Džon Vilks But
Džon Vilks But (engl. John Wilkes Booth; Bel Er, 10. maj 1838 — Port Rojal, 26. april 1865) je bio poznati američki pozorišni glumac koji je izvršio atentat na predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Abrahama Linkolna u Fordovom pozorištu u Vašingtonu, 14. aprila 1865. Rođen je u poznatoj glumačkoj porodici. Njegov otac je bio Džunijus Brutus But (dobio ime po atentatoru na Julija Cezara, Marku Juniju Brutu) a brat Edvin But, koji su u to vreme bili čuveni po Evropi i Americi po svom izvođenju Šekspira. I sam Džon Vilks But je šezdesetih godina 19. veka bio poznat glumac[1]. Bio je simpatizer Konfederacije i žestok protivnik ukidanja ropstva i predsednika Linkolna."[2]
Džon Vilks But | |
|---|---|
 But, fotografija iz 1865. | |
| Puno ime | Džon Vilks But |
| Datum rođenja | 10. maj 1838. |
| Mesto rođenja | Bel Er, Merilend, SAD |
| Datum smrti | 26. april 1865. (26 god.) |
| Mesto smrti | Port Rojal, Virdžinija, SAD |
Atentat na Linkolna uredi
But je prvobitno nameravao da izvrši otmicu Abrahama Linkolna i u tu svrhu je okupio grupu svojih istomišljenika, koju su činili Dejvid Herold, Džordž Atzerod, Luis Pauel i Džon Sjuart koji je bio agent Konfederacije.[3]
Na Veliki petak 14. aprila 1865. But je otišao u Fordovo pozorište kako bi pokupio poštu. Tu je saznao da će te večeri predstavi Our American Cousin prisustvovati predsednik i prva dama, u društvu generala Granta i njegove supruge.[4] O tome je obavestio svoje saučesnike. Osmislio je plan bekstva i u tu svrhu nabavio konja. Odredio je Pauela da ubije državnog sekretara Vilijama H. Sjuarda a Atzeroda da ubije potpredsednika Endrua Džonsona. Herold je bio zadužen da im pomogne pri bekstvu.[5] Plan da se istom prilikom izvrši atentat i na generala Granta je propao, jer je Grant na nagovor svoje supruge odustao od odlaska u pozorište i umesto toga je te večeri otputovao u posetu rođacima u Nju Džerzi.[6]
But je u predsedničku ložu upao nešto posle 22 sata, dok je predstava bila u toku, i pucao Linkolnu u potiljak.[7] Njegovo bekstvo je umalo osujetio major Henri Retbon.[8] Kad se ovaj bacio na njega, But ga je ubo.[3] Prva dama, Meri Tod Linkoln i Retbonova verenica koje su se takođe nalazile u loži su ostale nepovređene. Prilikom bekstva But je skočio na pozornicu i tom prilikom je podigao nož i navodno uzviknuo „Ovako uvek sa tiranima!“ (lat. Sic semper tyrannis!), koja se pripisuje Brutu.[9][10]
Jedino je But uspeo u svojoj nameri te večeri. Pauel je izvršio atentat na Sjuarda, ali je on, iako teško ranjen, uspeo da preživi. Atzerod nije imao hrabrosti za atentat na Džonsona, i umesto toga je čitavo veče proveo u opijanju.
Smrt uredi
But je uspeo da pobegne. Stigao je do severne Virdžinije, gde se sakrio na Geretovoj farmi duvana. Tu ga je potera i pronašla 12 dana kasnije. Njegov saučesnik, Dejvid Herold se predao, dok je But odbio poziv da se preda. Vojnici su zbog toga zapalili ambar u kojem se krio.[11][12] Narednik Boston Korbet je Buta smrtno ranio, hicem u vrat. Vojnici su ga preneli iz zapaljenog ambara na verandu kuće. Tada je izgovorio reči: „Recite mojoj majci da sam umro za otadžbinu.“ nakon čega je ubrzo i preminuo.[11][13]
Reference uredi
- ^ Clarke 1996, str. ix
- ^ „The murderer of Mr. Lincoln” (PDF). The New York Times. 21. 4. 1865.
- ^ a b Toomey 1955, str. 20
- ^ Goodrich, str. 37–38
- ^ Townsend, str. 42–43
- ^ Sheads, Scott & Toomey, Daniel (1997). Baltimore During the Civil War. Linthicum, Md.: Toomey Press. str. 77–79. ISBN 978-0-9612670-7-0.
- ^ Kauffman, American Brutus, pp. 227.
- ^ Townsend, str. 8
- ^ Smith, str. 154
- ^ Goodrich, str. 97
- ^ a b Smith, str. 210–213
- ^ Johnson 1914, str. 35–36
- ^ „John Wilkes Booth's Last Days”. The New York Times. 30. 7. 1896. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 05. 2016. g. Pristupljeno 1. 2. 2009.
Literatura uredi
- Johnson, Byron B. (1914). John Wilkes Booth and Jefferson Davis – a true story of their capture. Boston: The Lincoln & Smith Press. str. 35—36.
- Sheads, Scott & Toomey, Daniel (1997). Baltimore During the Civil War. Linthicum, Md.: Toomey Press. str. 77–79. ISBN 978-0-9612670-7-0.
- Stern, Philip Van Doren (1955). The Man Who Killed Lincoln. Garden City, NY: Dolphin. str. 20. LCCN 99215784.
- Toomey, Daniel Carroll (1983). The Civil War in Maryland. Baltimore, Md.: Toomey Press. str. 149–151. ISBN 978-0-9612670-0-1.
- Clarke, Asia Booth (1996). Alford, Terry, ur. John Wilkes Booth: A Sister's Memoir. Jackson, Miss.: University Press of Mississippi. str. ix. ISBN 978-0-87805-883-9.
