Википедија

AB varijanta GM2 gangliozidoze

AB varijanta GM2[a] gangliozidoze je redak, autozomno recesivni metabolički poremećaj koji uzrokuje progresivno uništavanje nervnih ćelija u mozgu i kičmenoj moždini. Ima slične patološke promene kao i Sandhofova i Tej-Sakssova bolest i sa njima je zajedno klasifikovane svrstana u GM2 gangliozidoze, jer svaka bolest predstavlja posebnu molekulsku tačku poremećaja u aktivaciji istog enzima, beta-heksozaminidaze.[2]

AB varijanta GM2 gangliozidoze
SinonimiHexosaminidase activator deficiency[1]
GM2-gangliozidoza, AB varijanta ima autozomno recesivni obrazac nasleđivanja.
Simptomigenetika, neurologija

AB varijanta GM2 gangliozidoze je uzrokovana poremećajem u genu koji stvara enzim kofaktora za beta-heksozaminidazu, zvani GM2-aktivator.[3]

Istorija uredi

Klinička slika prve nasledne bolesti iz grupe lizozomalnih bolesti skladištenja ( Tej-Saksova bolest ) opisana je 1881. godine.

Kao AB varijanta GM2 gangliozidoze ovaj tip bolesti je prvi put uočen klinički nakon biohemijske karakterizacije Tej-Saksove bolesti 1969. godine. Potom je Konrad Sandhof ovu varijantu označio kao AB varijantu 1971, godine.[4]

Tokom ranih 1970-ih, otkriven je enzimski defekt koji uzrokuje razvoj fenotipa Tej-Saksove bolesti. Kasnije je razvijen test za TSD, i tada Tej-Saksova bolest postaje poznata kao model za "masovni skrining " u medicinskoj genetici, odnosno istraživački model za razumevanje mehanizma i moguće prevencije svih autozomno genetskih poremećaja.[5]

Dugo vremena , Tej-Saksova bolest, Sandhofova bolest i AB varijanta GM2 gangliozidoze nisu bile diferencirane, već su klinički razmatrane kao jedna bolest. Ovo je olakšano činjenicom da su sve tri varijante GM2 gangliozidoze povezane sa narušavanjem jednog metaboličkog puta i ispoljavanjm sličnih simptoma.

U većini slučajeva genskih poremećaja , njihovo imenovanje i klasifikacija odražavaju istoriju otkrića, kao i pokušaje klasifikacije na osnovu biohemijskih, patofizioloških i genetskih dijagnostičkih podataka. Međutim, tri tipa GM2 gangliozidoza su identifikovane i imenovane odvojeno. Svaka od varijanti predstavlja poseban, sa molekularne tačke gledišta, defekt u podjedinici potrebnoj za aktivaciju enzima.

Na kraju je utvrđeno da GM2 gangliozidoza može biti uzrokovana mutacijama na tri različita gena, od kojih je jedan bio proteinski aktivator. Bolest uzrokovana mutacijom koja onemogućuje ovaj protein nazvana je AB varijanta.[5] U 1992. godini, sam GM2A gen je lokaliziran na hromozomu 5,[6] a precizan lokus je određen sledeće godine.[2]

Etiologija uredi

Mutacije u genu GM2A uzrokuju GM2-gangliozidoznu AB varijantu. Ovo stanje nasljeđuje se po autosomno recesivno obrascu.

GM2A gen kodira protein koji se zove GM2-aktivator. Ovaj protein je neophodan za normalnu funkciju beta-heksosaminidaze A, kritičnog enzima u nervnom sistemu, koji razgrađuje lipid zvani GM2-gangliozid. Ako su oba alela na ovom lokusu mutirana poremete aktivnost GM2-aktivatora, pa beta-heksosaminidaza A ne može obavljati svoju normalnu funkciju. Kao posljedica toga, gangliozidu akumuliraju se u centralnom nervnom sistemu, sve dok ne ometaju normalne biološke procese. Progresivno oštećenje uzrokovano nakupljanjem gangliozida dovodi do uništenja nervnih ćelija.[2][7]

AB varijanta GM2-gangliozidoze izuzetno je rijetka. Za razliku od Tej-Saksove i Sandhofove bolesti, kod kojih su otkriveni mnogi mutantni polimorfni aleli, uključujući alele pseudodeficijencije, prijavljeno je vrlo malo mutacija GM2A. Kada je prijavljena AB varijanta, ona je često otkrivana kod srodnih roditelja ili u genetički izolovanim populacijama.[2] GM2A se eksprimira u mnogim tkivima, a prijavljeno je da protein aktivator GM2 ima i druge ćelijske funkcije.

Budući da se AB varijanta tako retko dijagnostikuje, verovatno je da je većina mutacija GM2A fatalna u embrionskoj ili fetusnoj fazi razvoja kod homozigota i vezanih gena, i zato se nikada klinički ne uočavaju.

Klinička slika uredi

Znakovi i simptomi AB varijante GM2-gangliozidoze, identični su onima kod novorošenčeta sa Tej-Sakssovom bolesti, osim što testiranje enzima pokazuje normalne nivoe heksozaminidaze A.[2]

Novorođeče sa Sandhofovom bolesti ima slične simptome i prognozu, osim što postoji nedostatak i heksozaminidaze A i heksozaminidaze B. Novorođečad sa ovim poremećajem obično izgledaju normalno do dobi od 3–6 meseci, kada se razvoj usporava i mišići koji služe za kretanje oslabe. Pogođene bebe gube motorne sposobnosti kao što su okretanje, sedenje i puzanje. Kako bolest napreduje, kod novorođenčadi javljaju se napadi, gubitak vida i sluha, intelektualna nesposobnost i paraliza.[8]

Očna abnormalnost koja se zove trešnjastocrvena pega, koja se može otkriti očnim pregledom, karakteristična je znak za ovaj poremećaj. Ovu pegu je prvi opisao Varen Tej 1881. godine, kada je identifikovao slučaj Tej-Saksove bolesti, koja ima istu etiologiju.[9]

Prognoza uredi

Prognoza za AB varijantu je ista kao i prognoza kod Tej-Saksove bolest. Pogođena deca sa AB varijantom umiru prerano u ranom detinjstvu.

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ G označava gangliozid, M monosijalinsku kiselinu (koja pripada grupi sialinskih kiselina), i broj 2 označava da je ovo bio drugi monosijalinski gangliozid po redu otkrića.

Izvori uredi

  1. ^ RESERVED, INSERM US14-- ALL RIGHTS. „Orphanet: GM2 gangliosidosis, AB variant”. www.orpha.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  2. ^ a b v g d „Orphanet: GM2 gangliosidosis, AB variant”. www.orpha.net. Pristupljeno 2022-02-28. 
  3. ^ Mahuran, Don J. (1999-10-08). „Biochemical consequences of mutations causing the GM2 gangliosidoses”. Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Molecular Basis of Disease (na jeziku: engleski). 1455 (2): 105—138. ISSN 0925-4439. PMID 10571007. doi:10.1016/S0925-4439(99)00074-5. 
  4. ^ Sandhoff, K.; Harzer, K.; Wässle, W.; Jatzkewitz, H. (1971). „Enzyme Alterations and Lipid Storage in Three Variants of Tay-Sachs Disease”. Journal of Neurochemistry. 18 (12): 2469—2489. PMID 5135907. S2CID 28107036. doi:10.1111/j.1471-4159.1971.tb00204.x. 
  5. ^ a b O'Brien JS, Tennant L, Veath ML, Scott CR, Bucknall WE (Nov 1978). "Characterization of unusual hexosaminidase A (HEX A) deficient human mutants". American Journal of Human Genetics. 30 (6): 602–608. PMC 1685872. O'Brien, J. S.; Tennant, L.; Veath, M. L.; Scott, C. R.; Bucknall, W. E. (1978). „Characterization of unusual hexosaminidase A (HEX A) deficient human mutants”. American Journal of Human Genetics. 30 (6): 602—608. PMC 1685872  . PMID 747188. 
  6. ^ Xie, B.; McInnes, B.; Neote, K.; Lamhonwah, A. M.; Mahuran, D. (1991). „Isolation and expression of a full-length cDNA encoding the human GM2 activator protein”. Biochemical and Biophysical Research Communications. 177 (3): 1217—1223. PMID 2059210. doi:10.1016/0006-291x(91)90671-s. 
  7. ^ Mahuran, D. J. (1999). „Biochemical consequences of mutations causing the GM2 gangliosidoses”. Biochimica et Biophysica Acta. 1455 (2–3): 105—138. PMID 10571007. doi:10.1016/s0925-4439(99)00074-5. 
  8. ^ „Sandhoff disease (Concept Id: C0036161) - MedGen - NCBI”. www.ncbi.nlm.nih.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-28. 
  9. ^ Aragão, Ricardo Evangelista Marrocos de; Ramos, Régia Maria Gondim; Pereira, Felipe Bezerra Alves; Bezerra, Andreya Ferreira Rodrigues; Fernandes, Daniel Nogueira (2009). „"Cherry red spot" in a patient with Tay-Sachs disease: case report”. Arquivos Brasileiros de Oftalmologia (na jeziku: engleski). 72 (4): 537—539. ISSN 0004-2749. PMID 19820796. doi:10.1590/S0004-27492009000400019. 

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=АБ_варијанта_ГМ2_ганглиозидозе&oldid=27442317”