aprila 1972, i #21 u Kanadi 15. aprila)
  • 1972 "Lies"/"Riding Home"
  • 1979 "Katy Kool Lady"/"Juarez Blues"

Studio Albumi uredi

Uživo Albumi uredi

  • 2001 Live

Kolaboracije uredi

Albumi u kojima gostuje Džej Džej Kejl uredi

Kompilacije uredi

  • 1984 Special Edition (kompilacija hitova sa prethodnih albuma)
  • 1997 Anyway the Wind Blows: The Anthology
  • 1998 The Very Best of J.J. Cale
  • 2000 Universal Masters Collection
  • 2003 After Midnight (Nemačko izdanje)
  • 2006 The Definitive Collection
  • 2006 Collected (sa bonus pesmama, samo na Holandskom izdanju)
  • 2007 Rewind: The Unreleased Recordings
  • 2011 The Silvertone Years (hronološka kolekcija Kejlove muzike, izdao Silvertone 1989–1992)

Snimci uredi

  • 1979 In Session At The Paradise Studios - Los Angeles, J.J.Cale featuring Leon Russell
  • 2004 Eric Clapton's Crossroads Festval Kejl sa bendom sa američke turneje 2004. godine, sviraju sa Kleptonom.
  • 2005 on tour with J J Cale - to Tulsa and back dokumentarni film snimljen tokom američke turneje (2004) sa Kejlom, Kristinom Lejklend, Džimijem Karstinom, Bilom Rafenspergerom, Rokijem Friskom.

Reference uredi

  1. ^ a b „Bio”. JJ Cale official website. Arhivirano iz originala 15. 6. 2011. g. Pristupljeno 9. 3. 2011. 
  2. ^ Hoekstra, Dave (15. 4. 1990). „Songwriter J. J. Cale prefers to remain in the background”. Chicago Sun-Times. Arhivirano iz originala 3. 6. 2013. g. Pristupljeno 24. 12. 2014.  – preko HighBeam Research (potrebna pretplata)
  3. ^ Cromelin, Richard (24. 2. 2009). „J.J. Cale rolls on”. Los Angeles Times. 
  4. ^ McDonough, Jimmy (2013). Shakey: Neil Young's Biography. ISBN 9781446414545. 
  5. ^ „J. J. Cale”. poemhunter.com. Arhivirano iz originala 08. 05. 2014. g. Pristupljeno 28. 7. 2013. 
  6. ^ „Obituary: JJ Cale was music’s towering figure”. whereseric.com. 28. 7. 2013. Pristupljeno 27. 7. 2013. 
  7. ^ „J. J. Cale Biograph”. Sing 365.com. Arhivirano iz originala 18. 1. 2013. g. Pristupljeno 6. 1. 2013. 
  8. ^ „Obituary: JJ Cale was music’s towering figure”. gulfnews.com. 28. 7. 2013. Pristupljeno 11. 8. 2013. 
  9. ^ „JJ Cale passed away at 8:00 pm on Friday July 26 at Scripps Hospital in La Jolla, CA.”. JJ Cale official website. Pristupljeno 27. 7. 2013. 
  10. ^ Castillo, Mariano (27. 7. 2013). „Writer of hits JJ Cale dead at 74”. CNN.com. Pristupljeno 27. 7. 2013. 
  11. ^ „Cale's agent confirms his death”. The Rosebud Agency. 
  12. ^ „Call Me The Breeze 2014 video. Clapton's declaration is at 2'44"”. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 24. 12. 2014. 
  13. ^ „Music”. JJ Cale official website. Arhivirano iz originala 31. 12. 2014. g. Pristupljeno 9. 3. 2011. 
  14. ^ a b v „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 26. 4. 2007. g. Pristupljeno 24. 12. 2014. . law.emory.edu

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џеј-Џеј_Кејл&oldid=27632069”