Википедија

Abdulah ibn Omar

Abdulah ibn Omar (arapski: عبدالله بن عمر بن الخطاب‎) (610–693. n. e.) bio je sin drugog kalifa Omara i zet i pratilac islamskog proroka Muhameda. Bio je istaknuti autoritet u hadisu i pravu i bio je poznat po svojoj neutralnosti prema frakcijama koje su učestvovale u prvom građanskom ratu u muslimanskoj zajednici (656–661).

Muhamedova era - 610 do 632 uredi

Abdulah ibn Omar je rođen 610. u Meki,[1] kao sin Omara ibn el Hataba i Zajnab bint Madun.[1] Njegova rođena braća bili su Hafsa i Abdulrahman. Njegova braća po ocu, rođena od njegove maćehe Um Kulthum bint Džarval, bili su Zajd i Ubajdula. Imao je još jednu maćehu, po imenu Kurajbu Bint Abi Umaja, ali ona nije imala svoje dece.[1]

Mladi Abdulah je imao živa sećanja o preobraćanju svog oca u islam. Setio se da ga je pratio oko grada dok je Omar objavljivao svoje obraćenje svojim susedima i na stepenicama Kaabe. Ibn Omar je tvrdio: "Iako sam tada bio vrlo mlad, shvatio sam sve što sam video."[2] Njegova majka Zajnab je takođe postala musliman, ali njegove dve maćehe nisu.[2][3]

Porodica je emigrirala u Medinu 622.[2] Nekoliko meseci kasnije, kada je Muhamed osudio par preljubnika na kamenovanje, Ibn Umar je bio jedan od ljudi koji su bacali kamenje.[2] Neposredno pred bitku za Uhud u martu 625. godine, Muhamed je pozvao Ibn Omara, koji je tada imao četrnaest godina, da se dokaže. Ali kada se pojavio Ibn Omar, Muhamed mu nije dozvolio da se bori u bici. Dve godine kasnije, kako se približavala bitka za Rov, Muhamed je ponovo nazvao Ibn Omara, i ovaj put je odredio da mladi budu dovoljno stari jer je bio zreo i stigao u doba puberteta. Bio je prisutan i u bici kod El Murajsija 628. godine.[4]

Ibn Omarova sestra Hafsa se udala za Muhameda 625.[5] Muhamed joj je jednom rekao: "Abdulah je dobar čovek. Želim da se moli noćnim molitvama." Posle toga, Abdulah bi se svake noći mnogo molio i malo spavao.</ref>‍:152 Muhammad once told her: "Abdullah is a good man. I wish he prayed the night prayers." After that, every night Abdullah would pray much and sleep but a little.[6]

Porodica uredi

Kao mladić, Ibn Omar se oženio ženom koju je voleo, ali je njegov otac nije voleo i zahtevao je da se razvedu. Kada je Ibn Omar to odbio, njegov otac se žalio Muhammedu. Ibn Omar je takođe spomenuo tu stvar Muhamedu, koji je rekao: "O Abdulah ibn Omar! Razvedi se od svoje žene!" Tako je Ibn Omar to ispunio.[7][8][9]

Nakon što je njegov otac postao kalif 634. godine, Ibn Omar je oženio Safija bint Abi Ubajd, i oni su imali šestoro djece: Abu Bakr, Abu Ubajda, Vakid, Omar, Hafsa i Savda: [5] Imao je niz drugih sinova sa ženom koja se zvala Umula Valad, uključujući Abdulrahmana, Salima i Hamzu. Omar se jednom požalio na konkubinu Ibn Omara, koju je video "šetajući gradom obučenu u svilu i izazivajući nevolje".[10]

Politički interesi uredi

Ibn Omar je učestvovao u bitkama u Iraku, Persiji i Egiptu, ali je ostao neutralan tokom prvog građanskog rata.[11]Tokom 656. godine, sprečio je svoju sestru Hafsu da prati Aišu u bici kod Kamile.[12] Nakon mirovnog sporazuma koji je usledio između Hasana ibn Alija i Muavije, Abdulah ibn Omar, je zajedno s ostalim muslimanima, pristao da se zakune na svoju vernost Muaviji I kako bi mogao pristupiti Kalifatu 661/41.

Dok je bio u Medini za vreme druge Fitne 680-ih, Ibn Omar, zajedno s Abd Alah ibn el Zubajrom i Ibn Abasom, savetovao Husein ibn Alia da Meku načini svojom bazom i bori se protiv Jazida I iz Meke. Husejin nije prihvatio ovaj savet već je izabrao Kufu.[13]

Smrt uredi

Abdullah ibn Umar umro je u Meki 693. godine (74. AH –godine od hidžre).[11]‍:30

Zaostavština uredi

Abdulah ibn Omar je bio drugi najplodniji narator ahadita, sa ukupno 2.630 naracija. Rečeno je da je bio izuzetno oprezan u vezi sa onim što je povezao, i da je pripovedao očima punim suza.[11]

Ima pozitivnu reputaciju među sunitskim muslimanima. "Uprkos velikom poštovanju i časti u kojem su ga držali svi muslimani i uprkos sugestiji koja mu je često upućivana da se zauzme mesto kalifa (što je tvrdoglavo odbijao), držao se potpuno isključen od sukoba frakcija, i poslednjih godina je vodio nesebičan, pobožan život. On je dao primer idealnog građanina. "[11]

Vidi još uredi

  • Lista Sahaba

Reference uredi

  1. ^ a b v Muhammad ibn Saad. Kitab al-Tabaqat al-Kabir vol. 3. Translated by Bewley, A. (2013). The Companions of Badr. London: Ta-Ha Publishers. "Abdullah ibn Umar said, 'Umar became Muslim when I was six years old.'" "He [Umar] became Muslim in the sixth year of prophethood." The "sixth year" began on 3 October 615.
  2. ^ a b v g Muhammad ibn Ishaq. Sirat Rasul Allah. Translated by Guillaume, A. (1955). The Life of Muhammad. Oxford: Oxford University Press.
  3. ^ Bukhari 3:50:891.
  4. ^ Muslim 19:4292.
  5. ^ a b Muhammad ibn Saad. Kitab al-Tabaqat al-Kabir vol. 8. Translated by Bewley, A. (1995). The Women of Madina. London: Ta-Ha Publishers.
  6. ^ Bukhari 2:21:222.
  7. ^ Abu Dawud 42:5119.
  8. ^ Tirmidhi 2:8:1189.
  9. ^ Ibn Majah 3:10:2088.
  10. ^ Malik ibn Anas. Al-Muwatta 54:17:44.
  11. ^ a b v g Siddiqi, M. Z. (1961, 2006). Hadith Literature: Its Origin, Development, Special Features and Criticism. Kuala Lumpar: Islamic Book Trust.
  12. ^ Muhammad ibn Jarir al-Tabari. Tarikh al-Rusul wa'l-Muluk. Translated by Brockett, A. (1997). Volume 16: The Community Divided, pp. 41-42. Albany: State University of New York Press.
  13. ^ Balyuzi, H. M. (1976). Muhammad and the course of Islam, p. 193. Oxford: George Ronald.
 
Abdulah ibn Omar na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абдулах_ибн_Омар&oldid=26804210”