Џони "Џ.Р." Кеш (26. фебруар 193212. септембар 2003) био је амерички певач, текстописац, гитариста, глумац и композитор који се широм света сматра једним од најутицајнијих музичара 20. века[4]. Иако првенствено запамћен као икона кантри музике, његове песме садрже елементе рокенрола, рокабилија, блуза, фолка и госпела. Управо ова музичка свестраност је донела Кешу ретку част да буде примљен у три различите куће славних (Кантри, Рокенрол[5] и Госпел музике).

Џони Кеш
JohnnyCash1969.jpg
Фотографија Џонија Кеша из 1969.
Основне информације
Пуно имеЏон Р. Кеш
Датум рођења(1932-02-26)26. фебруар 1932.
Место рођењаКингсленд, САД
Датум смрти12. септембар 2003.(2003-09-12) (71 год.)
Место смртиНешвил, САД
Активни период1954—2003.
Занимањепевач, писац песама, музичар, глумац
Жанр(ови)кантри,[1][2] фолк, блуз, рокенрол[3]
Инструмент(и)вокал, гитара
Издавачка кућаSun Records
Columbia Records
Mercury Records
American Recordings
House of Cash
Legacy Recordings
Веб-сајтwww.johnnycash.com

Кеш је остао упамћен по свом дубоком бас-баритон гласу[6], препознатљивом звуку свог пратећег бенда "Тројка из Тенесија"[7][8], по бесплатним концертима у затворима[9][10], имиџу због ког је зарадио надимак "Човек у црном" (Men in Black). Традиционално је своје концерте започињао једноставним поздравом "Здраво, ја сам Џони Кеш"[11], а затим би уследила његова препознатљива нумера Folsom Prison Blues.

У својим песмама је опевао различите теме, најчешће пева о патњи, моралним дилемама и искупљењу, нарочито у каснијој фази каријере[12][13]. Његове најпознатије нумере су: I Walk the Line, Folsom Prison Blues, Ring of Fire, Get Rhythm, Man in Black[14]. Такође је снимао и шаљиве песме као што су: One Piece at a Time и A Boy Named Sue; дует са својом будућом супругом Џун Картер под називом Jackson (ког су пратили бројни дуети настали за време њиховог брака); и железничарске теме Hey, Porter и Rock Island Line. У последњој фази своје каријере Кеш је обрађивао песме модерних рок музичара, од којих је свакако најуспешнија обрада групе Nine Inch Nails - Hurt.

Даљим пореклом је из Шкотске.[15]

ЖивотУреди

НаслеђеУреди

Кеш је био шкотског подрекла, али то је сазнао тек кад се почео бавити проучавањем свог породично стабла. Након случајног сусрета с бившим земљопоседником са Фалкланда, мајором Мајклом Кричтон-Стјуартом,[16][17][18] нашао је корене породице Кеш још у 11. веку у Фифеу у Шкотској.[17][19]

У младости је веровао како је углавном ирских и индијанских корена (било му је речено како је једна четвртина Чероки). Чак и кад је сазнао да нема индијанске крви, Кеш је очувао осећај саосећајности за америчке домороце. Ови осећаји изражени су и у неким његовим песмама, као што су „Апачке сузе” и „The Ballad of Ira Hayes”, те на његову албуму Bitter Tears.

Детињство и младостУреди

Џони Кеш рођен је као Џ. Р. Кеш у Кингсланду у држави Аркансас у породици Реја и Кари (девојачки Риверс) Кеш, а одрастао је у Дајесу у истој држави.

Кешу је наводно дано име „Џ.Р.” јер његови родитељи нису могли да се усугласе око имена, само око иницијала. Кад је регрутован у Америчко ратно ваздухопловство, војска није могла да прихвати иницијале уместо имена, па је усвојио Џон Р. Кеш као своје законско име. Године 1955, након потписивања уговора са Сан рекордсом, за уметничко име је узео Џони Каш. Његови пријатељи и женина родбина обично су га звали Џон, док су га чланови његове породице наставили да зову Џ.Р.

