Dž (glas)
Glas dž nije izvornog slovenskog porekla. U srpski je ušao preko turskog (dželat, džep, džomba, džin, džabe) i mađarskog jezika (džak), a tokom 20. veka upotreba ovog slova se proširila pod uticajem engleskoga jezika (džez, džanki, džojstik, džentlmen). Malo je reči srpskoga i hrvatskoga jezika koje u sebi sadrže slovo dž, a slovenskoga su porekla (vradžbina, ludžba, porudžbina, svedodžba, srdžba). Postoje neke reči mešanog porekla poput reči siledžija koja za osnovu ima reč sila koja je slovenskog porekla dok joj kao nastavak služi džija, a taj nastavak je turskog porekla.
