Википедија

Абдулах ибн Омар

Абдулах ибн Омар (арапски: عبدالله بن عمر بن الخطاب‎) (610–693. н. е.) био је син другог калифа Омара и зет и пратилац исламског пророка Мухамеда. Био је истакнути ауторитет у хадису и праву и био је познат по својој неутралности према фракцијама које су учествовале у првом грађанском рату у муслиманској заједници (656–661).

Мухамедова ера - 610 до 632 уреди

Абдулах ибн Омар је рођен 610. у Меки,[1] као син Омара ибн ел Хатаба и Зајнаб бинт Мадун.[1] Његова рођена браћа били су Хафса и Абдулрахман. Његова браћа по оцу, рођена од његове маћехе Ум Култхум бинт Џарвал, били су Зајд и Убајдула. Имао је још једну маћеху, по имену Курајбу Бинт Аби Умаја, али она није имала своје деце.[1]

Млади Абдулах је имао жива сећања о преобраћању свог оца у ислам. Сетио се да га је пратио око града док је Омар објављивао своје обраћење својим суседима и на степеницама Каабе. Ибн Омар је тврдио: "Иако сам тада био врло млад, схватио сам све што сам видео."[2] Његова мајка Зајнаб је такође постала муслиман, али његове две маћехе нису.[2][3]

Породица је емигрирала у Медину 622.[2] Неколико месеци касније, када је Мухамед осудио пар прељубника на каменовање, Ибн Умар је био један од људи који су бацали камење.[2] Непосредно пред битку за Ухуд у марту 625. године, Мухамед је позвао Ибн Омара, који је тада имао четрнаест година, да се докаже. Али када се појавио Ибн Омар, Мухамед му није дозволио да се бори у бици. Две године касније, како се приближавала битка за Ров, Мухамед је поново назвао Ибн Омара, и овај пут је одредио да млади буду довољно стари јер је био зрео и стигао у доба пубертета. Био је присутан и у бици код Ел Мурајсија 628. године.[4]

Ибн Омарова сестра Хафса се удала за Мухамеда 625.[5] Мухамед јој је једном рекао: "Абдулах је добар човек. Желим да се моли ноћним молитвама." После тога, Абдулах би се сваке ноћи много молио и мало спавао.</ref>‍:152 Muhammad once told her: "Abdullah is a good man. I wish he prayed the night prayers." After that, every night Abdullah would pray much and sleep but a little.[6]

Породица уреди

Као младић, Ибн Омар се оженио женом коју је волео, али је његов отац није волео и захтевао је да се разведу. Када је Ибн Омар то одбио, његов отац се жалио Мухаммеду. Ибн Омар је такође споменуо ту ствар Мухамеду, који је рекао: "О Абдулах ибн Омар! Разведи се од своје жене!" Тако је Ибн Омар то испунио.[7][8][9]

Након што је његов отац постао калиф 634. године, Ибн Омар је оженио Сафија бинт Аби Убајд, и они су имали шесторо дјеце: Абу Бакр, Абу Убајда, Вакид, Омар, Хафса и Савда: [5] Имао је низ других синова са женом која се звала Умула Валад, укључујући Абдулрахмана, Салима и Хамзу. Омар се једном пожалио на конкубину Ибн Омара, коју је видео "шетајући градом обучену у свилу и изазивајући невоље".[10]

Политички интереси уреди

Ибн Омар је учествовао у биткама у Ираку, Персији и Египту, али је остао неутралан током првог грађанског рата.[11]Током 656. године, спречио је своју сестру Хафсу да прати Аишу у бици код Камиле.[12] Након мировног споразума који је уследио између Хасана ибн Алија и Муавије, Абдулах ибн Омар, је заједно с осталим муслиманима, пристао да се закуне на своју верност Муавији I како би могао приступити Калифату 661/41.

Док је био у Медини за време друге Фитне 680-их, Ибн Омар, заједно с Абд Алах ибн ел Зубајром и Ибн Абасом, саветовао Хусеин ибн Алиа да Меку начини својом базом и бори се против Јазида I из Меке. Хусејин није прихватио овај савет већ је изабрао Куфу.[13]

Смрт уреди

Абдуллах ибн Умар умро је у Меки 693. године (74. АХ –године од хиџре).[11]‍:30

Заоставштина уреди

Абдулах ибн Омар је био други најплоднији наратор ахадита, са укупно 2.630 нарација. Речено је да је био изузетно опрезан у вези са оним што је повезао, и да је приповедао очима пуним суза.[11]

Има позитивну репутацију међу сунитским муслиманима. "Упркос великом поштовању и части у којем су га држали сви муслимани и упркос сугестији која му је често упућивана да се заузме место калифа (што је тврдоглаво одбијао), држао се потпуно искључен од сукоба фракција, и последњих година је водио несебичан, побожан живот. Он је дао пример идеалног грађанина. "[11]

Види још уреди

  • Листа Сахаба

Референце уреди

  1. ^ а б в Muhammad ibn Saad. Kitab al-Tabaqat al-Kabir vol. 3. Translated by Bewley, A. (2013). The Companions of Badr. London: Ta-Ha Publishers. "Abdullah ibn Umar said, 'Umar became Muslim when I was six years old.'" "He [Umar] became Muslim in the sixth year of prophethood." The "sixth year" began on 3 October 615.
  2. ^ а б в г Muhammad ibn Ishaq. Sirat Rasul Allah. Translated by Guillaume, A. (1955). The Life of Muhammad. Oxford: Oxford University Press.
  3. ^ Bukhari 3:50:891.
  4. ^ Muslim 19:4292.
  5. ^ а б Muhammad ibn Saad. Kitab al-Tabaqat al-Kabir vol. 8. Translated by Bewley, A. (1995). The Women of Madina. London: Ta-Ha Publishers.
  6. ^ Bukhari 2:21:222.
  7. ^ Abu Dawud 42:5119.
  8. ^ Tirmidhi 2:8:1189.
  9. ^ Ibn Majah 3:10:2088.
  10. ^ Malik ibn Anas. Al-Muwatta 54:17:44.
  11. ^ а б в г Siddiqi, M. Z. (1961, 2006). Hadith Literature: Its Origin, Development, Special Features and Criticism. Kuala Lumpar: Islamic Book Trust.
  12. ^ Muhammad ibn Jarir al-Tabari. Tarikh al-Rusul wa'l-Muluk. Translated by Brockett, A. (1997). Volume 16: The Community Divided, pp. 41-42. Albany: State University of New York Press.
  13. ^ Balyuzi, H. M. (1976). Muhammad and the course of Islam, p. 193. Oxford: George Ronald.
 
Абдулах ибн Омар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абдулах_ибн_Омар&oldid=26804210”