Кеш је био једно од седмеро деце: Реба Ханкок, Џек, Џоан (Кеш-Јејтс), Томи, Рој и Лоуиз Каш Гарет. Његов млађи брат, Томи Кеш, такође је постао успешан каунтри музичар.

Са пет година, Џ.Р. је радио на пољима памука, певајући уз рад са породицом. Породична фарма је бар једном била поплављена, што га је касније инспирисало за песму „Five Feet High and Rising”.[20] Економски и лични проблеми породице током Велике депресије инспирисали су многе његове песме, поготово оне о људима који се суочавају са сличним потешкоћама.

Кеш је био врло близак с братом Џеком, који је био две године старији. Џек је 1944. подлетео под велику пилу у пилани где је радио која га је готово преполовила. Умро је након надељу дана испуњених ужасним патњама.[20] Кеш је често говорио о кривњи коју је осећао због тог догађаја. Према књизи Кеш: Аутобиографија, његов отац је тог јутра отишао. Његова мајка, он и сам Џек су имали лош предосећај тог дана па је мајка рекла Џеку да тај дан не иде на посао него да оде с братом на пецање. Џек је инсистирао на раду, јер је породици требало новца. На својој посмртној постељи, Џек је бунцао о визијама раја и анђела. Деценијама касније, Кеш је говорио како се радује да ће се сусрести с братом у небесима. Написао је како је у својим сновима често виђао брата који је увек био две године старији од оног колико је он сам у том тренутку имао година.

Кешовим раним успоменама доминирали су госпел музика и радио. Уз помоћ своје мајке и пријатеља из детињства, Џони је као дете научио да свира гитару и пише песме. У средњој школи је певао на локалној радијској групи; неколико деценија касније објавио је албум традиционалних госпел песама, назван My Mother's Hymn Book. Он је био је и под утицајем традиционалне ирске музике коју су сваке недеље на радију изводили Денис Деј i Џек Бени.[21]

Кеш се придружио Ратном ваздухопловству. Након основне обуке у бази Лакланд и техничке обуке у бази Брукс, у Сан Антонију, Кеш је додељен обавештајном оделу у немачком Ландсбергу, као декодер Морсеова кода. Дана 3. јула 1954. је часно отпуштен с чином наредника. Вратио се у Тексас.

Први бракУреди

Током обуке, Кеш је 18. јула 1951. на клизалишту у Сан Антонију упознао Вивиан Либерто. Месец дана након отпуста, 7. августа 1954, венчали су се у католичкој цркви свете Ане у Сан Антонију. Добили су четири кћери: Росан (рођена 24. маја 1955), Катлин „Кати” (рођена 16. априла 1956), Синтија „Синди” (рођена 29. јула 1958) и Тара Џоан (рођена 24. августа 1961).

КаријераУреди

Рана каријераУреди

Пар се 1954. преселио у Мемфис у држави Тенеси, где је он продавао алат док се обучавао за радијског најављивача. По ноћи је свирао с Лутером Перкинсом и басистом Мар[аллом Грантом. Перкинс и Грант су били познати као Тенесијска двојка. Кеш је скупио довољно храбрости и посетио студио Сан Рекордса, надајући се да ће добити уговор за снимање.[22] Након аудиције код Сама Филипса, певајући углавном госпел песме, Филипс му је рекао, „иди кући и греши, а онда дођи с песмом коју могу продати”. Кеш је временом придобио филипса с новим песмама отпеваним у његовом раном френетичном стилу. Његове прве пјесме за Сан, „Hey Porter” и „Cry, Cry, Cry”, објављене су 1955. те су постигле осетан успех на каунтри хит паради.

