Aban ibn Osman
Abu Said Aban ibn Osman ibn Afan (preminuo 105 AH/723.) bio je muhadit, fakih, mufasir, muslimanski istoričar.[1] Takođe je odslužio sedmogodišnji mandat kao guverner Medine 695–702. godine, za vreme vladavine omejadskog kalifa Abd el Malika.
Biografija uredi
Aban je bio sin Utmana ibn Afana, trećeg rašidunskog kalifa.[2][3] Njegova majka je bila Um Amr bint Džundab ibn Amr el Davsija iz plemena Azd u Jemenu.[2][4][5] Tokom Prve Fitne, koja se odigrala nakon ubistva njegovog oca, Aban se borio zajedno sa Aišinim snagama i svojim omejadskim rođacima protiv kalifa Alija (v. 656–661) u Bici kod Kamila u novembru 656. godine.[4] Kako su Aišine pristalice bile na rubu poraza, Aban je pobegao iz bitke.[2] Kasnije ga je omejadski kalif Abd el Malik (685–705) imenovao Abana za guvernera Medine 695. godine i on je nastavio rad na toj dužnosti dok ga 702.[3] nije zamenio Hišam ibn Ismail el Mahzumi. Tokom svog mandata, on je vodio pogrebne molitve, kao što je to uobičajeno za guvernera, za Muhameda ibn el Hanafija, sina Alija i vođu porodice Alid.[4]
On je postao onesposobljen 722/23 i umro je u Medini sledeće godine, 723/24, za vreme vladavine kalifa Jazida II.[6] Čini se da Aban nije bio glavni politički delatnik među Omajadima i da većinu slave duguje poznavanju islamske tradicije.[7] Mnogi naučnici pripisuju mu da je napisao Magazi (biografiju) Muhameda, iako istoričari Jakut el Hamavi i Ahmad el Tusi pripisuju ovaj rad izvesnom Abanu ibn Osmanu ibn Iahji.[6]
Potomstvo uredi
Aban je imao najmanje dve žene.[4] Njegova prva žena bila je, Um Said bint Abd el Rahman ibn el Harit ibn Hišam, i pripadala je klanu Banu Mahzum.[4] Rodila je dvojicu Abanovih sinova, njegovog najstarijeg Saida i Abd el Rahmana, i kćerku.[4] Njegova druga žena, Um Kultum bint Abdalah, bila je unuka Džafara ibn Abi Taliba.[8]Imena potomaka Abana zabeležena su u istorijskim zapisima najmanje do 1375. u Egiptu, gde su se preselili neki od njegovih potomaka.[8]Ostali su zabeleženi u izvorima u al-Andaluzu.[8]
Reference uredi
- ^ Sayyid Husayn Muhammad Ja'fari. "The Origins and Early Development of Shia Islam". Pristupljeno 22 March 2013.
- ^ a b v Zetterstéen 1960, str. 2
- ^ a b Al-Tabari, ed. Landau-Tasserson 1998, p. 59, n. 263.
- ^ a b v g d đ Ahmed 2010, str. 127
- ^ Ahmed 2010, str. 115
- ^ a b Zetterstéen 1960, str. 3
- ^ Zetterstéen 1960, str. 2–3
- ^ a b v Ahmed 2010, str. 128
Literatura uredi
- Ahmed, Asad Q. (2010). The Religious Elite of the Early Islamic Ḥijāz: Five Prosopographical Case Studies. University of Oxford Linacre College Unit for Prosopographical Research.
- Zetterstéen, K. V. (1960). Abān ibn ʿUthmān ibn ʿAffān. 1. str. 2—3.