Džon Vilks But (engl. John Wilkes Booth; Bel Er, 10. maj 1838Port Rojal, 26. april 1865) je bio poznati američki pozorišni glumac koji je izvršio atentat na predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Abrahama Linkolna u Fordovom pozorištu u Vašingtonu, 14. aprila 1865. Rođen je u poznatoj glumačkoj porodici. Njegov otac je bio Džunijus Brutus But (dobio ime po atentatoru na Julija Cezara, Marku Juniju Brutu) a brat Edvin But, koji su u to vreme bili čuveni po Evropi i Americi po svom izvođenju Šekspira. I sam Džon Vilks But je šezdesetih godina 19. veka bio poznat glumac[1]. Bio je simpatizer Konfederacije i žestok protivnik ukidanja ropstva i predsednika Linkolna."[2]

Džon Vilks But
John Wilkes Booth-portrait.jpg
But, fotografija iz 1865.
Puno imeDžon Vilks But
Datum rođenja(1838-05-10)10. maj 1838.
Mesto rođenjaBel Er
 Merilend, SAD
Datum smrti26. april 1865.(1865-04-26) (26 god.)
Mesto smrtiPort Rojal
 Virdžinija, SAD

Atentat na LinkolnaUredi

But je prvobitno nameravao da izvrši otmicu Abrahama Linkolna i u tu svrhu je okupio grupu svojih istomišljenika, koju su činili Dejvid Herold, Džordž Atzerod, Luis Pauel i Džon Sjuart koji je bio agent Konfederacije.[3]

Na Veliki petak 14. aprila 1865. But je otišao u Fordovo pozorište kako bi pokupio poštu. Tu je saznao da će te večeri predstavi Our American Cousin prisustvovati predsednik i prva dama, u društvu generala Granta i njegove supruge.[4] O tome je obavestio svoje saučesnike. Osmislio je plan bekstva i u tu svrhu nabavio konja. Odredio je Pauela da ubije državnog sekretara Vilijama H. Sjuarda a Atzeroda da ubije potpredsednika Endrua Džonsona. Herold je bio zadužen da im pomogne pri bekstvu.[5] Plan da se istom prilikom izvrši atentat i na generala Granta je propao, jer je Grant na nagovor svoje supruge odustao od odlaska u pozorište i umesto toga je te večeri otputovao u posetu rođacima u Nju Džerzi.[6]

But je u predsedničku ložu upao nešto posle 22 sata, dok je predstava bila u toku, i pucao Linkolnu u potiljak.[7] Njegovo bekstvo je umalo osujetio major Henri Retbon.[8] Kad se ovaj bacio na njega, But ga je ubo.[3] Prva dama, Meri Tod Linkoln i Retbonova verenica koje su se takođe nalazile u loži su ostale nepovređene. Prilikom bekstva But je skočio na pozornicu i tom prilikom je podigao nož i navodno uzviknuo „Ovako uvek sa tiranima!“ (lat. Sic semper tyrannis!), koja se pripisuje Brutu.[9][10]

Jedino je But uspeo u svojoj nameri te večeri. Pauel je izvršio atentat na Sjuarda, ali je on, iako teško ranjen, uspeo da preživi. Atzerod nije imao hrabrosti za atentat na Džonsona, i umesto toga je čitavo veče proveo u opijanju.

SmrtUredi

 
Spomen obeležje u blizini Port Rojala na mestu gde se nalazila Geretova farma na kojoj se But skrivao.

But je uspeo da pobegne. Stigao je do severne Virdžinije, gde se sakrio na Geretovoj farmi duvana. Tu ga je potera i pronašla 12 dana kasnije. Njegov saučesnik, Dejvid Herold se predao, dok je But odbio poziv da se preda. Vojnici su zbog toga zapalili ambar u kojem se krio.[11][12] Narednik Boston Korbet je Buta smrtno ranio, hicem u vrat. Vojnici su ga preneli iz zapaljenog ambara na verandu kuće. Tada je izgovorio reči: „Recite mojoj majci da sam umro za otadžbinu.“ nakon čega je ubrzo i preminuo.[11][13]

ReferenceUredi

  1. ^ Clarke 1996, str. ix
  2. ^ „The murderer of Mr. Lincoln” (PDF). The New York Times. 21. 4. 1865. 
  3. 3,0 3,1 Toomey 1955, str. 20
  4. ^ Goodrich, str. 37–38
  5. ^ Townsend, str. 42–43
  6. ^ Sheads, Scott & Toomey, Daniel (1997). Baltimore During the Civil War. Linthicum, Md.: Toomey Press. str. 77—79. ISBN 978-0-9612670-7-0. 
  7. ^ Kauffman, American Brutus, pp. 227.
  8. ^ Townsend, str. 8
  9. ^ Smith, str. 154
  10. ^ Goodrich, str. 97
  11. 11,0 11,1 Smith, str. 210–213
  12. ^ Johnson 1914, str. 35–36
  13. ^ „John Wilkes Booth's Last Days” (PDF). The New York Times. 30. 7. 1896. Pristupljeno 1. 2. 2009. [mrtva veza]

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi