Trgovinski sporazum protiv falsifikacije, skraćeno AKTA (engl. Anti-Counterfeiting Trade Agreement) je međunarodni dogovor koji ima za cilj uspostavljanje međunardonih standarda za zaštitu intelektualne svojine, potpisan 1. oktobra 2011. godine između SAD, Japana, Kanade, Maroka, Novog Zelanda, Singapura i Južne Koreje a dogovoru se početkom 2012. pridružila i Evropska unija.

Trgovinski sporazum protiv falsifikacije
Potpisnici Trgovinskog sporazuma protiv falsifikacije
  Države koje su potpisale i ratifikovale sporazum
  Države potpisnici
  Potpisnici u okviru potpisa Evropske unije
  Nisu potpisnici u okviru potpisa Evropske unije
  Ostale države učesnici sporazuma
Tipmultilateralni sporazum
Izrađen15. novembra 2010.
(poslednja revizija)
15. aprila 2011.
(formalno objavljen)
Potpisan1. oktobra 2011.
Efektinije na snazi
Uslovratifikacija 6 država
Pregovarači Australija
 Kanada
 Evropska unija
 Japan
 Meksiko
 Maroko
 Novi Zeland
 Singapur
 Južna Koreja
 Švajcarska
 SAD
Potpisnici SAD
 Evropska unija
(+22 države)
 Australija
 Kanada
 Japan (ratifikovao)
 Meksiko
 Maroko
 Novi Zeland
 Singapur
 Južna Koreja
Strane1 (Japan)
Depozitarvlada Japana
Jeziciengleski, francuski, španski

Državna tajna

uredi

Počeci pregovora o nastanku AKTA datiraju iz 2006. godine kada SAD sa svojim najbližim saveznicima počela tajne pregovore. U ovoj početnoj fazi sudelovali su SAD, Japan, Evropska unija i Švajcarska a 2008. su se pridružili i Australija, Južna Koreja, Maroko, Meksiko, Novi Zeland i Singapur.

Sami pregovori su držani u najstrožoj tajnosti, a sama činjenica da se uopšte održavaju, otkrio je Vikiliks 2008. godine. Nakon takvog izlaska u javnost tajnih pregovora razne organizacije i pojedinci su zahtevali da vlade daju podatke o samim pregovorima i o čemu se pregovara, a dobijeni odgovori su bili:

  • Evropska unija je proglasila pregovore državnom tajnom s objašnjenjem da bi pojava informacija oslabila pregovaračku poziciju EU i pokvarila političke odnose s državama partnerima[1]
  • Kanada je izdala ime dokumenta o kojem se pregovara dok je sve drugo ostala državna tajna[2]
  • Novi Zeland je takođe pregovore proglasio državnom tajnom i obećao da će pokušati kod država partnera da dobije dopuštenje za objavu podataka[3][4]
  • SAD su odbile da objave podatke o AKTA pregovorima s objašnjenjem da bi naneli štetu državnoj sigurnosti[5], a zbog istog razloga po odluci predsednika ovaj internacionalni dogovor neće nikada biti dat američkom Kongresu na glasanje.

Podrška i kritike

uredi

AKTA dogovor je dobio podršku korporacija koje se bave proizvodnjom filmova, serija, muzike i slično kao i od korporacija koje se bave proizvodnjom lekova. U dokumentu koji je došao u javnost „Motion Picture Association of America“ to jest udruženja 6 najvećih holivudskih filmskih studija je pisalo 2010. AKTA pregovaračima da podrže dogovor pošto on dopušta:

  • Osim blokiranja piraterije na internetu, gašenje/blokiranje internet stranica koje prave probleme Vašoj vladi kao što je na primer Vikiliks[6]

Korporacije koje se bave proizvodnjom lekova su takođe dale punu podršku ovom dogovoru jer AKTA daje prioritet zaštiti autorskih prava pred svim ostalim ili u ovom slučaju pred generičkim lekovima koji se mogu proizvoditi nakon isteka autorskih prava što dovodi do 50 - 90% sniženja cene lekova čemu se originalni proizvođači žestoko protive. Po AKTA pravilima originalni proizvođač će u nekim slučajevima moći da zapleni i uništiti pošiljku generičkih lekova iako su oni proizvedeni po svim pravilima pa je povodom toga iz protesta evropski pregovarač Kader Arif podneo ostavku iz protesta pošto po njegovom mišljenju AKTA dovodi do kriminalizacije generičkih lekova[7]

Sprovođenje dogovora i kažnjivost

uredi

Po AKTA dogovoru internet provajderi moraju da sakupljaju podatke o svojim korisnicima i onome što oni skidaju s interneta kako bi se protiv njih mogle pokrenuti zakonske kaznene akcije, što po mišljenju kritičara dogovora krši privatnost korisnika. Istraga osumnjičenog korisnika koji bi u slučaju da se dokaže krivim, platio bi u Kanadi maksimalnu kaznu od 500 dolara. Takođe bi bilo protivzakonito da internet korisnik koristi program sa kojim se može maskirati vlastita IP adresa.

Drugo važno pravilo AKTA je da na granici policija ima zakonsko pravo da proveri sve podatke koje osoba koja prelazi granicu ima na svom mobilnom telefonu ili kompjuteru kako bi proverila da li se krši AKTA pravila.[8]

Dosadašnja primena

uredi

Sam AKTA dogovor po pitanju piratskog skidanja filmova, muzike i slično je drugi ali mnogo drastičniji način skupljanja dodatnih finansijskih prihoda za medijsku industriju pošto u evropskim državama, SAD kompjuterski korisnici već desetak godina plaćaju porez na buduće protivzakonito korištenje tvrdi diskova, CD-a, DVD-a i slično. Taj porez za mobilne telefone samo po pitanju muzike na primer u Italiji iznosi 1, u Belgiji 2, a u Austriji 12 evra, dok evropska internet industrija i industrija mobilnih aparata procenjuje kako ju je taj porez direktno koštao milijardu i 200 miliona evra.

Reference

uredi
  1. ^ „EU Council refuses to release secret ACTA documents”. Foundation for a Free Information Infrastructure (Saopštenje). 10. 11. 2008. Arhivirano iz FFII originala Proverite vrednost parametra |url= (pomoć) 1. 5. 2009. g. Pristupljeno 12. 2. 2012.  Nepoznati parametar |objavljeno= ignorisan (pomoć)
  2. ^ Pilieci, Vito (26. 5. 2008). „Copyright deal could toughen rules governing info on iPods, computers”. Vancouver Sun. Canada. Arhivirano iz originala 01. 06. 2008. g. Pristupljeno 11. 2. 2012. 
  3. ^ Computerworld (3. 22. 2010). „ACTA Wellington agenda and venue leaked”. Computerworld. Arhivirano iz originala 24. 3. 2010. g. Pristupljeno 11. 2. 2012.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  4. ^ Beagle, Thomas (17. 3. 2010). „TechLiberty's Official Information Act request on ACTA”. TechLiberty. Pristupljeno 11. 2. 2011. 
  5. ^ McCullagh, Declan (7. 5. 2010). „Google attorney slams ACTA copyright treaty”. News.cnet.com. Arhivirano iz originala 09. 11. 2011. g. Pristupljeno 11. 2. 2012. 
  6. ^ Glen, Emily (3. 2. 2012). „ACTA: A SOPA By Any Other Name”. Urban Times. Arhivirano iz originala 5. 2. 2012. g. Pristupljeno 11. 2. 2012. 
  7. ^ Arthur, Charles (1. 2. 2012). „Acta goes too far, says MEP”. The Guardian. London. Pristupljeno 11. 2. 2012. 
  8. ^ Pilieci, Vito (26. 5. 2008). „Copyright deal could toughen rules governing info on iPods, computers”. Vancouver Sun. Canada. Arhivirano iz originala 01. 06. 2008. g. Pristupljeno 27. 5. 2008. 

Vidi još

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Zvanične AKTA stranice
Zvanični tekstovi sporazuma
Raniji predlozi
Ostale veze
Protesti