Кешов следећи албум, Folsom Prison Blues, пробио се међу првих пет кантри албума, а „I Walk the Line” је постала број један. Исте године Кеш је постао први Санов музичар који је објавио ЛП албум. Иако је био Санов најпродаванији и најпрофилиранији музичар, Кеш је сматрао како је ограничен својим уговором. Елвис Присли је већ био напустио Сан, а Филипс је највише пажње посвећивао промоцији Џерија Ли Луиса. Кеш је следеће године напустио марку како би потписао уносни уговор с Колумбија рекордсом, где је његов сингл „Don't Take Your Guns to Town” постао један од њихових главних хитова.

Почетком шездесетих, Кеш је путовао на турнеје с Картер фамилијом, коју су у то време чинили кћери мајке Мајбел, Анита, Џун и Хелен. Јуне, с којом ће се Кеш касније венчати, касније се присетила како се у то време издалека дивила Џонију.[23]

РеференцеУреди

  1. ^ „Johnny Cash | Biography, Albums, Streaming Links”. AllMusic. 
  2. ^ „List of Outlaw Country Country Singers”. Grizzly Rose. 29. 3. 2019. Приступљено 24. 6. 2019. 
  3. ^ Johnson, Howard. „A tribute to Johnny Cash, the ultimate rebel and rock star”. Classic Rock Magazine. 
  4. ^ Johnny Cash & June Carter, Last.fm, 2010, Приступљено 20. 1. 2010 
  5. ^ Soeder, John (19. 5. 2010). „Johnny Cash's tour bus returns to Rock and Roll Hall of Fame and Museum”. The Plain Dealer. Приступљено 11. 12. 2015. 
  6. ^ Dickie, M. (2002) [1987], „Hard talk from the God-fearin', pro-metal man in Black”, Ур.: Streissguth, M., Ring of fire: The Johnny Cash reader, Cambridge, MA: Da Capo, стр. 201—205 
  7. ^ Streissguth, M. (2006), Johnny Cash: a biography, Philadelphia, PA: Da Capo, стр. 196 
  8. ^ Fox, JA (17. 10. 2005), „Hard time's never a 'circus', The Boston Herald, Baylor University, Архивирано из оригинала на датум 20. 9. 2006, Приступљено 22. 3. 2010 
  9. ^ Streissguth 2005.
  10. ^ Schultz, B. (1. 7. 2000), „Classic Tracks: Johnny Cash's 'Folsom Prison Blues', Mix, Архивирано из оригинала на датум 2. 1. 2010, Приступљено 22. 3. 2010 
  11. ^ Pareles 1994.
  12. ^ Mulligan, J. (24. 2. 2010), Johnny Cash: American VI: Ain't No Grave (album review), entertainment.ie, Приступљено 22. 3. 2010 
  13. ^ For discussion of, and lyrics to, Cash's songs, see Cusic, D., ур. (2004), Johnny Cash: The songs, New York, NY: Thunder's Mouth 
  14. ^ Траговима Џонија Кеша: Шкотски корени и краљевско порекло (Б92, 12. септембар 2020)
  15. ^ Miller 2003, стр. 11.
  16. ^ а б Dalton, Stephanie (15. 1. 2006). „Walking the line back in time”. Scotland on Sunday. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2007. Приступљено 28. 6. 2007. 
  17. ^ Cash, Johnny; Carr, Patrick (2003). Cash: The Autobiography. Harper Collins. стр. 3. ISBN 0060727535. Приступљено 26. 2. 2019. 
  18. ^ Cash, John R. with Patrick Carr. (1997) Johnny Cash, the Autobiography. Harper Collins. p.3.
  19. ^ а б Cash, Johnny. Cash: The Autobiography
  20. ^ Gross, Terry. All I Did Was Ask: Conversations with Writers, Actors, Musicians, and Artists
  21. ^ „Johnny Cash Biography and Interview”. Achievement.org. American Academy of Achievement. 
  22. ^ „Rainbow Quest”. Richardandmimi.com. 26. 2. 1966. Приступљено 1. 8. 2012. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди